БОРБА ЕРДОГАНА СА ХРИШЋАНИМА ЈЕ ТЕК ПОЧЕЛА, а већ је…

BORBA ERDOGANA SA HRIŠĆANIMA JE TEK POČELA, a već je…

12 jula 2020

Prevođenje impozantnog istanbulskog muzeja Aja Sofije (Svete Sofije) u džamiju naišlo je na oštre reakcije u hrišćanskom svetu. Erdogan je želeo da pokaže moć, na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. Međutim, tim potezom izgubio je poslednji adut za zastrašivanje hrišćanskog dela sveta, a borba tek predstoji, ocenjuju gosti „Sputnjik intervjua“.

Prema rečima nekadašnjeg ambasadora Srbije u Vatikanu, Turskoj i pri Unesku, univerzitetskog profesora dr Darka Tanaskovića, Aja Sofija je toliko impozantna da imate utisak da ste ušli u građevinu koja kao da nije delo ljudskih ruku, pa je sasvim jasno da taj aspekt vladanja, upravljanja njome predstavlja izuzetno snažnu polugu moći. Međutim, dodaje, ta poluga moći može biti i bumerang i može se okrenuti protiv onoga ko misli da se njome može manipulisati na ovakve načine.

Erdogan ispucao poslednji adut

„On ovo radi u inat onom delu sveta za koji smatra da nepravedno tretira Tursku i njega lično i ponaša se, u neku ruku, kao „grogirani“ bokser koji zadaje udarce koji su, ponekad, ubitačni. Međutim, ovo nije tako kratka borba i nisu samo tri runde. Mislim da je ovim potezom ispucao poslednje adute, jer na simboličkom i civilizacijskom planu Erdogan teško da može da ima još neki adut koji bi mogao da odigra, naročito u pogledu zastrašivanja nemuslimanskog dela sveta“, primećuje Tanasković.

Kako kaže, Erdogan jeste veoma sposoban političar i harizmatična ličnost, naročito na unutrašnjem planu.

„Međutim, na planu spoljne politike njegove megalomanske ideje i pokušaji realizovanja neoosmanističkog sna, odnosno ta vizija Turske kao jedne od najvećih i najjačih država na svetu 2023. godine, što je on obećao zajedno sa tadašnjim ministrom Davutogluom, vrlo često dolazi u sudar sa međunarodno-političkom realnošću, poput fijaska u Siriji. Zato traži prostor gde bi demonstrirao tu snagu Turske i vratio je ponovo na veliku svetsku scenu“, ukazuje Tanasković.

Slično razmišlja i profesor Filozofskog fakulteta, istoričar i stručnjak za vizantijsku epohu dr Vlada Stanković koji kaže da je fenomen Svete Sofije fenomen ljudske civilizacije, a odluka Kemala Ataturka iz novembra 1934, kojom je ova građevina postala muzej, značila je ne samo pogled u budućnost nego i svesni raskid sa osmanskom prošlošću.

„Novoosmanska ideologija koja je poslednjih deceniju i po ili dve na snazi u Turskoj ide postepeno ka obnovi i veličanju potisnutog osmanizma, doduše uglavnom diplomatskim sredstvima. Ali, ovaj potez turskog predsednika je posebno problematičan iz jednog razloga – to je poslednji potez jer nakon njega u tom civilizacijsko-kulturnom smislu nije mu ostao nijedan drugi. Naime, on je godinama nagoveštavao i pretio da će Sveta Sofija biti vraćena u status džamije, ali jednom kada se to uradi ne znam šta je sledeći korak na tom planu. Naravno, postoji diplomatija, međunarodna politika, postoji i sila, ali je na civilizacijskom planu on ostao bez argumenata kojim bi mogao da preti, da bi zauzvrat dobio nešto i od hrišćanske Evrope, i od hrišćanske Amerike i od hrišćanske Rusije“, primećuje Stanković i dodaje da je Erdoganov potez vrlo neobičan ukoliko i dalje želi da pregovara i ima saveznike, a ne suparnike, protivnike ili čak neprijatelje.

Nemerljiv značaj Svete Sofije

Istorijski značaj Svete Sofije je nemerljiv, napominje Stanković, jer je reč o jednom od najpoznatijih i najikoničnijih spomenika vere, hrišćanske, a kasnije i muslimanske, i svetske kulturne baštine uopšte.

„Sveta Sofija u obliku u kojem danas stoji u srcu starog dela modernog Istanbula sazidana je u šestom veku. Međutim, njen značaj je i verski i istorijski, ali pre svega simbolični. Mislim da je to presudilo da predsednik Erdogan donese ovu odluku. Ipak, verujem da će ga iznenaditi reakcije koje će uslediti na ovaj potez, a pogotovo nakon prvih molitvi u Svetoj Sofiji. Verujem da će se one proširiti, kao kamen koji je bačen u relativno mirno jezero“, smatra Stanković.

Profesor Tanasković se pak pribojava da međunarodne reakcije neće biti takve da će moći da promene tok događaja i podseća da su i reakcije na Erdoganove najave da će promeniti status ovog svetskog kulturnog dobra bile mlake.

„On je ranije pomalo taktizirao i oklevao pribojavajući se reakcija u svetu i kalkulišući da li će mu na međunarodnom planu više doneti ili oduzeti to što bi ovu crkvu ponovo pretvorio u džamiju. Međutim, od pre izvesnog vremena on je praktično zaratio i posvađao se sa svima onima do čijeg je mišljenja ranije donekle držao. Zato je, s obzirom na unutrašnje prilike u Turskoj, bilo sasvim jasno da prethodna odluka Vrhovnog suda da se iz proceduralnih razloga odbije zahtev jedne islamističke grupe o poništavanju Ataturkovog dekreta kojim je Aja Sofija postala muzej, zapravo ne znači ništa i da će se naći drugi put kako bi ova velelepna crkva ponovo postala džamija. To je Državni savet i učinio posle samo 17 minuta većanja i dao predsedniku mogućnost da svojim ukazom izmeni Ataturkov dekret“, objašnjava Tanasković.

Podsetimo, Aja Sofija (Sveta Sofija) izgrađena je za vreme cara Justinijana i predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač ušavši u grad obavio molitvu u ovog bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije. Odluku o dodeli statusa muzeja Svetoj Sofiji doneo je bivši predsednik Turske Mustafa Kemal Ataturk 1934. godine.

(Sputnjik)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Slobodanka says:

    Erdogan demonstrira silu, Turska se umešala u rat u Siriji, zatim u Libiji, pa još i poznatu hrišćansku crkvu pretvara u džamiju. Oko 55 odsto turskih ispitanika u anketi koja je sprovedena u junu reklo je da je glavni razlog najave preobraženja Aje Sofije iz muzeja u džamiju taj što će: odvratiti od rasprava o ekonomskoj krizi u Turskoj i pojačati prednost vlade uoči vanrednih izbora koji će biti održani tokom 2021 godine. Mnogi veruju da će ovaj Erdoganov potez još više naštetiti ekonomiji Turske jer posle ovog poteza u svetu opašće popularnost Turske kao turističke destinacije. Prošle godine, samo Aja Sofija privukla je 3,7 miliona turista, a ubuduće?

  2. Miraš says:

    Erdogan se ugledao na Milonju pa ga imitira. Obadvojica preotimaju crkve. Što ne bi musliman Erdogan preotimao crkvu kad to sad rade i hrišćani ili potomci hrišćana. Sultan Erdogan već podržava izgradnju dve velike džamije u Istanbulu a dodavanjem poznate Aja Sofije napraviće triologiju.

  3. Kosovac says:

    Portparol Srbije i Vatikana, univerzitetski profesor dr. Darko Tanasković, protestvuje u ime Vatikana. Mi, u ime Srbije, ne protestvujemo uopšte. Čak nam je i milo što Turci žele da služe svoje obrede u pravoslavnom hramu. Slobodno neka služe u Svetoj Sofiji, sve dok mogadnu. Kada ne budu mogli, oni će se povući iz tog hrama, kao što će se povući i iz hrama Al Aksa kada za to dođe vreme. A da je to vreme vrlo blizu, uverio sam se slušajući u jednoj TV emisiji kako Turci čestitaju nekom svom prijatelju rođendan: „Hepi brst dej, Murate….“.

  4. Miraš says:

    Dok Milonja nije izgradio ni jednu crkvu, a sve u Crnoj Gori biće njegove. Ko je veći ptomač i štetočina?

    • Miraš says:

      otimač

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *