BOMBARDOVANJE Četrnaest godina od zločina za koji niko nije odgovarao

BOMBARDOVANJE Četrnaest godina od zločina za koji niko nije odgovarao

24 marta 2013

NATO agresijaDanas se navršava 14 godina od početka NATO agresije na Srbiju, odnosno na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prošlo je četrnaest godina od zločina za koji niko nije odgovarao.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage UN nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore. Naredbu za početak agresije, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana. Ova agresija će takođe ostati upamćena kao „akcija“ NATO snaga koja nije dobila odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom agresije bar nekoliko puta nije našao na meti. Izvršeno 2.300 vazdušnih udara, uništeno 25.000 stambenih objekat. U toku agresije izvršeno je preko 2.300 vazdušnih napada. A oko 1.200 aviona je lansiralo preko 400.000 projektila, ukupne mase preko 22.000 tona.

U agresiji NATO alijanse koja je trajala 78 dana, ubijeno je oko 2.500 ljudi, ranjeno i povređeno preko 13.000 osoba, od čega 6.000 civila, a među njima oko 3.000 dece.

U bombardovanju je uništeno preko 25.000 stambenih objekata, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije, nestalo je 28, što je ukupno 659 žrtava, od čega 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci, saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vučić, 11. februara ove godine u Skupštini Srbije.

Tadašnji general NATO snaga, amerikanac Vesli Klark, napisao je 2004. godine knjigu „Moderno ratovanje“, u kojoj je rekao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku“ i da je završeno krajem avgusta te godine. SRJ je napadnuta krajem marta 1999. godine pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon 78 dana bombardovanja SRJ, u Kumanovu je posle nekoliko diplomatskih pregovora, potpisan Vojno-tehnički sporazum 9. juna 1999. godine. Poslednji projektili na Srbiju pali 10 juna 10. juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice. Generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, 10. juna izdao je naredbu o prekidu bombardovanja, pošto je započelo povlačenje snaga SRJ i Srbije sa Kosova i Metohije.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, „sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *