БРЕНД ПУТИН – и како расте уз помоћ Запада

BREND PUTIN – i kako raste uz pomoć Zapada

26 aprila 2023

Piše: Slobodan Reljić

U Banjaluci, u strogom centru grada, radi kafe „Putin“, javljaju na društvenim mrežama. Prosto ćirilicom ispisana firma. I slika nasmešenog Vladimira Vladimiroviča. Verovatno im dobro ide. Šta je ovde zanimljivo? Što nikom kome je stalo do zarade u osetljivom poslu u Sarajevu ili Prištini ne bi palo na um da kafe nazove „Džo Bajden“. I, što je doskora bila nezamisliva ovakva istočno-zapadna dijalektika.

Brend Putin je u velikom usponu.



Taj brend nosi posebnost – jer je u svojoj suštini antibrend.

Brend (engl. brand) znači, kako će vam reći enciklopedija za najniži nivo obrazovanja, „1. fabričku marku; zaštitni znak; vrstu ili tip proizvoda; zajedničku oznaku za sve informacije o nekom proizvodu ili usluzi. 2. proizvod, običaj, postupak ili popularnu ličnost, koji su postali poznati u svetu; određena očekivanja konzumenta od nekog proizvoda ili usluge“.

Ako nastavimo na istom nivou saznajemo da brend ima identitet, vrednost, prepoznatljivost i svest o brendu. Identitet Putin – prosto, jedna od najpoznatijih ličnosti u svetu. Brand Equity (vrednost brenda) je „mera investicija koje je organizacija uložila u brend“. E, tu se nije žalilo! Ruska država i sve što prati moć svetske sile nikad neće moći da izračuna kolika to investicija bejaše. I kojim sve kanalima se investiralo.

Ali u taj brend su „investirale“ i sve velike i male države sveta. A najviše najveći brendomani – Zapad.

Što se više napada više raste

Nema te iole značajnije političke ličnosti, ijednog velikog medija, značajnog novinara, izuzetnog fotoreportera, poslovnog čoveka od Davosa do Delavera, pa i mnogih zabavljača, sportista i ostalih duvača u javnosti manje specifične težine koji nije dao ubrzanje brendu Putin.

A u godini 2022. na Zapadu se troši najveća količina propagandne municije u istoriji a da bi se pucalo u brend Putin. Nikad Zapad, od Lisabona do Montreala, od Vašingtona do Seula, nije bio u situaciji da mora da koncentriše toliko sredstava i napora u negativizaciji nekog lika, čija simbolička snaga odavno i uveliko prevazilazi ličnost.

Brand Recognition (prepoznatljivost brenda) je ekstremna. Brend Putin nije prosta forma, kao „koka-kola“ ili Ronaldo, pa da se pravolinijski svodi na „akumuliranu masu pozitivnih osećanja o brendu u svesti individue“. Kad premijer Poljske cvili kako „Putin nije ni Hitler ni Staljin“, on iskazuje sve očajanje antiputinovske supersonične propagandne zapadnjačke operacije. „Nažalost, on je opasniji“, zaključuje Mateuš Moravjecki koji govori ono što sigurno zna.

Šta to znači u kontekstu stvaranja novog svetskog poretka?

Korišćenje na Zapadu prokaženih ličnosti za poređenje aktuelnih protivnika je oproban metod. I još od vremena Slobodana Miloševića, prilično neuverljiv. Ako sad čitate šta Mazovjecki stvarno kaže, onda je to kamuflirano priznanje: da Zapad nema odgovor.

Ima napora koji u javnosti sagorevaju kao zvezde padalice, jer više nema one neupitne moći Zapada, niti rezultata od tolikih investicija. Uticaj na Brand Awareness (svest o brendu) što je „način formiranja informacije o postojanju brenda“ – izmiče Zapadu.

I to izmiče na dva nivoa. Prvi je već odavno izgubljen – da se u svetu uverljivo šire rusofobične informacije. Noam Čomski je nedavno uspostavio odnos 90 prema 10, kao odnos „za“ Ruse i „za“ Zapad u globalnom ocenjivanju smisla rata u Ukrajini. Na tu samoizolaciju koju Zapad sprovodi ne zaustavljajući se, odmah na početku ukrajinske krize upozorio je Silvio Berluskoni, ali je odmah ućutkan. Drugi nivo je, raspadanje tih 10 odsto „za“ Zapad. Unutrašnje raspadanje.

Rast antiamerikanizma

Niko na Zapadu od „sirotinje raje“ ne optužuje Putina za dramatično opadanje životnog standarda i urušavanje svakodnevnog komoditeta koji je bio glavna brana za udar građana na sistem koji ih na svim planovima vodi u gubitak smisla, nelagodu, strah od budućnosti. Taj strašni teret, ipak, pada na antiputinovske lidere koji su očekivali da će sve biti obrnuto.

Svi građanski protesti u svim zapadnim zemljama, kojim god povodom počinjali, nose u sebi pre svega 1) očigledan rast antiamerikanizma i 2) sve glasniji bes prema institucijama iza kojih stoji Amerika – MMF, Svetska banka, NATO, CIA, Pentagon, „BlekRok“, Federalne rezerve i korporativni-bankarski sistem, IT nastojanja da se svet okupira veštačkom inteligencijom a humanizam zameni transhumanizmom, Svetska zdravstvena organizacija, fajzer-vakcina, biolaboratorije…

Neobuzdani Zapadni Balkan

Uostalom, tako je to i u našem regionu. Još sredinom prošle godine slovenački premijer Robert Golob krenuo je, na samitu NATO u Madridu, pažnju da je „većina ljudi na Zapadnom Balkanu na strani Rusije, naročito Sloveni. To moramo uzeti u obzir. Ako ovo zanemarimo, nećemo rešiti problem“.

Posle će istraživanje agencije Ceper, koja je posvećena nadziranju Centralne Evrope, objaviti da „uprkos ratu u Ukrajini, u šest od 12 zemalja regiona, Putin ima veću podršku od Bajdena“. I to uprkos nepojmljivo razmahanoj antiputinovskoj, anturuskoj propagandnoj kampanji i opštoj nesigurnosti u kojoj se bilo kakvo naginjanje ruskom javno žigoše i nosi rizik od neke vrste linča.

Ako izađemo iz sfere ratnih operacija koje, uprkos enormnom naporu druge strane (Amerika i NATO) u proksi ratu na ukrajinskom tlu i ukrajinskom krvlju jačaju ulogu predsednika Rusije kao vrhovnog komandanta (iz Amerike stiže vest da je odnos stradanja Ukrajinci-Rusi 8:1) – brend Putin znači i niz poruka koje milijarde ljudi širom sveta svakodnevno čekaju: podizanje ekonomskog suvereniteta, usmeravanje ka multipolarnom svetu i izvlačenje iz američkih kandži, javne objave za zaštitu jezika od kolonizacije stranim terminima (oglasila se ovih dana i Italija sa istim činom), stavljanje NVO sektora koji je deo američko-kolonijalnog nastupa na mesto kakvo ima i u američkom sistemu, uvođenje terora identitetske ideologije u društvene okvire a za zaštitu porodice i isticanje zaštite od besprizorne propagande (ovih dana se probudio i Ilon Mask: „Roditeljima i doktorima doživotni zatvor za promenu pola deci“), vraćanje društva u verske koordinate – držim se svog a poštujem veru drugih, odbacivanje polipa od Bolonjskih reformi sa tela ruskih univerziteta…

Briga Radio Slobodne Evrope

Kad se početkom 2019. Radio Slobodna Evropa (RSE) bavio pitanjem „Zašto je Putin brend u Srbiji“, onda su dogurali do zaključka da je to inercija: znate ono, Srbi veruju da su im Rusi bili od pomoći u istoriji (što je, po RSE, samo stereotip), pa onda tako i Putin bude prihvaćen kao brend, a da je tu stvar još poguralo NATO bombardovanje 1999. godine. Konstruisani stereotip. Nisu se setili Jeljcina, isto Rus, isto predsednik, ali nije makao od tih ogoljenih činjenica. O Gorbačovu da i ne govorimo.

Brend Putin je u ovom trenutku bez konkurencija u svetu. Ima u svetu u promenama, naravno, ličnosti koje bi takođe mogle da nose te velike poruke (npr. kineski predsednik Si, indijski premijer Modi, pre svih), ali s obzirom na raspored geopolitičkih igara mesto Rusije je u ovom trenu na vrhu talasa, a uloga njenog predsednika pivotmenska.

Brend Putin je brend izlaska iz sumraka liberalizma, temeljne zapadne ideologije, a koji je dotrajao i zaglavio se u tokovima istorije koju je stvarao. Tako se sad pojavljuje kao – bajdenizam.

Liberali su pre dva veka svet obasipali protivmonarhijskim kuršumima: monarhije mogu poroditi potpuno nesposobnog čoveka za vođu. Sve pametno staje zbog jedne budale kojoj se inercijom predaje moć. Sadašnja generacija liberala je došla do stanja da – čovek, kako se to u Bajdenovoj Americi objašnjava, ograničenih kognitivnih sposobnosti, prvo bude izabran za predsednika SAD, a sad u stanju koje se očigledno pogoršava – najavljuje da će se, normalno, kandidovati za drugi mandat. Kako god da se slučaj završi, bajdenizam je dijagnoza stanja.

Brend Putin ima budućnost. Opadanje moći i značaja Zapada je očiglednost, ali Zapad neće biti zbrisan – ostaće politički i kulturni artefakt potopljen u društvene procese, a pored Rusije nema boljeg mosta veze opadajućeg Zapada i ustajućeg Istoka.

Zapad je imao taj talenat da prezre prošlost i sav se pretvori u Progres, ali od Istoka se očekuje više mudrosti. Amerikanci će morati da učine veliki napor da krenu u proizvodnju brenda koji bi mogao biti konkurentan brendu Putin. Ali, to nije kratak proces. Ni jednostavan. Znaju oni koji su stvarali „koka-kolu“, kako to ide.

(RT Balkan)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milutin says:

    Posle poraza SSSR-a u hladnom ratu, kada je jednu ideologiju koja je bila perjanica tog društva pobedila neka druga ideologija skrivena iza naziva "demokratija", ceo svet je očekivao demokratiju. Demokratiju koju će doneti oni kojima su usta bila puna svakojakih demokratskih umotvorina. Lepih misli i ideja. I bivše zemlje SSSR-a su željno iščekivali tu demokratiju. I sve zemlje sveta su prihvatili tu demokratiju. Mnogo bolje od njenih tvoraca. Od Holivuda. Jer kad su se svetla upalila, istina je bila zaprepašćujuća. Oni koji su se demokratijom borili protiv "zlog" socijalizma skinuli su mašnicu sa svoje lepo upakovane "demokratije". I iskočila je ta skrivena ideologija koju su tako vešto skrivali od sveta. Ogoljeni teror. Fizički, psihički, kulturološki, sociološki, mentalni, finansijski, demografski... On je doduše sprovođen sve vreme ali u rukavicama. Finim, baršunasti. Rukavice su skinute i maske su pale. Temelji religije, katoličke, su davno poljuljani. A pravoslavlje su smatrali da je zauvek potisnuto decenijskim ateizmom. I udarili su na poslednju branu čovečnosti. Na porodicu. Od tog trenutka Putin postaje demokratija. Prava demokratija. Od to trenutka Putin postaje okretanje veri, ne samo pravoslavnoj već svako svojoj. Od to trenutka Putin postaje sloboda. Od tog trenutka Putin postaje jednakost i razumevanje među ljudima. Od tog trenutka Putin prestaje biti Rus. Putin postaje celo čovečanstvo. Čovečanstvo koje čvrsto stoji na pragu svoje kuće. Da brani svoju porodicu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *