BRISEL U STRAHU: Radikalna levica dolazi na vlast?

BRISEL U STRAHU: Radikalna levica dolazi na vlast?

31 decembra 2014

greece-protests-2_2620008bGrčka radikalna levičarska stranka Siriza, koja je doživela meteorski uspon tokom dužničke krize, sada očekuje i dolazak na vlast.

Prevremeni izbori biće održani 25. januara.

Poreklo Sirize, što je skraćenica za nekadašnju „Koaliciju radikalne levice“, datira od pre petnaestak godina, kada su evrokomunisti i srodne političke grupe, decenijama okupljeni u „Koaliciji levice i napretka“, reformisali članstvo i proširili savez, primajući liberalne marksiste, socijaldemokrate i druge organizacije levice.

Tada je nastala znatno šira, ali i glomaznija i ideološki bleđa „Koalicija levičarskih pokreta i ekologa“, iz koje će desetak godina kasnije nastati Siriza.

Taj novi, širi savez, u kojem je ostalo svega nekoliko članica prvobitne „Koalicije levice i napretka“, imao je nerealno ambiciozan cilj da podstakne dijalog i ujedinjavanje tada već dugo usitnjene i zavađene grčke levice od koje je deo bio na vlasti, deo blizak vlasti, deo u Skupštini, a deo na marginama zabranjene vanparlamentarne leve opozicije.

Taj novi prošireni savez, „Koalicija levičarskih pokreta i ekologa“, ozvaničen je na Kongresu 2004. godine, a na prvim narednim poslaničkim izborima, 2007. godine, osvojio je svega 3,26 odsto glasova.

Za razliku od ranije redovno na izborima osvajanih oko sedam odsto, što je solidna dva odsto iznad cenzusa od pet odsto, dograđena i renovirana Koalicija tada prvi put u svojoj istoriji nije uspela da uđe u Skupštinu Grčke.

Time izazvana kriza Koalicije, a pre svega kriza njenog istorijskog rukovodstva dovela je 2008. godine do toga da malo poznati i u vrhu stranke neisprobani omladinski funkcioner Aleksis Cipras bude izabran za njenog predsednika.

On je potom integrisao dve unutrašnje grupacije: stariju, istorijsku „Koaliciju levice i napretka“, i noviju, „Koaliciju levičarskih pokreta i ekologa“, čime nastaje jedinstvena koalicija koja se od tada naziva Siriza.

Godinu dana kasnije, Siriza se prvi put pojavljuje pod tim nazivom na parlamentarnim izborima i dobija 5,04 odsto glasova, čime jedva premašuje census, a Aleksis Cipras uspeva da prvi put postane poslanik.

Između 2010. i 2012, u doba izbijanja i komplikovanja dužničke krize grčke države, Siriza se zalaže za raskid sporazuma s poveriocima o merama štednje u zamenu za kreditnu pomoć, ali ne prestaje da ponavlja da želi da „zadrži Grčku u zoni evra“.

Decembra 2010. godine, Aleksis Cipras je izabran za potpredsednika Evropske levice, koja okuplja stranke levice i levog centra u Evropskom parlamentu.

Na izborima juna 2012, Siriza se na krilima razočaranja osiromašenih glasača u sve stranke na vlasti, vinula do osvajanja 26,9 odsto glasova, čime je postala druga po snazi partija u Skupštini Grčke, odmah iza konzervativne Nove demokratije premijera Andonisa Samarasa, koja je osvojila 29,7 odsto glasova, što je jedan od slabijih rezultata u njenoj istoriji.

Na svom prvom kongresu, u julu 2013, Siriza se iz dotadašnje koalicije transformisala u jedinstvenu partiju, stapajući sve grupe ili organizacije koja su je do tada činile.

Početkom ove, 2014. godine, Aleksis Cipras (40) je postao kandidat Evropske levice za predsednika Evropske komisije.

Na izborima za Evropski parlament, maja 2014. godine, Siriza je bila prva u Grčkoj sa 26,57 odsto osvojenih glasova.

Od tada, u anketama stabilno vodi sa dva do tri odsto ispred drugoplasirane Samarasove Nove demokratije, istorijski tesno povezane sa izlaskom Grčke iz vojne diktature 1974. godine.

Od majskog izbornog uspeha, Siriza ublažava stavove i nastoji da raskine sa evroskeptičnim i antievropskim pozicijama nekih svojih članova, veoma izraženim tokom vrhunca krize u Grčkoj pre dve godine.

Prioriotet Sirize po njenom programu jeste ponovno pregovaranje s poveriocima – EU i MMF, ali sada samo o reprogramiranju velikog dela javnog duga koji ukupno iznosi 175 odsto BDP, da bi se podstakao oporavak privrede.

U pogledu reformi, Siriza želi raskid s nepotizmom i drugim mehanizmima „veza“ u vlasti, javnoj upravi i javnim preduzećima, ali je protiv otpuštanja. Zalaže se i za povećavanje minimalne plate na 580 evra u roku od dve godine.

Među stavovima objavljenim na njenim sajtu, koje njeni protivnici smatraju ekstremnim, nalaze se i olakšice za imigrante koji već žive u Grčkoj, zabrana policiji da koristi suzavac tokom demonstracija, kao i povlačenje Grčke iz NATO-a – što je stav iznet samo jednom, 2012. godine, ali potom nije ponovljen.

U ponedeljak, 29. decembra, posle neuspeha Skupštine Grčke da izabere predsednika Republike, i posle raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 25. januar, Aleksis Cipras je rekao da će to biti prilika za grčki narod da „stavi tačku na odricanje“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *