„Bolonja“ kriva za štancovanje desetki

„Bolonja“ kriva za štancovanje desetki

15 marta 2014

tmp_pravni-fakultet1933810348Pre samo desetak godina, Ministarstvo prosvete je najboljim studentima dodeljivalo tek nešto više od hiljadu stipendija godišnje, jer je toliko mladih u celoj Srbiji uspevalo da prebaci prosek iznad 8,5. Od uvođenja „bolonje” na univerzitetima situacija se dramatično promenila, pa se broj najboljih godišnje povećavao za – oko dve hiljade.

– Školske 2000/2001. godine studentska stipendija se dobijala ukoliko je neko imao prosek iznad 8,5, nikada nije gubio godinu, nije menjao fakultet i nije ima prenetih ispita. Tada je podeljeno 1.147 stipendija, a školske 2012/2013. čak 14.021. Do preokreta je došlo sa izmenama Zakona o univerzitetu kojim je uveden bolonjski sistem na fakultete: od 2006. godine smo u proseku imali godišnje povećanje od po 2.000 studenata sa visokim prosekom – iznosi neverovatne podatke Stevica Pivarski, rukovodilac Grupe za učeničke i studentske kredite i stipendije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On kaže da ovome nije potreban komentar, brojevi govore sami: od tih 14.000 stipendija, 6.800 su dodeljene studentima koji su imali prosek između 9 i 10. U aktuelnoj školskoj godini podeljeno je samo 8.500 stipendija jer su prosvetne vlasti u međuvremenu podigle granicu za konkurisanje na prosečnu ocenu devet, jer je budžet za stipendije ostao isti kao i pre 10 godina.

Da je „bolonja” kriva za hiperprodukciju devetki i desetki slažu se i profesori i studenti, iako su svi „Politikini” sagovornici bili iznenađeni ovim podacima prosvetnih vlasti.

Prorektorka Univerziteta u Beogradu dr Nada Kovačević, koja je u prethodnom mandatu bila i dekan Farmaceutskog fakulteta priznaje da su ocene bar za jednu ocenu više nego ranije i da su šestice retkost. Ona objašnjava da je „bolonja” donela nov način ocenjivanja i priznaje da su profesori bili prinuđeni da koriguju udeo predispitnih obaveza u krajnjoj oceni, jer se ustanovilo da ih studenti lako ispunjavaju i tako dobijaju i visoke ocene.

To sve, po njenom mišljenju, ne znači da je ovo dokaz da „bolonja” ne valja, naprotiv, ona jeste dobra kada se dobro primenjuje, ističe, ali je pitanje kako je sprovode i studenti i profesori.

– Svaki predmet vredi 100 bodova, a najmanje 30 može da se osvoji kroz posetu predavanjima, seminarske radove, kolokvijume, aktivnosti tokom vežbi, a ostatak kroz ispit. Prvo smo krenuli sa računicom da i predispitne i ispitne obaveze donose po 50 bodova, ali smo onda videli da studenti zaista lako mogu da steknu veliki broj bodova kroz puko prisustvovanje predavanjima ili vežbama, pa su profesori sami promenili taj odnos – kaže prof. Kovačević.

Aleksandar Đenić, student beogradskog Filozofskog fakulteta takođe smatra da je osnovni problem bolonjskog sistema to što su kvalitet i znanje u drugom planu, a bodovanje u prvom.

– Vi imate gomilu predispitnih obaveza koje vam omogućavaju da ostvarite 60 odsto ispita na osnovu društveno korisnog rada, tako što nosite stolice ili krečite učionice, na primer – kaže Đenić.

Da li su profesori spustili kriterijum? Jesu, odgovara Đenić, jer im ovakav sistem obrazovanja odgovara u finansijskom smislu – zašto bi bilo šta menjali kada mesečno dobijaju najmanje 120.000 dinara.

Njegov kolega po indeksu Nemanja Nedović takođe priznaje da za manje pokazanog znanja danas dobijate više ocene i da bolonjski sistem zapravo uništava visoko školstvo.

– Naravno da ne možete da dobijete ocenu samo zato što ste nosili stolice, malo to sad studenti karikiraju – odgovara prorektorka Kovačević i dodaje da je osnovna ideja da studenti rade tokom čitave školske godine, a ne da uče kampanjski kako su navikli u srednjoj školi.

Profesor informatike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić, već godinama upozorava na hiperprodukciju „vukovaca” u školama i kaže da ga ne čudi ni ovaj podatak s početka naše priče.

– Ništa ne vredi što tražimo da se obrazovanju vrati ozbiljnost i neki nivo, jer političari, celo društvo zahteva da obrazovanje bude ventil, da narod bude zadovoljan što svako može da studira, a posledice će biti katastrofalne i već su vidljive, pao je nivo znanja – kaže Sokić.

Na naš komentar da su tome doprineli i sami profesori, Sokić odgovara da profesori nikada ne mogu da budu krivi.

– Profesori jesu generatori, njihov potpis stoji iza toga, ali oni ne mogu da budu krivci za strategiju društva te vrste. To vam je kao da krivite vozača autobusa zato što je neka linija GSP-a duža ili kraća. On mora da vozi, ima takvu naredbu, a profesori imaju naredbu da se ponašaju u skladu sa „bolonjom”. Niko njima ne traži da drže nivo, već se naprotiv prozivaju oni koji su stroži – smatra Sokić.

Po njegovom mišljenju rešenje je u tome da se ozbiljno preispita besplatno studiranje i to na šta se baca državni novac, ali i da se privatnim fakultetima uskrati prostor za delovanje, jer već sada imamo armiju menadžera sa diplomama koje ne vrede ništa i mlade koji ne mogu da se zaposle.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *