Британија ствара свој блок унутар ЕУ

Britanija stvara svoj blok unutar EU

15 novembra 2018

Piše: Siniša Ljepojević

Nedavno je Britanija bila domaćin samita osam zemalja Centralne i Istočne Evrope, članica Evropske unije (EU). To je, na inicijativu domaćina, drugo godišnje okupljanje ministara inostranih poslova tih zemalja u Britaniji. Ujedinjeno Kraljevstvo krajem marta iduće godine i formalno napušta EU ali je očigledno da namerava da stvori svoj blok unutar te integracije kako bi na taj način zadržala uticaj iako više nije njen član.

JAČANJE ODNOSA SA HRVATSKOM

U vikend rezidenciji britanskog ministra spoljnih poslova u Ševeningu kod Londona okupili su se šefovi diplomatija Poljske, Češke Republike, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Bugarske, Hrvatske i Rumunije. Sa većinom tih zemalja Britanija je manje ili više uvek bila u dobrim odnosima, posebno Poljskom, Mađarskom i Bugarskom, ali primetno da se sada pojavio i novi prijatelj, Hrvatska, sa kojom Britanija nije baš bila u bliskim vezama.

Zanimljivo je da Britanija svoju novootkrivenu naklonost prema Hrvatskoj pokazuje i kroz sudske procese, pa je tako Zagrebu izručen i bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić, koji je zaštitu pokušao da pronađe u Britaniji. Izručeno je, po iznenadno ubrzanom postupku, i nekoliko Srba koji već dugo žive u Britaniji a koji su u Hrvatskoj optuženi za navodne ratne zločine. To se ranije nije dešavalo.

U toj novoj britanskoj inicijativi dominiraju dva faktora: sve zemlje su članice EU, ali mnogo je, utisak je, važnija geografija. Ako bi se stvorio blok tih zemalja onda Britanija ne samo da bi imala direktan uticaj na dobar deo odluka EU nego bi imala važnu reč i u izgradnji fizičkog bloka između Rusije i Zapadne Evrope, pre svega Nemačke. Teorijski gledano taj blok bi mogao biti veoma moćan s obzirom na broj zemalja (a posebno u većinskom glasanju, jer Poljska i Rumunija imaju značajan broj stanovnika), kao i kada je reč o unutrašnjim pitanjima, ali i u politici prema Rusiji i drugim zemljama, kao što je, na primer, Kina.

Britanski plan je više nego očigledan ali je, ipak, neizvesno šta će sve od toga da bude. U tom delu Evrope već ima i previše raznih blokova i integracija. Postoji Višegradska grupa, pa onda oživljena stara poljska – ranije neuspešna –  inicijativa Intermarijum, koja okuplja zemlje između Baltika, Jadrana i Crnog mora. Tu je i sada malo potisnuta ideja Tri mora u kojoj su i Turska i Ukrajina. I povrh svega toga, sve te zemlje, izuzev Ukrajine,  su i članice EU i NATO pakta. Jasno je, međutim, šta su ambicije i ciljevi. Osnovni cilj je stvoriti fizički blok između Rusije i Nemačke i tako sprečiti pre svega Nemačku da u neizbežnim novim okolnostima labavljenja evropske integracije i zapadnog savezništva uspostavi vezu sa Rusijom i njenim ne samo prirodnim bogatstvima nego i intelektualnim i naučnim potencijalom.

Ali nisu samo Nemačka i Rusija glavni ciljevi, nego je tu i Kina, koja je sa svojim investicijama uveliko prodrla u taj deo Evrope. Naravno, kinesko prisustvo se u osnovi ne može sprečiti, ali može se usporiti, kontrolisati i podići njegova cena. A onaj ko kontroliše eventualni blok tih zemalja će, po starom pravilu, od svega imati najviše koristi.

PODIZVOĐAČ AMERIČKIH RADOVA

Sumnje u efikasnost tog novog „istočno evropskog bloka“ budi i činjenica da je reč o heterogenim zemljama čiji se interesi suštinski razlikuju. Dok Britanija u svojoj otvorenoj antiruskoj i skrivenoj antinemačkoj kampanji može pouzdano da računa na Poljsku i Rumuniju, druge zemlje, čak i Bugarska i Hrvatska, nisu baš toliko spremne da slede britanske interese. U Bugarskoj i Hrvatskoj, uprkos javnim saopštenjima, Rusija je, na primer, najveći strani investitor, u Sloveniji je to Kina, a ostali su, sem Rumunije, u velikoj meri privredno vezani za poslovanje sa Rusijom. I, naravno, sve te zemlje su vezane za nemačku privredu.

U svim tim očiglednostima nameće se i pitanje da li Velika Britanija ima kapacitet za tako ambiciozan projekat. Sama ideja je iz britanskog ugla logična, ali utisak je da ovovremena Britanija nema toliki kapacitet. Međutim, pada u oči da su sve te zemlje, uprkos članstvu u EU, pod dominantnim uticajem Amerike i američkih interesa. Vašington te svoje interese i ne krije, pa je javno dao podršku obnovi ideje Intermarijuma koji je osnovni format celog koncepta, a zemlje novog, britanskog bloka su takođe članice tog projekta. Drugim rečima, Britanija se u ovom novom bloku pojavljuje kao podizvođač američkih radova i iz tog statusa vuče svoj kakav-takav kapacitet. Naravno, Britanija u tom podizvođačkom poslu ima i svoje zasebne interese. Reč je, kako se to u međunarodnim odnosima kaže, o „koincidenciji interesa“.

Nezavisno od sudbine tog novog britanskog projekta, sama činjenica da se te zemlje sastaju, i to izvan Brisela, otkriva da se nešto unutar EU dešava i da su skučene perspektive evropske integracije. Doduše, desilo se da su upravo te geografski spojene zemlje pogodne za unutrašnje rovarenje u EU jer su sve one, izuzev Slovačke i Slovenije, izvan evrozone, što im unutar EU daje dosta veliku slobodu. Sve to vodi ka ozbiljnim podelama i daljem rastakanju EU, što je izgleda neizbežni deo procesa razgradnje i nestanka evropske integracije u obliku u kakvom je bila do sada.

U stvari, ona već suštinski kao takva više i ne postoji. Britanske procene su izgleda da se sve već raspalo, pa se na vreme kreće u stvaranje svog bloka. Očigledno se procenjuje da Britanija, uz američku podršku, još jedino u Istočnoj i Centralnoj Evropi može da ima neki uticaj i sa i bez EU. Uz to, i prostor zemalja Zapadnog Balkana – koje još nisu članice evropske integracije – je u fokusu britanskih ambicija, gde bi NATO pakt trebalo da bude ključna poluga. Posle formalnog izlaska iz EU trebalo bi očekivati i pojačan angažman Velike Britanije u tim zemljama.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *