Брисел и усташе

Brisel i ustaše

12 avgusta 2015

Dragomir Andjelkovic 3843Piše: Dragomir Anđelković

Na austrijskim parlamentarnim izborima 1999. dobila je Slobodarska partija 27 posto glasova. Tako je ta naglašeno desno orijentisana stranka došla u poziciju da sa konzervativnom Narodnom partijom formira vlast. To je predstavljalo crvenu maramu za Brisel. Austrija je odmah optužena da ima „ekstremističku vlast“ koja je „netolerantna prema manjinama“. Na račun Hajdera, ondašnjeg lidera Slobodarske partije, pljuštale su optužbe da je „sklon neonacizmu“. Otpočeli su ozbiljni pritisci na Austriju koji su uključivali i sankcije. Došlo je do brzog pada, iz ugla Brisela, nepodobne vlade.

Danas u Hrvatskoj na delu imamo otvoreno koketiranje predsednice, ali i velikog dela predstavnika njoj suprotstavljene parlamentarne većine, sa ekstremnim šovinističkim, bez preterivanja i (neo)ustaškim idejama i snagama. Šta je više potrebno reći kada čovek koji peva o klanju Srba i veliča hrvatske naciste iz Drugog svetskog rata, drži koncert sa gotovo zvaničnim statusom? To je kao da je Hajder bio više nego blagonaklon prema nekom austrijskom pevaču čija jedna od pesama – da parafraziram naziv Tompsonovog hita „Jasenovac i Gradiška Stara“ – glasi „Aušvic i Dahau“. Razume se, i da na njenom kraju kaže „Sjajna zvezdo iznad Beča pozdravi nam Adolfa Hitlera“.

U Austriji niko nije ni pomislio da tako nešto neskriveno učini. Ipak, na Beč se sručila EU oluja. U hrvatskoj su šovinizam i (neo)ustaštvo skoro institucinalizovani da bi povremeno, što se dešavalo i proteklih „olujnih“ dana, doživeli kulminaciju kao da se radi o NDH koja je deo nacističke ujedinjene Evrope a ne o navodno demokratskoj Hrvatskoj koja je član, kako nam tvrde, progresivne EU. I šta Brisel radi? Ništa. Ignoriše ustaški pir!

To mnogo govori o EU i njenim toliko veličanim „vrednostima“. Za vodeće evroatlantske krugove problem je kada je neko protiv NATO, evrointegracija i sličnog, a ne ako je nacista. Brisel se očito, od Ukrajine do Hrvatske, drži principa: bitna je geopolitička upotrebljivost, a ne moralna utemeljenost. Drugim rečima: đavo je onaj ko nam ne odgovara, a drug nam je i najgori zlikovac ako je na liniji evrotlantskih interesa.

Možda moramo da kolaboriramo sa EU da bismo preživeli dok ne nastupe povoljnije međunarodne okolnosti, ali ne zavaravajmo se da tamo licemerje nije iznad visokoparnih vrednosti o kojima se toliko priča!

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *