БРИСЕЛ СПРЕМА ЈОШ ЈЕДАН УСЛОВ ЗА СРБИЈУ: Мета поново Руси | INTERMAGAZIN

BRISEL SPREMA JOŠ JEDAN USLOV ZA SRBIJU: Meta ponovo Rusi

13 januara 2018

Povodom izjava srpskih zvaničnika, pre svega premijerke Ane Brnabić, koji su ponovo otvorili pitanje statusa osoblja Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, u Briselu kažu da je njihov stav nepromenjen. U nekom trenutku pregovora o pristupanju EU bi mogla da zatraži od Srbije da odustane od davanja specijalnog statusa Centru, kažu sagovornici „Sputnjika“.

Međutim, oni napominju kako je važno je da se osigura da Centar bude, kako kažu, u potpunom skladu sa učešćem Srbije u mehanizmu EU za civilnu zaštitu, ali i u skladu sa njenim širim obavezama „koje proističu iz duha pristupnih pregovora sa EU“.

U Briselu podsećaju da EU ima uveravanja dobijena od srpskih vlasti da Centru neće biti dodeljena vojna funkcija niti će biti korišćen kao sredstvo za regionalnu koordinaciju, što bi, stav je EU, bilo u suprotnosti sa EU mehanizmom civilne zaštite. Čemu onda isticanje da centar mora da funkcioniše „u skladu sa obavezama u duhu EU pristupnih procesa“?

Georgij Engelhard sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka za „Sputnjik“ kaže da bi Evropska unija u nekom trenutku pregovora o pristupanju Uniji mogla da zatraži od Srbije da odustane od davanja specijalnog statusa Centru u Nišu.

– Istorija odnosa EU i Srbije je istorija uslovljavanja. Brisel je prvo tražio od Beograda da sarađuje sa Haškim tribunalom, zbog čega Srbija zaostaje za nekim drugim zemaljama bivše Jugoslavije kada je reč o evropskim integracijama. Sada se postavlja uslov koji se tiče usklađivanja spoljne i bezbednosne politike. U svakom slučaju, hajka protiv Humanitarnog centru u Nišu je neverovatan cinizam, jer se radi o ljudima koji spasavaju živote, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Ali ova hajka je u skladu sa strategijom izbacivanja Rusije sa Balkana, a pošto Rusija, za razliku od SAD, nema vojne baze u regionu, na meti je Humanitarni centar – kaže Engelhard.

Zvaničnici iz Brisela očigledno ne znaju da je Srpsko-ruski humanitarni centar od 2016. godine član Međunarodne organizacije civilne zaštite čije je sedište u Ženevi. To je krovna svetska organizacija koja brine o bezbednosti ljudi na gotovo čitavoj planeti.

Ima 57 stalnih zemalja-članica, među kojima su Kina, Kipar, Kuba, Palestina, Južna Koreja, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija. Srbija trenutno ima status posmatrača, koji između ostalih imaju i Portugalija, Slovačka, Švajcarska i Francuska.

Kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra Bojan Glamočlija kaže da je saradnja s ovom organizacijom izuzetna, a da se budući planovi najbolje prepoznaju po zajedničkim vežbama, ali i po opremi koja stiže u Niš iz zemalja Evropske unije.

– Svakodnevno s njima razmenjujemo informacije, od njih smo dobili i dobar deo opreme za spasavanje, a deo je prosleđen i Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije. Prošlog meseca imali smo zajednički sastanak na Akademiji civilne zaštite u Moskvi, na kome se odlučivalo o daljim zajedničkim obukama spasilaca. Okupili su se predstavnici 25 zemalja koje su aktivne članice te organizacije. Donete su odluke o formiranju operativnih timova za edukaciju na terenu – objašnjava Glamočlija.

Prvog čoveka Centra sa srpske strane pitali smo da li je u razgovorima sa ovom organizacijom tema bio status Centra i njegovih zaposlenih, odnosno, da li je Međunarodna organizacija civilne zaštite ikada zatražila od Centra u Nišu da poštuje pravila koja u tom poslu diktira Evropska unija.

– Ne, naravno, nikada nismo dobili takve zahteve. Generalni sekretar Međunarodne organizacije civilne zaštite nekoliko puta je dolazio u Niš sa svojim zamenicima. Imamo kontakte sa svima koji rade u Ženevi i bili smo kod njih. Veoma su raspoloženi za saradnju sa Centrom i sa Srbijom. Nema nikakvih uslovljavanja. Međunarodna organizacija civilne zaštite Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu gleda kao tačku iz koje bi mogli da pružaju pomoć svim zemljama u regionu Balkana – kaže Glamočlija.

On dodaje da o tome koliko profesionalci iz Evropske unije cene Centar u Nišu dovoljno govori činjenica da su u njemu, usred najvećih pritisaka Zapada i tvrdnji da je reč o budućoj vojnoj bazi, na obuci bili spasioci iz Mađarske i Hrvatske.

Vlada Srbije bi, prema nekim najavama, trebalo da do juna donese odluku o statusu Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, a premijerka Ana Brnabić je rekla da će ta odluka biti u skladu sa interesima Srbije, podsetivši da je Centar veoma važan za Srbiju koja mu duguje zahvalnost za dosadašnju pomoć u poplavama i gašenju požara.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Trifun says:

    EU Titanik ne moze vise nikome da komanduje dok pluta nasumice morima probusen Brezit santom leda. I na Titaniku je svirala muzika dok je tonuo, a onda je samo nestao sa vidika iznenada kao da ga nikada nije ni bilo. Nema nazad.

  2. Hruscov says:

    Ok ne dati saglasnost za centar u Nisu i otvoriti iste takve po bivsim kasarnama po Srbiji i njima dati status...e tako vec moze.

  3. Sasulja says:

    Cilj eu je da se prekine svaki kontakt sa Rusijom. A Srbija zna, ako odluci da okrene ledja Rusiji,da je to put ka nestanku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *