Бранда нису хтели за “Кума”

Branda nisu hteli za “Kuma”

3 maja 2017

PUBLIKA širom sveta imaće priliku da putem “Fejsbuka” prati program posvećen svečanom obeležavanju 45 godina od premijere prvog dela kultnog filma “Kum”, koji će na Trajbeka festivalu u Njujorku okupiti reditelja Frensisa Forda Kopolu i glumce Al Paćina, Roberta de Nira, Džejmsa Kana, Dajanu Kiton i Taliju Šajer.

Događaj organizuje De Niro, osnivač ovog festivala, a pre panel razgovora koji će sa ekipom filma voditi reditelj Tejlor Hekford, zakazana je projekcija prvog i drugog dela “Kuma”. Program o najuspešnijem filmu svih vremena počinje u subotu, u 20 sati po lokalnom vremenu (za publiku u Srbiji u nedelju u dva sata posle ponoći). Jedan od najuspešnijih filmova svih vremena i klasik svetske kinematografije (izabran za čuvanje u američkom Nacionalnom filmskom registru i rangiran od Američkog filmskog instituta kao drugo najbolje ostvarenje svih vremena), koji je 1972. za samo 18 nedelja prikazivanja u lokalnim bioskopima zaradio više od sto miliona dolara, zanimljiv je i po tome što su njegovo snimanje pratile neočekivane, paradoksalne i često vrlo ružne okolnosti.

Pre svega, niko od producenata nije verovao u filmsku verziju sage o nastanku italijanske mafije u Americi, po romanu Marija Puza, ali je Paramount Pictures kupio prava na adaptaciju za samo 12.500 dolara, dok je on još pisao knjigu, sa klauzolom da mu isplati dodatnih 50.000 ako ikada snimi film. Kada je čuveni studio ipak odlučio da ekranizuje priču o porodici Korleone, u “igri” je bilo nekoliko reditelja – Serđo Leone, Kosta Gavras, Elija Kazan, Artur Pen, Piter Jejts…, ali su svi oni odbili. Kopola nije bio ničiji izbor, pa su stvaranje filma koji je postao antologijska trilogija pratile velike svađe i neslaganja, i zbog izbora glavnih glumaca, rasporeda i troškova snimanja. Kako je Kopola kasnije komentarisao, bio je pod velikim pritiskom, jer je znao da je Paramount želeo da ga zameni drugim rediteljem spremnim da uskoči istog trenutka.

Najveći nesporazumi bili su zbog Kopolinog angažovanja Marlona Branda za glavni lik “Kuma”, Don Vita Korleonea, koji je tada bio na “crnoj listi” zato što je vratio Oskar i zbog problematičnog ponašanja. Šefovi studija su za drugi glavni lik, Majkla Korleonea želeli Roberta Redforda, ali je Kopola insistirao na nepoznatom glumcu koji izgleda kao italijanski Amerikanac, a tokom kastinga našao ga je u Al Paćinu. De Niro, koji je tada bio još nepoznati glumac, prijavio se na audiciju za nekoliko uloga – Majkla i Sonija Korleonea, Karla i Polija Gata, a dobio je glavni lik, Vita Korleonea iz doba mladosti. Za ulogu Toma Hejgena studio je predlagao Pola Njumena, Stiva Mekvina, Brusa Derna, a Kopola je izabrao Roberta Divala. Isti nesporazumi bili su i kod izbora glavnih ženskih likova – umesto Miji Farou lik Kej dao je Dajani Kiton…

“Kum” je snimljen pre roka, za 77 dana, umesto 83, koliko je planirano (u periodu od 29. marta do 6. avgusta 1971), a problema je bilo i kod izbora lokacija. Kopola je insistirao na okolini Njujorka, jednoj lokaciji u Los Anđelesu i na sicilijanskim gradovima Savoći i Forci di Agro, dok su enterijeri snimljeni u njujorškim studijima “Filmvejsa”. Nesuglasice i svađe pratile su svaki kadar epohalnog filma – direktor fotografije Gordon Vilis govorio je da je Kopola neprofesionalan i nekoliko puta želeo da napusti snimanje, a Kopola je tvrdio da Vilis “zloupotrebljava glumce”. Producent Robert Evans imao je brojne primedbe na muziku Nina Rota, koja je do danas ostala jedan od najvećih hitova komponovanih za film, a veliki problem je nastao i kada je “Kum” završen. Zbog ugovora sa distributerima, Kopola je film od skoro tri sata izmontiranog materijala morao da svede na 135 minuta, ali su uz pomoć Evansa, koji je najzad shvatio njegovu vrednost, istorija kinematografije i publika širom sveta dobili neponovljivi trejler.

Film, koji je i po svom snimanju ušao u legendu, ostao je upamćen i po čuvenoj izjavi Al Paćina:

“Bio sam korak do otpuštanja, ali sam Majkla Korleonea igrao takvim intenzitetom i željom da pridobijem te ljude koji me nisu hteli, kako možda nikada više nisam osetio ni ponovio u karijeri”.

DEVET OSKARA

KOPOLIN “Kum” bio je nominovan za 11 Oskara, a osvojio je tri – za najbolji film, scenario, a Brando je nagrađen za najbolju glavnu mušku ulogu. Tu je i pet Zlatnih globusa u najvažnijim kategorijama, kao i BAFTA za najbolju muziku. “Kum 2” iz 1974. doneo je Kopoli još šest Oskara – za režiju, scenario, muziku, montažu, scenografiju. Za lik Vita Korleonea De Niro je osvojio prvog Oskara u karijeri, a Al Paćino nagradu BAFTA. “Kum 3” iz 1990. lansirao je novu holivudsku zvezdu, glumca Endija Garsiju, koji u filmu nasleđuje tron Majkla Korleonea.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *