БРИКС+: Између могућности и неизвесности

BRIKS+: Između mogućnosti i neizvesnosti

9 decembra 2022

Piše: Siniša Ljepojević

Savremeni svet tumara ruševinama dosadašnjeg globalnog poretka, ali sada je već očigledno da se istovremeno stvaraju i osnove novog uređenja sveta. Istorija u nastajanju.

Nosioci tog novog uređenja će, već sada je jasno, biti novi oblici saradnje i integracija okupljenih oko Evroazije kao najmoćnijeg dela sveta sa ključnim potencijalom prirodnih i ljudskih, ali i političko-intelektualnih resursa.



Institucionalizacijom Evroazije stvara se, zapravo, jedan novi svet a njegov idejni i operativni nosilac je grupa BRIKS. Osnovna ideja je da taj novi svet bude u formi „integracije integracija“, i da čini osnovu novog globalnog sistema upravljanja. Novog svetskog poretka.

BRIKS je osnovan kao BRIK 16. juna 2006. godine (Rusija, Kina, Indija i Brazil), a pet godina kasnije priključila se i Južna Afrika i od tada je BRIKS. Vremenom, BRIKS je uz sve uspone i padove postao motorna snaga promena u svetu i idejni pokretač izgradnje novog, ne-zapadnog, svetskog uređenja.

Tokom sazrevanja BRIKS-a i uporednih tektonskih promena u svetu, sve je više zemalja sa različitih strana planete počelo da pokazuje interesovanje za ovu organizaciju i njenu idejnu osnovu. BRIKS je na neki način postao najpopularnija svetska integracija. Do sada je interesovanje za članstvo pokazalo 18 zemalja.

Proširenje BRIKS-a je kineska ideja na kojoj se radi još od 2017. godine i uglavnom je, kao i sam izvorni BRIKS, usmerena na zemlje takozvanog Globalnog juga i saradnju među njima. Već 2018. su na samit organizacije u Južnoj Africi pozvani i gosti iz Afrike, a tu su bili i Argentina, Turska i Jamajka. Tako je i nastao format BRIKS+.

Do sada su Iran, Argentina, Alžir i Indonezija i zvanično zatražili članstvo. A Turska, Saudijska Arabija i Avganistan su veoma blizu da to učine. Sledeći talas zahteva za prijem dolazi iz Kazahstana, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Tajlanda, Nigerije, Senegala i Nikaragve. Potom bi se, prema planu, došlo i do novih članica – Azerbejdžan, Mongolija, zatim Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan, ali i Pakistan, Vijetnam i Šri Lanka, a u Južnoj Americi Čile, Kuba, Ekvador, Peru, Urugvaj, Bolivija i Venecuela.

Sve te zemlje da imaju ogromne prirodne resurse, od energije do retkih metala, od poljoprivrede do vode. Ako se najavljene integracije ostvare, onda bi taj BRIKS+ imao otprilike 45 odsto svetskih rezervi nafte i preko 60 odsto do sada poznatih rezervi gasa. Ukupan bruto društveni proizvod (BDP) tih zemalja u ovom trenutku je 29,35 biliona (hiljada milijardi) dolara, što je više i od Amerike i Evropske unije.

Sadašnji, osnovni BRIKS ima oko 40 odsto svetske populacije i 25 odsto globalnog BDP-a. A prošireni bi imao 4,257 milijardi ljudi, što je preko 50 odsto svetske populacije.

BRIKS+ bi, u stvari, ostvario koncept šireg povezivanja sa postojećim regionalnim integracijama, pre svega sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS) kao i kineskim projektom Pojas i put (Novi put svile – BRI) koji je tokom minulih deset godina već okupio oko 100 zemalja. U duhu te integracije su i Veliko evroazijsko partnerstvo čiji je deo i Evroazijska ekonomska unija (EAEU), zatim Istočni ekonomski forum (EEF) i Koridor Sever-Jug.

Ti projekti su već uveliko konstituisani. Sa svojim finansijskim sistemom i bankama, kao što su Nova razvojna banka (NDB) BRIKS-a i kineska Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB), BRIKS+ zemlje i partneri potpuno bi isključili Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku koje kontroliše Amerika.

O snazi energije izgradnje novog sveta svedoče i mnogi skupovi, a posebno ovogodišnji 22. samit ŠOS-a nedavno održan u Samarkandu, glavnom gradu Uzbekistana, toj glavnoj raskrsnici Puta svile tokom 2.500 godina postojanja tog grada. Simbolika je jasna – Evroazija je istinska civilizacija. Samit je bio još jedan korak u daljoj institucionalizaciji projekta Evroazije, integracije koja će obeležiti 21. vek.

Kineski lider Si Đinping je na tom samitu po prvi put zvanično zajednički predstavio Kinu i Rusiju kao „odgovorne globalne sile“, sa jasnom namerom uzdizanja multipolarnosti i nepristajanja na „poredak“ kakav bi da nametne Amerika. Si je tada naglasio da „pred licem kolosalnih promena na svetskom planu u današnjim vremenima, do sada nezabeleženim u istoriji, spremni smo da skupa sa ruskim kolegama uspostavimo primer odgovorne svetske sile i da odigramo vodeću ulogu u usmeravanju tako ubrzanih svetskih promena na kolosek održivog i pozitivnog razvoja“.

ŠOS je osnovan 2001. godine a njegovo izvorište je rusko-kineska Šangajska petorka formirana 1996. To je danas najveći svetski regionalni blok, koji predstavlja 40 odsto svetske populacije i oko jedne trećine svetske proizvodnje.

Treba podsetiti da je te godine Amerika vojno intervenisala u Avganistanu kako bi sprečila evroazijsku integraciju, i to je pravi razlog američkog rata u toj zemlji a ne takozvana borba protiv terorizma.

Osnovna pozicija integracije BRIKS+ je promocija interesa zemalja u razvoju na nivou globalnih institucija u kojima su one potcenjene i nedovoljno zastupljene. Pored uvođenja novog finansijskog sistema i investicionih projekata, BRIKS+ bi mogao da reši i ključne geopolitičke probleme pre svega u Aziji i na Bliskom istoku.



Tri koncepta razvoja

Mnogo je, međutim, neizvesnosti i rizika. Sve je to još uvek projekat, i za njegovo sprovođenje u delo će biti potrebno vremena jer mnoga strukturna rešenja tek treba osmisliti. Uz to, još uvek nedostaje jasan koncept te ideje „integracije integracija“. Ima raznih ideja, a u analizama ruskog Diskusionog kluba Valdaj se ukazuje na tri moguća koncepta, ali i ističe da proširenje osnovne, osnivačke grupe nosi i mnogo neizvesnosti.

Prvi je, u stvari, dilema da li proširenje znači da svi, i novi članovi i osnivači, treba da postanu jedna grupa. Takav scenario je neizvestan jer to bi značilo izjednačavanje svih spomenutih 18 zemalja interesenata sa onima koji su BRIKS osnovali.

U principu, proširenje BRIKS-a bi ojačalo njegov ekonomski, finansijski i investicioni potencijal, ali istovremeno bi se pojačao i pritisak na finansije i ugrozilo i ono što je u toj grupi već postignuto. Takođe, bilo bi otežano postizanje konsenzusa, a proces donošenja odluka postao bi komplikovaniji. Utoliko pre što sve te zemlje imaju velikih finansijskih problema, izuzev Saudijske Arabije i UAE. Ali, uprkos tome, BRIKS treba da održava svoju otvorenost za druge kako ne bi postao zatvoreni klub. Pogotovo prema manjim ekonomijama, o čemu sada niko ne vodi računa i ne brine.

Drugi scenario je da osnovna grupa od pet zemalja bude nosilac harmonizacije drugih regionalnih blokova, integracija čiji su članovi i u BRIKS+, „integracije integracija“. U ovom slučaju osnivači bi bili operativno sidro, okosnica, dok bi se horizontalnim širenjem uspostavila saradnja lokalnih integracija Globalnog juga na čelu sa regionalnim partnerima BRIKS-a. Ali, kako uravnotežiti zastupljenost regionalnih partnera jer neki od njih jesu jaki ali do sada nedovoljno zastupljeni kao što su Egipat, Saudijska Arabija ili UAE. I opet, kako donositi odluke? I kako, takođe, izbeći sukob interesa zemalja osnivača, na primer, da Indija ne pomisli da sve postaje instrument političkog i ekonomskog uticaja Kine.

Treći scenario je pak kombinacija prvog i drugog.

Uz to dolazi i potpuno novi finansijski sistem, na čijem razvoju se već daleko odmaklo. Taj finansijski sistem je, u stvari, sama suština.

Mnogo je, dakle, neizvesnosti, a da bi se izbegli nesporazumi već sada se moraju dogovoriti strateški prioriteti, i to uz obaveznu fleksibilnost jer postoje velike razlike među zemljama. Istovremeno, sve to mora da prati i formiranje institucija jer svaka integracija, da bi bila efikasna, mora da ima operativne institucije.

Jalova upornost Zapada

Ništa manji problem je i upornost Amerike i Zapada da zadrže svoju dominaciju. I to pre svega u Evroaziji, jer po prvi put u poslednjih 200 godina Zapad nema uporište u tom delu sveta. Ali, ne odustaje.

Doduše, i Vašington priznaje da je stari poredak srušen i da se sada gradi novi ali, kako je rekao državni sekretar SAD Entoni Blinken, Amerika želi da bude centar tog novog poretka koji će biti sazdan po njenim pravilima. Amerika pokušava da formira svoj blok – takozvani Kolektivni Zapad. No, da li je to moguće? Najnovija zbivanja i promene u svetu sugerišu da ni Zapad ni Amerika nemaju taj kapacitet.

Mogućnosti destrukcije ipak nisu iscrpljene i Zapad ne odustaje, o čemu svedoče, na primer, pokušaj državnog udara u Kazahstanu, inspirisanje sukoba Jermenije i Azerbejdžana, protesti u Kini i Iranu ili nedavna smena pakistanskog premijera Imrana Kana, bliskog Kini i Rusiji, ali i Indiji. Za njegovu smenu su ključni bili poslanici koji su istovremeno i američki državljani. Ni to nije bilo dovoljno, pa je nedavno pokušan i atentat na Imrana Kana.

Sve to, međutim, ne može da zaustavi istorijske promene koje simbolizuje projekat BRIKS+. Pa bi se, što se Zapada tiče, ona stara narodna „kuća gori a baba se češlja“ mogla primeniti kao „kuća je izgorela a baba se i dalje češlja“…

(RT Balkan)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pingback: BRIKS+: Između mogućnosti i neizvesnosti – Novinarstvo odgovorno za stvarnost

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *