Босна и Херцеговина као „одскочна даска“ за исламисте

Bosna i Hercegovina kao „odskočna daska“ za islamiste

25 septembra 2017

Piše: Petar Iskenderov

ubitak teritorije u Siriji i Iraku gura teroriste ka zauzimanju placdarma u Evropi – pre svega u Bosni i Hercegovini. Sa ovakvim upozorenjem istupio je predsednik Češke Miloš Zeman. Prema njegovom mišljenju u toj bivšoj jugoslovenskoj republici islamisti imaju mnogo pristalica – u tom smislu i onih koji podržavaju terorističku organizaciju (zabranjenu u Rusiji) „Islamska država“. [http://www.vesti.ru/doc.html?id=2925620]

Gore ukazanu opasnost zaista ni u kojoj meri ne treba potcenjivati: po pitanju terorističkih pretnji za Evropu, razvoj situacije u Bosni i Hercegovini izgleda opasniji nego u drugim balkanskim zemljama i teritorijama – pa tako i u Albaniji, Makedoniji ili Kosovu i Metohiji. U prilog tome govori nekoliko ključnih faktora.

Kao prvo, za razliku od Albanaca na Kosmetu i Albaniji (za koje kao konsolidujući faktor istorijski nastupaju krvno-rodbinske, a ne religiozne veze) bosansko muslimansko društvo mnogo jače potpada pod religiozni uticaj od strane spoljnih igrača i tokova, u tom smislu i terorističkih svojstava. Radikalni islamizam u Bosni i Hercegovini je mnogo više prisutan nego u drugim rejonima Balkana. Između ostalog i zbog toga što je lokalna muslimanska zajednica još u periodu 80-ih i 90-ih godina stvorila sopstvene strukture i institucije na čelu sa odgovarajućim muftijama, koje su odigrale ključnu ulogu u konstituisanju savremene Bosne i Hercegovine u toku etno-građanskog rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici u prvoj polovini 1990. godine. Dovoljno je setiti se „Islamske deklaracije“ koju je razradio vođa  bosansko-hercegovačkih muslimana Alija Izetbegović još u vreme jedinstvene Jugoslavije. Drugi jugoslovenski političari i etnosi nisu imali takav analog u razmatranom periodu. Ta deklaracija je odigrala značajnu ulogu u mobilizaciji bosanskih muslimana u periodu raspada Jugoslavije. Ključna uloga upravo Alije Izetbegovića u krvavim događajima u Bosni i Hercegovini u prvoj polovini 90-ih godina prvobitno je bila stavljena izvan zagrada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, iako je, kako priznaje „Karnedži centar“ „bila očigledna njegova krivica u raspirivanju građanskog rata“. [http://carnegie.ru/commentary/2016/03/25/ru-63118/ivvs]

Kao drugo, rast islamskog ekstremizma u savremenoj Bosni i Hercegovini ima ispod sebe vojno-političke korene, koji tesno povezuju lokalne ekstremiste sa bojevicima koji su masovno pristizali na bosanski front tokom 90-ih godina. Nije poznat njihov tačan broj, međutim, podaci kojima raspolažemo dozvoljavaju da se zaključi da je najmanje 10 hiljada „mudžahedina“ stiglo u BiH iz zemalja Bliskog i srednjeg istoka i severne Afrike i kao minimum, najmanje tri hiljade od tog broja se „ugnezdilo“ u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici koristeći između ostalog za svoju legitimizaciju i pravne i dokumentacione mogućnosti koje su im date od strane zapadnih institucija i predstavništava, koja se pre svega ogledaju u licu Visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu. Na raspolaganju su im ostali vojni logori, centri za obuku (od kojih je najpoznatiji bio u okolini grada Travnika) i druga odgovarajuća infrastruktura.

Kao treće, upravo se Bosna i Hercegovina našla na oštrici uticaja spoljnih igrača iz zemalja islamskog sveta, poput, pre svega, Turske i Saudijske Arabije. Međusobno se žestoko boreći za konkurenciju oko uticaja na Balkanu, Ankara i Rijad preduzimaju aktivne napore za jačanje sopstvenih političkih, ekonomskih i kulturno-religioznih pozicija u regionu. Još je 2009. godine stvaralac koncepcije „Strateška dubina“ Ahmet Davutoglu na sledeći način upečatljivo okarakterisao značaj Bosne i Hercegovine u sistemu turskih spoljno-političkih prioriteta: „Za diplomatu iz drugog dela sveta, bosansko pitanje je tehničko. Za nas je to pitanje života i smrti. Upravo toliko je to važno. Za nas je teritorijalna celovitost Bosne i Hercegovine isto toliko važna kao i teritorijalna celovitost Turske. Za Tursku je bezbednost Sarajeva važna isto toliko koliko je važna i bezbednost i prosperitet Istambula“.

Kao četvrto, radikalni islamisti u Bosni i Hercegovini vešto koriste slabosti lokalnih državnih institucija, koje su, kao i ranije, pogođene međuetničkim i međukonfensionalnim podelama. Istina, i u nizu drugih balkanskih zemalja po tom pitanju situacija nije mnogo bolja. Usled toga – „od 4 hiljade Evropljana koji su pristupili takozvanoj „Islamskoj državi“, njih 900 potiče sa zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosmeta i Makedonije“ – ukazuje s tim u vezi poljski časopis NewEastern Europe i daje zaključak da upravo „na dušu stanovništva ide najveći broj bojevika. Do skora je međunacionalna mržnja razbijala na delove zapadni Balkan, a sad se suočavamo sa novim neprijateljem – „džihadizmom“.

„Ne sme se zaboraviti ni na to da od novca islamskih humanitarnih organizacija lokalno stanovništvo kupuje nekretnine u udaljenim mestima koje retko posećuju ljudi sa strane. Postoji sumnja da upravo na takvim mestima džihadisti sprovode nelegalnu delatnost – čuvanje oružja, borbenu obuku radi pomoći za presecanje granica „šengenske zone“. Policijski nadzor nad tako „zatvorenim za ljude sa strane“ teritorijama, zaista je otežan zbog administrativne strukture Bosne i Hercegovine koja se sastoji iz mnoštva samostalnih oblasti od kojih svaka traži posebnu policijsku proceduru“ – ističe New Eastern Europe. [http://www.neweasterneurope.eu/articles-and-commentary/2388-de-radicalising-the-western-balkans]

Na kraju, još jedan važan faktor predstavlja geografski položaj Bosne i Hercegovine koji je pretvara u idealnu „odskočnu dasku“ za kasnije proniknuće islamista u zemlje centralne Evrope. I ovde takođe Turska ima posebnu ulogu, jer može da iskoristi „bosansku maršrutu“ u cilju pritiskanja Evropske unije i destabilizacije prilika u Evropi. U konfiguraciji „migracionih tokova“ koja je sada nastala, upravo BiH predstavlja „najslabiju kariku“ zbog neodređenosti njenog međunarodno-pravnog statusa u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Zemlja je dobila status „potencijalnog kandidata“ još 2003. godine, a u februaru 2016. godine uputila je zvaničnu kandidaturu Briselu. [www.vestifinance.ru/articles/67505%5D

Međutim, predstavnik EU za inostrane poslove Federika Mogerini i Evropski komesar Johanes Han su u zajedničkoj izjavi tada su podvukli da vlastima Bosne i Hercegovine predstoji još „mnogo posla“ na putu promocije njihove kandidature – imajući u vidu da „određene snage na celom našem kontinentu stavljaju pod znak pitanja samo postojanje našeg saveza“. [http://europa.eu/rapid/press-release_STATEMENT-16-303_en.htm]

U takvim uslovima ne čudi da međunarodni teroristi, uz podršku spoljnih igrača, mogu da iskoriste Bosnu i Hercegovinu u sopstvenim ciljevima – koji su veoma daleki od planova i računica Brisela.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *