Бол ће ускоро моћи да се измери!

Bol će uskoro moći da se izmeri!

3 februara 2015

shutterstock_160382211_620x0Bol je najčešći razlog zbog koga se pacijenti javljaju lekaru ili odsustvuju sa posla. Kako ne postoje biomarkeri u krvi kojima bi objektivno moglo iz uzorka da se izmeri bol, intenzitet ovog neprijatnog osećanja se najčešće određuje na osnovu subjektivne procene pacijenta. Međutim, zahvaljujući istraživanju naučnika Opšte bolnice u Masačusetsu, bol će uskoro moći da se izmeri!

Istraživači su snimanjem mozga osoba koje imaju hroničan bol i zdravih osoba na PET skeneru i magnetnoj rezonanci utvrdili da postoje razlike u funkcionisanju ovog organa. Kod osoba koje su osećale hroničan bol, na snimku su otkrivene aktivne glijalne ćelije nervnog tkiva u mozgu. Glijalne ćelije ili ćelije glije su prateće ćelije nervnog tkiva koje ishranjuju, štite, pružaju potporu neuronima i oko njih obrazuju izolaciju, mijelinski omotač. Većina tih ćelija se zbog funkcije poredi sa ćelijama vezivnog tkiva i naziva potpornim ćelijama nervnog tkiva.

Otkriće da se glijalne ćelije aktiviraju kod hroničnog bola ukazuje na to da u ključnim regijama mozga pacijenata koji trpe hroničan bol dolazi do zapaljenja nerava. Ukazujući na činjenicu da je nivo proteina koji je povezan sa zapaljenjem viši u regijama koje učestvuju u prenosu bola, studija je otvorila mogućnost istraživanju potencijalno novih startegija za lečenje. U izveštaju stručnjaka koji je objavljen u časopisu „Mozak“ takođe se navode i mogući načini merenja prisustva i intenziteta bola, što je do sada bila najveća prepreka u istraživanju ove oblasti.

– Pronalaženje povišenog nivoa TSPO (translokator) proteina u regionu kao što je talamus, jedna vrsta senzorne kapije u mozgu za bol i druge stimulanse, veoma je značajno – rekao je dr Marko Lođija, autor studije, profesor radiologije u medicinskoj školi u Harvardu, iz Centra za biomedicinski imidžing Opšte bolnice u Masačusetsu.

– Sada znamo da je ovaj protein povišen u imunim ćelijama CNS, mikroglijskim ćelijama koje učestvuju u odbrani organizma, i adstrocitima, koji su značajni za održavanje homeostaze, a sve one aktiviraju kao odgovor na neki patološki proces.

Demonstracija glijalne aktivacije kod hroničnog bola nagoveštava da ove ćelije mogu da budu zapravo terapeutski ciljevi.

Dok su brojne studije rađene na eksperimentalnim životinjama jasno povezivale glijalnu aktivaciju sa upornim bolom, nijedna od njih nije dokazala glijalnu aktivaciju u mozgu ljudi sa hroničnim bolom. U ovoj novoj studiji je učestvovalo 19 pacijenata sa hroničnim bolom u donjem delu leđa i 25 osoba u kontrolnoj grupi, od kojih je na osnovu pola, godina i genetskih karakteristika, napravljena podgrupa od 10 pacijenata, i devet osoba koje nemaju problem sa hroničnim bolom. Studija utemeljena na snimanju mozga rađena je u Martinos centru za integrisano PET i MR skeniranje. Korišćena je nova kontrastna supstanca koja se vezuje za TSPO proteine.

Lođija i njegov tim su pronašli da je nivo ovog proteina u talamusu i drugim regijama mozga bio značajno viši kod pacijenata sa hroničnim bolom nego kod osoba u kontrolnoj grupi. Pojačanje PET signala je bilo toliko da je bilo moguće odrediti ko je pacijent, a ko osoba iz kontrolne gurpe, već samo na osnovu dobijenih snimaka.

Otkiveno je, takođe, da je kod pacijenata koji su na pitanje da opišu trenutnu jačinu bola tokom snimanja odgovorili da osećaju slabiji bol, zabeležen viši nivo TSPO proteina. Lođija je objasnio da je TSPO protein marker glijalne aktivacije, koja se dešava zbog nekog zapaljenskog procesa. Studije koje su rađene na životinjama ukazale su, međutim, da su ovi proteini zapravo limitirali magnitudu glijalnog odgovora nakon inicijacije i nagoveštavaju povratak u stanje pre bola i pre povrede. To što se registruje snimanjem mozga može da bude proces smirivanja glijalnih ćelija nakon što su aktivirane osećanjem bola.

Pacijenti sa manjim nivoom TSPO proteina mogu da imaju intenzivniji neurozapaljenski odgovor koji dovodi do jačeg zapaljenja i bola. Neophodne su dodatne studije koje bi potvrdile ovo otkriće. Dosadašnja saznanja sugerišu da lekovi – TSPO agonisti koji intenziviraju delovanje TSPO proteina, mogu da pomognu pacijentima sa hroničnim bolom jer ograničavaju glijalnu aktivaciju.

Lođija je rekao da praćenjem glijalne aktivacije snimanjem mozga mogu da se otkriju pacijenti kojima bi ciljanom terapijom moglo da se utiče na ovaj proces. Buduća istraživanja treba da otkriju da li je isti obrazac glijalne aktivacije prisutna i kod pacijenata sa drugim oblicima hroničnog bola.

Pokušaj da se „zaviri“ u mozak ljudi uz pomoć skenera nije novost. Uz pomoć magnetne rezonance stručnjaci Univerziteta Severozapad u Čikagu utvrdili su da su kod osoba koje imaju hronični bol, regioni mozga koji bi trebalo da budu u stanju mirovanja konstantno aktivni. Ovo saznanje bi moglo da objasni zašto ti ljudi pate od problema pažnje, loše spavaju, uznemireni su, pa čak i depresivni. Hronični bol očigledno menja i način na koji ljudi prerađuju informacije koje nemaju nikakve veze s tim bolom, zaključak je američkih stručnjaka.

Naime, magnetnom rezonancom je ustanovljeno da se kod njih neki regioni mozga odmaraju u mnogo manjoj meri nego kod osoba koje ne muči bol. Između ostalog, prednji region korteksa, zadužen za emocije, konstantno je aktivan. Čikaški istraživači su pratili rad mozga 15 dobrovoljaca sa hroničnim bolom u leđima i isto toliko zdravih ljudi, koji su imali zadatak da na ekranu kompjutera prate pokretni objekat. I jedna i druga grupa dobro je obavila zadatak, ali se ispostavilo da su osobe koje pate od hroničnog bola za to aktivirale čak 50 puta veći deo mozga od ispitanika iz kontrolne grupe. Čikaški tim na osnovu toga zaključuje da je očigledno da stalni bol menja funkcionisanje mozga, tako da ono liči na rad ovog organa kod osoba koje pate od kognitivnih oštećenja.

Hroničnim se smatra stalni bol koji traje više od šest meseci posle povrede. Statistički podaci pokazuju da sa hroničnim bolom živi oko 20 odsto odraslog stanovništva. Svaki peti koji ima hroničan bol je izgubio ili promenio posao zbog njega. Trećina pacijenata smatra da trpi veoma intenzivan bol, a 20 odsto je zbog bola upalo u depresiju.

PRAG OSETLJIVOSTI JE NASLEDAN

* Teško je izmeriti intenzitet bola kod pojedinca, jer pored fizičke on ima i psihičku, socijalnu i kulturološku komponentu.

* Neki ljudi iskazuju ekstremnu nelagodnost od sasvim malih povreda, dok drugi osećaju slab ili čak nikakav bol nakon zadobijanja višestrukih povreda.

* Ne postoje objektivne metode utvrđivanja i merenja bola, a u klinikama širom sveta najčešće se koriste metode upitnika koje pacijent popunjava.

* Prag senzibilnosti je nasledan i vezuje se za GCH-1, gen hromozoma 7. Oko četvrtina ljudi na svetu ima poseban tip ovog gena, koji je zadužen da štiti od bola, pa oni bolje podnose tegobe.

* Bolna stanja su često izazvana artritisom, bolovima u leđima ili mišićima, glavoboljama, jakim virusnim infekcijama ili bolestima zavisnosti.

* Hronični bol više pogađa žene nego muškarce.

* Najčešća vrsta hroničnog bola u svetu je hronični bol u leđima.

* Smatra se da se najjači hronični bol javlja u poodmaklim fazama kancerogenih bolesti.

* Istraživač Erni Mej, iz Odeljenja za neurologiju na Univerzitetu u Hamburgu, u novembru 2007. godine otkrila je da hroničan bol može da promeni strukturu mozga pacijenta. Fenomen je ustanovljen kod obolelih od fantomskog bola, hroničnog bola u leđima, „šetajućeg bola“, fibromijalgije i dva oblika hroničnih glavobolja.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *