Borba protiv kosovskog terorizma i politike

Borba protiv kosovskog terorizma i politike

10 jula 2013

Branko ŽujovićPiše: Branko Žujović

Teroristi i kao ozvaničeni politički partneri ne menjaju moralnu supstancu svog bića, bilo da šetaju kravatu po Briselu ili kradu drva u šumi i pucaju na policijuProteklih dana, bili smo svedoci najnovijeg pokušaja organizovane oružane krađe drva, u blizini administrativne linije, koja centralni deo Srbije odvaja od južne pokrajine. Iako je događaj privukao znatnu medijsku pažnju, treba znati da nelegalna seča šume i uopšte nasilje nad imovinom nije nikakva novost u tom delu Srbije.

Prema izveštajima lokalnih novinara, dakle ljudi koji žive neposredno uz administrativnu liniju, naoružane bande sa Kosova i Metohije u nelegalnu seču šume kreću u proleće i neprekidno kradu do kasne jeseni. Na meti ovih bandi je i stoka, a od 1999. godine do danas one su na teritoriji centralne Srbije ubile 14 ljudi, postavljale nagazne mine i napadale policiju.

Neki od vojnih analitičara smatraju da one obavljaju i zadatke izviđanja terena i praćenja srpskih patrola. U svakom slučaju, s obzirom na njihovu organizovanost i višegodišnje upade, teško je zamisliti da se široka akcija bandita odvija bez ikakvog znanja vlasti u Prištini, obaveštajnih struktura Kfora i Euleksa.

Međutim, kada država vodi politiku mekog, a praznog trbuha, ona poniženjima pokušava silnika da privoli na odustajanje od nasilja. Kada kažem „silnika“, mislim na sponzore i zaštitnike samoproglašene države na Kosovu i Metohiji. Smatra se, prilično naivno, da će ustupci i popuštanja svake vrste dovesti do normalizacije stanja i popuštanja pritiska.

Zato je napad na srpsku žandarmeriju kod sela Borovac snažan simbol uzaludnosti proevropske političke simbioze sa teroristima, kakvu nude SAD, EU, NATO, a čiji je okvir Briselski sporazum. Čak i kao ozvaničeni politički partneri, teroristi ne menjaju moralnu supstancu, bilo da šetaju kravatu po Briselu ili kradu šumu i pucaju na policiju.

Prihvatajući Hašima Tačija za sagovornika i evropskog partnera, prineta je moralna žrtva Vašingtonu i EU. Sedajući za sto sa zločincem sa vlastite poternice, osumnjičenim za nekoliko ubistava policajaca i što-šta još, Srbija je prošla inicijaciju odricanja od sebe i ušla u političku simbiozu sa terorizmom, koja je sve samo ne održiva, pa makar i stvorena zbog interesa EU.

Da se razumemo, dok Briselski sporazum tehnički otvara vrata državnosti kosmetskim Albancima, privodeći stanje na terenu u okvire njihovih interesa, Srbija dobija upade bandi. Kako to da se niko od beogradskih zvaničnika na briselskim razgovorima nije setio da postavi pitanje kontrole administrativne linije sa kosmetske strane i bezbednosti stanovništva u opštinama koje se naslanjaju na našu južnu pokrajinu?

Kfor i Euleks nisu zainteresovani za osiguranje administrativne linije. Pre bi se moglo reći da je bezbednost njihovog osoblja prioritet ovih snaga. Na vladu Hašima Tačija u pokrajini takođe se ne može računati, tim pre što, prema rečima samog premijera Ivice Dačića, Tači nije zainteresovan da produbljuje pitanje upada bandi.

Zbog pasivnosti srpske države i strateškog nastupa evroatlantskih snaga u južnoj srpskoj pokrajini, kojima nije u interesu okončanje ovih kriminalno-terorističkih aktivnosti, konačan efekat upada naoružanih bandi s Kosova i Metohije u slabo naseljene rubove centralne Srbije dovešće do pojačanog osećaja nesigurnosti. A to je onda korak do političkog problema, za koji Ketrin Ešton neće imati vremena.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *