Bože pravde za Adema

Bože pravde za Adema

5 marta 2014

Aleksandar-ApostolovskiPiše: Aleksandar Apostolovski

Da je naš najbolji ofanzivni vezni igrač Adem Ljajić dodavao poslednji pas ili davao po gol-dva po utakmici, što često radi u Kalču, naši fudbaleri već bi kupovali kreme za sunčanje. Da ne izgore na brazilskom suncu. Da je mali Adem igrao za Srbiju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu, Srbija bi sada pevala himnu „Bože pravde”, a bivši selektor Siniša Mihajlović bi – ućutao.

To bi bila dobitna formula. Naročito ovo poslednje. Ali, Adem Ljajić nije želeo da peva himnu, a dirigent Siniša napisao je nekakav čudan kodeks po kome se svaki fudbalski reprezentativacpotpisom obavezivao da peva „Bože pravde”. Mali Bošnjak to nije želeo. Želeo je samo da igra. Nije Ademu smetao ni državni grb na dresu, ni ime zemlje koju voli, već pevanjehimne–i nije želeo da objašnjava zbog čega. Niti je imao razloga za to. Uostalom, ni polovina ministara to ne čini, pa ih ne izbacuju iz vlade.

Dirigent Siniša bio je neumoljiv i reprezentacija je ostala bez igrača koji nam je suštinski nedostajao: kreator igre, ofanzivni veznjak koji, posle driblinga, stvara igrača više u napadu.

Međutim, nije samo Sinišin pevački patriotizam krivac zbog Ademovog odstranjivanja iz tima. Odgovorno je i rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije, saveć legendarnim Toletom Nesmenjivim Karadžićem na na čelu, koji je Siniši dozvolio da se od selektora pretvoriu zlog člana žirija fudbalskog rijalitija „Ja nemam talenat, ali umem da pevam”. Tako se, kroz kvalifikacije, prošetalo nekoliko igrača koji su se saplitali o svoje noge. Ali nije bilo mesta za Adema, koji svojim driblinzima sapliće protivničke bekove.

Da li bi savez ćutao i da je Siniša tražio da reprezentativci nose šajkače? Da sviraju frulu? Ili da u napadu igraju „moravac”, a u odbrani naprave formaciju „užičkog kola”?

Zato je Adem paradigma našeg društva u komeje negativna selekcija prvi član običajnog zakonika, ovog puta skrivena pod maskom kvazipatriotizma. Jer, reprezentaciji Srbije nije nedostajao tenor, nego Adem Ljajić, Bošnjak iz Sandžaka! Suvišno je govoriti o tome da u timu nije bilo mesta ni za trenutno najboljeg svetskog defanzivnog veznog igrača, zvezdu Čelsija, Nemanju Matića. Nemanja je hteo i da peva, ali Siniša nije hteo ni da ga čuje.

Zato se ne treba čuditišto je baš novi selektor Ljubinko Drulović prekršio sve podzemne pevačke kodekse i vratio Adema. I Ljubinko je bio neželjeno dete srpskog fudbala. Morao je da se dokaže u velikom svetu da bi ga, kao igrača i trenera,prihvatili u ovom našem komičnom mikrokosmosu. Zato on bolje od ikoga razume Adema. Zato će Ljubinko stvoriti moćan tim, bez obzira na to što zna da Adem sada igra slabije nego pre godinu-dve. Ali, Ljubinko zna još nešto – da Adem rešava utakmice i kada se čini da spava.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. gonzo says:

    Dokle će se Raška nazivati sandžak,zar i na ovom kvazipatriotskom sajtu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *