Брисел и Кијев: дует уцењених

Brisel i Kijev: duet ucenjenih

18 jula 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Težnja Srbije ka maksimalno aktivnoj realizaciji evrointegracionog vektora u svojoj spoljnoj politici, neminovno primorava vlasti zemlje da prave izbor po pitanjima koja na ovaj ili onaj način spadaju u oblast nacionalne bezbednosti i državnih interesa. To se u prvom redu odnosi na sprovođenje odgovorne energetske politike, a takođe i zauzimanje principijelne pozicije u odnosu na sve što se događa oko Ukrajine.

Obe pomenute oblasti su međusobno zavisne i zato Beograd mora da se pažljivo odnosi prema tom modelu uzajamnih odnosa koji svojim partnerima nameću Brisel i Kijev. Suština tog modela ogleda se u neskrivenoj uceni, ciničnoj obmani i “zavrtanju” ruke nesaglasnima. Uticaj takvog pristupa sve žešće na sebi osećaju vlasti Slovačke – zemlje koju rukovodstvo Evropske komisije i ukrajinska vlada munjevito pretvaraju u suštinski beslovesnu “kravu dojilju” i igračku u rukama geopolitičkih kockara.

Vlasti Ukrajine sve ciničnije koriste Slovačku u svojstvu instrumenta za korišćenje sopstvenih spekulativnih ciljeva, u čemu očigledno nailaze na podršku od strane potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča, odgovornog u EU za energetska pitanja (uzgred, Slovaka). Šefčovič pokušava da natera krupne gasne kompanije u Evropi da uprkos poslovnim interesima i suprotno zdravom razumu, masovno skladište gas u podzemnim gasnim skladištima Ukrajine, a Kijev u vidu kompanije “Naftogaz” cinično ucenjuje sopstvenu industriju gasa, prikrivajući se iza Slovačke.

Suštinu ovakvog pristupa odlično odslikava izjava bez presedana, koju je obnarodovao Andrej Koboljev, šef ukrajinske kompanije “Naftogaz”. On je od lokalnih privatnih kompanija zatražio da pupmaju gas u podzemna skladišta. A za nagradu im je obećao pristup i povećanje reversnih isporuka gasa iz Slovačke.

Međutim, ni obim reversa Slovačke, a još manje mehanizmi pristupa odgovarajućim kapacitetima i obimima od strane privatnih ukrajinskih kompanija, sve do sada nisu definisani. Ipak, to nije smetalo šefu “Naftogaza” da spekuliše iza leđa Bratislave. Istovremeno, Evropska komisija “zavrće ruke” evropskim gasnim kompanijama. Na spisku “klijenata” nalaze se i “ajkule” evropske gasne industrije E.ON, Engie, OMV, PGNiG, RWE, ENI, SPP, Statoil.

Ukrajinske vlasti i Evropska komisija pokušavaju da sličnim metodama reše strateški zadatak – da do zime napumpaju u podzemna skladišta gasa najmanje 19 milijardi kubnih metara gasa. Kijevu je to potrebno radi toga da bi se izbegli protesti stanovništva, a Evropskoj uniji da bi se osigurala u slučaju sledećeg pokušaja Ukrajine da preuzima tranzitni ruski gas predviđen za zemlje EU.

Međutim, ukrajinska vlada nema šta da pumpa. Pregovori s Rusijom su propali zbog krivice Kijeva, a evropske gasne kompanije ne gore od želje da pumpaju svoj gas u ukrajinska skladišta gasa, koja podsećaju na korupcionaške “crne rupe”. Ruski mediji s tim u vezi navode karakterističnu izjavu jednog predstavnika evropskog gasnog biznis društva (koji je želeo da ostane anoniman): ”Mi se i dalje bavimo biznisom i u ovom trenutku nije jasno na čemu mi u tom slučaju možemo zaraditi toliko, da bi se rizici isplatili”.[1]

Drugi predstavnici evropskog gasnog biznisa ne skrivaju da će od Evropske komisije tražiti garancije da gas koji će dopremiti u ukrajinska gasna skladišta “neće iščeznuti”. Jasno je da takve garancije Evropljanima ne može dati ni Maroš Šefčovič, niti bilo ko drugi u EU.

Međutim, ucena gasnih privrednika predstavlja samo jedan od elemenata te linije ponašanja, koju sa odobrenjem Evropske komisije realizuju vlasti Kijeva.

Na rečima se pozicionirajući kao odgovoran međunarodni partner, vlast u Kijevu na delu sve više diskredituje i sebe i svoju zemlju. U arsenalu javne diplomatije ukrajinskih vlasti aktivno su uključene i takve tehnike poput neprikrivene ucene partnera, odbijanja da se izvrše ranije preuzete obaveze, raskidanje ugovora ranije usaglašenih na međunarodnim forumima.

Najočiglednije se to pokazuje u odnosima Kijeva prema zemljama koje ukrajinskoj ekonomiji pružaju realno sadejstvo – u prvom redu prema toj istoj Slovačkoj. Nije tajna da Bratislava od sredine 2014. godine praktično za ukrajinske vlasti rešava njihove energetske probleme, ostvarujući reversne isporuke gasa. Slovački gas predstavlja najveći deo isporuka gasa Ukrajini sa teritorije EU. I eto, poslednje nedelje ukrajinski predsednik Petar Porošenko, premijer Arsenij Jacenjuk i njihovi saradnici, bave se neskrivenim ucenjivanjem Slovačke, istovremeno je optužujući kao uzrok sopstvenih problema.

Najočigledniji primer neprikrivene ucene videli smo krajem juna, kada je propao susret Višegradske četvorke kojoj je predsedavala Slovačka sa učešćem ukrajinskih predstavnika, u zapadnoukrajinskom gradu Ivano-Frankovsk. Prema raspoloživim informacijama, ovaj forum je trebalo da bude posvećen realizaciji zajedničkih energetskih projekata sposobnih da realno pomognu “na škrge dišućoj” ukrajinskoj infrastrukturi. Međutim, vlada Ukrajine je u poslednjem trenutku odbila da organizuje susret. Uzrok tako gromkog demarša bilo je odbijanje Bratislave da lagano i po prvom zahtevu Kijeva povećava reversne isporuke gasa.

Još nečuveniji je bio skorašnje odustajanje predsednika Ukrajine Petra Porošenka od učešća u jubilarnoj GLOBSEC konferenciji o bezbednosti u Bratislavi. I dok je zbog konferencije u Ivano-Frankovsku dato makar i nezvanično obrazloženje odustajanja, to je administracija Porošenka u poslednjem slučaju prosto izjavila da se on nije ni spremao za put u Bratislavu – iako je njegov nastup među drugim učesnicima konferencije šefova država regiona već bio uvršten u dnevni red konferencije u Bratislavi.

Eto takve norme i principe vođenja međunarodne politike – u tom smislu i u energetici i u oblasti bezbednosti – realizuju danas ukrajinske vlasti i njihovi zapadni partneri. I, u vezi s tim se postavlja pitanje – na koji način rukovodstvo Srbije namerava da zaštiti interese sopstvenih proizvođača i potrošača u okvirima kursa evrointegracija – ako čak i zemlje-članice EU koje imaju sopstvene predstavnike u Evropskoj komisiji nisu u stanju da to čine? Političke ucene, prezir prema diplomatskim normama, prevare i ultimatumi – to su maniri danas veoma cenjeni u Briselu. I Vučićeva vlada to mora imati u vidu kada iznova i iznova obećava narodu evroprocvat.

“Prema rezultatima istraživanja, ideja pristupa EU gubi privlačnost u svim tim zemljama. To nije nepovezano ni sa izjavama iz Brisela o tome da se u narednih pet godina ne planira nikakvo proširenje EU”, ovako je radio stanica „Dojče vele“ prokomentarisla posetu saveznog kancelara Angele Merkel Balkanu.[2] Veoma tačna ocena kojoj je, istina, potrebna jedna važna dopuna. Evropska Unija sebe diskredituje ne samo kočenjem svog proširenja, već pre svega sopstvenim političkim spekulacijama i otvorenom proameričkom orijentacijom.

[1] http://www.kommersant.ru/doc/2767140

[2] http://www.dw.com/ru/merkelь-na-balkanah-malыe-ožidaniя-ot-bolьšoй-poezdki/a-18565241

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *