Brexit за сва времена

Brexit za sva vremena

23 juna 2016

petar-iskenderov 645Piše: Petar Iskenderov

Tek predstoji podvođenje zakvršnih rezultata referenduma u Velikoj Britaniji po pitanju o mestu zemlje u EU, međutim, već sada je očigledno da, nezavisno od presude Britanaca, EU već neće biti takva kao što je bila do dana glasanja. U istoriji organizacije počinje nova etapa – i ovde čak nije reč samo o presedanu same akcije Londona, nego o njenim posledicama za sudbinu čitave Evrope.

Glavna posledica nesumnjivo će biti pojava novih linija protivurečnosti i razdvajanja u redovima EU – kako pri ostanku Velike Britanije u njenim redovima, tako i u slučaju izlaska Ujedinjenog Kraljevstva. U slučaju pobede pristalica Brexit-a, unutrašnja kriza Evropske unije će se praktično munjevito podići na novi nivo. Nisu slučajno lideri EU unapred planirali sprovođenje serija hitnih sastanaka u slučaju izlaska Velike Britanije iz njenog sastava. Između ostalog, radi se o savetovanju u petak, sutradan po referendumu, u kome treba da uzme učešće predsednik Saveta EU Donald Tusk, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc i premijer Holandije Mark Rjute koji pokušava da razradi žestoku zajedničku izjavu. Pored toga, sa posebnom izjavom može istupiti i Evropska centralna banka.

Prema podacima američkog časopisa The Wall Street Journal, glavna tema gore navedenog susreta će biti razmatranje mera o tome kako izbeći paniku na finansijskim tržištima i širenje negativngo uticajaBrexit-a na druge zemlje-članice EU [http://www.wsj.com/articles/brexit-vote-eu-girds-for-britains-possible-departure-1466360370] Među državama u kojima odluka Velike Britanije da napusti EU može izazvati istinsku paniku, organ poslovnih krugova SAD imenuje Irsku i Portugaliju, čiji su ekonomski sitemi tesno povezani sa britanskim. Pored toga, izvori The Wall Street Journal-a među “slabe karike” koje su sposobne da iskoriste nesugasice u EU pominje i zemlje Centralne i Istočne Evrope. “Mi bi hteli da prekinemo razgovore o “domino-efektu”. Mi želimo da se uverimo u to da Poljska, Češka i druge zemlje ostaju članice EU” – ističu izvori u Briselu. A Žan Aljsenborn, ministar inostranih poslova Luksemburga, već je upozorio da izlazak Velike Britanije iz EU može dovesti do analognih koraka od strane članica EU u Istočnoj Evropi.

Međutim, i pozitivan odgovor Britanaca na pitanje o očuvanju članstva zemlje u EU (pogotovo sa malom prednošću nad pristalicama Brexit-a) neizbežno će pokrenuti unutrašnje procese u EU koji objektivno slabe njeno jedinstvo. London ionako traži od Brisela principijelne ustupke za sebe po takvim pitanjima kao što je finansiranje uzajamnih odnosa, principa premeštanja radne snage i regulisanja krize sa izbeglicama. Britanski analitičari su uanpred procenili da će samo finansijski transferi u Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj centralnoj banci koštati u narednih nekoliko godina Veliku Britaniju 32 milijarde funti sterlinga. I to u najboljem slučaju – ako ne bude potrebno sanirati dugove još jedne “problematične” države. U poslednjem slučaju London bi morao prebaciti u fondove EU minimum 50 milijardi funti. [http://www.vestifinance.ru/articles/72025] Jasno da će svako regulisanje ove problematike ili izazvati novi talas evroskeptičkog raspoloženja u Velikoj Britaniji i drugim ekonomski jakim zemljama EU, ili će isprovocirati novu krizu u “problematičnim” zemljama – u prvom redu u regionu Sredozemlja.

I na kraju, postoji još jedna posledica referenduma koja ne zavisi od njegovih rezultata. Rukovodstvu EU svakako predstoji revidiranje principa raspodele ovlaštenja u redovima organizacije i revidiranje perspektiva svojih uzajamnih odnosa sa zemljama-kandidatima. I ovde jedna od varijanti može postati pretvaranje EU iz formalno jedinstvene organizacije u višestepenu konstrukciju sa ekonomski jakim jezgrom (“zona jakog evra” u tumačenju između ostalog, austrijske Partije slobode), periferijom koja je lišena ovlašćenja da blokira odluke “jezgra”, a takođe i sa zemljama koje ne ulaze u EU, ali su sa njom povezane sporazumima o asocijaciji, zoni slobodne trgovine i bezviznom režimu (Ukrajina, Moldavija, Turska, zemlje Balkana).

Jasno da slične transformacije – koje se odigravaju pod nepromenjenim parolama o neophodnosti obezbeđenja jedinstva EU i nedozvljavanja daljih secesionističkih zahetva i referenduma – izazvaće oštro zaoštravanje diskusije u redovima EU, a takođe će imati nepredviljiv uticaj na svetska finansijska tržišta. A pred Srbijom i drugim državama-kandidatima postavlja se neizbežno pitanje: u kakvu organizaciju one žele da uđu – u onu koja je postojala pre plebiscita u Velikoj Britaniji ili za onu koja se formira po rezultatima izjašnjavanja volje Britanaca. Pritom se formira u znatnoj meri po stihijskim zakonima i principima.

Nije slučajno da danas evropski stručnjaci u svojstvu glavne pretnje koja dolazi od referenduma i potencijalnog izlaska Velike Britanije iz EU, navode to što se samo rukovodstvo EU nije pripremilo za rešavanje postojećih problema – pa tako i finansijko-ekonomskih. “Iako političke poslediceBrexita mogu biti ogromne, one se teško mogu smatrati jedinim razlogom neodlučnosti na finansijskim tržištima. Investitori sve više shvataju da su centralne banke zašle u ćorsokak” – ukazuje između ostalih švajcarsko izdanje Neue Zuercher Zeitung.[http://www.nzz.ch/finanzen/aktien/treiber-der-boerse-brexit-ist-der-neue-erdoelpreis-ld.90434]

I ako je nedavni referendum o nezavisnosti Škotske ipak bio u prvom redu faktor unutrašnje politike Ujedinjenog Kraljevstva, to će Brexit neminovo preformatirati celu Evropsku uniju. Čak i u tom slučaju da se ne održi.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *