БРИТАНСКИ ПАТОЛОГ: Далеко смо од тога да знамо колико је Covid-19 заиста смртоносан

BRITANSKI PATOLOG: Daleko smo od toga da znamo koliko je Covid-19 zaista smrtonosan

7 aprila 2020

Autor: Džon LI, penzionisani profesor patologije, Spektejtor

NAJAVLJUJUĆI najdosadnija ograničenja lične slobode u istoriji naše nacije, Boris Džonson je odlučno sledio naučne savete koji su mu dati.  Vladini savetnici izgledaju mirno i pribrano, među njima postoji i solidan konsenzus. Zato nisam siguran da bi ijedan premijer na svetu postupio bitno drugačije suočen sa brojem inficiran koji se iz dana u dan povećava.

Ipak želim da ukažem na neke perspektive koje su jedva bile vidljive ovih nedelja a tiču se interpretacije statističkih pokazatelja o epidemiji prilično drugačijr od ove na koju se vlada oslanja.



Odnedavno sam penzionisani profesor patologije i savetnik za patologiju NHS, a veći deo života proveo sam u zdravstvu i nauci – u oblastima koje, prečesto, karakterie sumnja a ne sigurnost.

Postoji prostor za različite interpretacije trenutnih podataka. Ako su neka od  drugačijih tumačenja tačna ili barem bliža istini, zaključci o potrebnim radnjama povodom epidemije će se, shodno tome, takođe promeniti.

Najjednostavniji način da se presudi – da li je Covid-19 izuzetno smrtonosna bolest – jeste proučavanje stopa smrtnosti.

Umre li sada više ljudi nego što bismo očekivali da će umreti u određenoj nedelji ili mesecu?

U skladu sa statistikom, mogli smo očekivali da je u Britaniji u martu umrlo oko 51.000 ljudi. U trenutku pisanja teksta, imali smo 422 smrti povezane sa Covid-19 – a to je 0,8 odsto od 51.000.

Prema podacima za ceo svet, moglo se očekivati da će tokom prva tri meseca 2020-te umreti 14 miliona ljudi. Za to vreme je od korovirusa u svetu umrlo 18.944, što predstavlja 0,14 odsto od tih 14 miliona .

Broj umrlih od Covid-19 može se dalje povećavati, ali je trenutno manji nego u slučaju drugih zaraznih bolesti sa kojima živimo (poput gripa).

Trenutno nismo suočeni sa brojkama koje bi same po sebi mogle izazvati drastične globalne reakcije.

Prvi izveštaji iz Kine i Italije sugerisali su da je stopa smrtnosti od 5 do 15 odsto, da je slična španskom gripu.

S obzirom na to da se broj zaraženih  eksponencijalno povećavao, to je povećalo izglede da uslede stope smrtnosti sa kojima se nijedan zdravstveni sistem na svetu ne bi mogao nositi.

Potreba da se izbegne taj scenario je opravdanje za mere koje se sprovode jer je španski grip zarazio oko jedne četvrte svetske populacije u periodu između 1918. i 1920., Odnosno: oko 500 miliona ljudi sa 50 miliona smrti.

U momentu pisanja ovog teksta, Britanija je, dakle, imala 422 umrla i 8.077 registrovanih zaraženih, a to sugeriše stopu smrtnosti od 5 odsto.

Ovo se često navodi kao razlog za zabrinutost, jer je stopa smrtnosti od sezonskog gripa oko 0,1 procenta. Ali, hajde da pažljivo pogledamo podatke.

Da li su brojke koje se iznose zaista uporedive?

Većina testiranja u Velikoj Britaniji obavljena je u bolnicama, gde je velika koncentracija pacijenata podložnih efektima bilo koje infekcije.

Kao što zna svako ko je radio sa bolesnim ljudima, ispitivanja zasnovana samo u podacima iz bolnica daju precenjenu virulenciju infekcije.

Takođe, ako baratamo samo slučajevima Covid-19 ljudi koji su dovoljno bolesni ili dovoljno zabrinuti da se testiraju – dobićemo takođe sliku koja nije sasvim realna. Jer, mnogo je više nesvesnih da imaju virus, ili su bez simptoma ili sa blagim simptomims.

Zato je sir Patrik Valens, glavni naučni savetnik vlade, kada je u Britaniji bilo 590 dijagnostikovanih slučajeva, sugerisao da je stvarna cifra verovatno između 5.000 i 10.000 inficiranih, što je deset do 20 puta veće. Ako je on u pravu, stopa smrtnosti od virusa korona verovatno je deset do 20 puta niža, recimo – između 0,25 i 0,5 odsto.

Takva stopa smrtnosti Covid-19 postavlja u okvir koji važi za infekcije poput gripa.

Ali, postoji i drugi, potencijalno još ozbiljniji problem: način na koji se registruju smrti.

Ako neko u Velikoj Britaniji umre od respiratorne infekcije, specifičan uzrok

Mi stvarno ne testiramo na grip ili druge sezonske infekcije. Ako pacijent ima, recimo, karcinom, bolest motornih neurona ili neku drugu ozbiljniju bolest, to će se zapisati kao uzrok smrti, čak i ako je konačna bolest bila respiratorna infekcija.

To znači da sertifikati iz Velike Britanije obično potcenjuju smrt usled respiratornih infekcija.

Sada pogledajte šta se dogodilo od momenta pojave Covid-19.

Ažurirana je lista bolesti koje se prijavljuju. Na toj listi su i male boginje koje su nestale pre mnogo godina, antraks, bruceloza, kuga i besnilo (sa kojim se većina lekara u Velikoj Britaniji nikada neće videti u celoj karijeri) – sada je na njoj i Covid-19, ali nema gripa. Ovo znači da svaki pozitivan test na Covid-19 mora biti prosleđen (medicinskoj statistici) čega nije bilo u slučaju gripa i većine drugih infekcija.



U trenutnoj klimi, svako ko ima pozitivan test na Covid-19 sigurno će se `upoznati` sa kliničkim osobljem. Ako bilo ko od `pozitivnih` umre, osoblje će morati da stavi oznaku Covid-19 – suprotno uobičajenoj praksi za većinu infekcija te vrste.

Postoji velika razlika između Covid-19 koji uzrokuje smrt i Covid-19 koji je pronađen kod nekoga ko je umro iz drugih uzroka.

Ako se Covid-19 prijavljuje, može se ispostaviti da prouzrokuje sve veći broj smrtnih slučajeva, bez obzira da li je to istina ili ne. Možda se čini da je veći ubica od gripa, jednostavno – zbog načina na koji se registruju smrti.

Ako preduzmemo drastične mere za smanjenje incidencije Covid-19 – i broj smrti biće smanjen.

Rizik je da se može ispostaviti da smo sprečili nešto što nikada neće biti toliko ozbiljno koliko smo se plašili.

Ovaj neobičan način prijavljivanja smrti od Covid-19 objašnjava zbog čega bi većina njegovih žrtava bila podložna drugim sezonskim virusima, koji gotovo nikada nisu evidentirani kao specifičan uzrok smrti.

Pogledajmo grafikone  koji pokazuju eksponencijalni porast inficiranih i broj smrti od Covid-19.

Podaci mogu izgledati alarmantno. Ali, ako bismo pratili grip ili druge sezonske viruse na isti način, videli bismo i njihov eksponencijalni porast.

Na primer, centri SAD za kontrolu bolesti objavljuju nedeljne procene slučajeva gripa, a njihovi najnoviji podaci pokazuju da je od septembra grip zarazio 38 miliona Amerikanaca, da je hospitalizovao 390.000 i da su umrle 23.000.

To ne izaziva uzbunu javnosti, jer je grip poznat.

Pogledajte brojke za Italiju i Nemačku. U vreme pisanja ovog teksta, Italija je imala 69.176 zabeleženih slučajeva zaraze i 6.820 smrtnih slučajeva, što je stopa od 9,9 odsto. Nemačka je imala 32.986 slučajeva i 157 smrtnih slučajeva, što je stopa od 0,5 odsto.

Da li je ova vrsta virusa toliko različita u tim  zemljama da virtualno predstavlja različite bolesti? Ili da se populacija u njima toliko razlikuje u svojoj podložnosti virusu da stopa smrtnosti može varirati više od dvadeset puta?

Ako ne, trebalo bi posumnjati u sistemsku grešku, odnosno – da podaciza Covid-19 koje vidimo iz različitih zemalja naprosto nisu direktno uporedivi.

Pogledajte ostale stope: Španija 7,1 odsto, SAD 1,3 odsto, Švajcarska 1,3 odsto, Francuska 4,3 odsto, Južna Koreja 1,3 odsto, Iran 7,8 odsto.

Jabuke možemo upoređivati sa pomorandžama. Registrovanje slučajeva u kojima je postojao pozitivan test na virus veoma se razlikuje od označavanja tog virusa kao glavnog uzroka smrti.

Rani dokazi s Islanda, zemlje sa vrlo jakom organizacijom za široko testiranje stanovništva, sugerišu da je čak 50 odsto infekcija gotovo u potpunosti nesimptomatično. Većina ostalih je relativno slaba.

Podaci o Islandu – 648 zaraženih i dva smrtna slučaja – daju smrtnost od 0,3 odsto.

Kako testiranje stanovništva na virus korona postaje sve rasprostranjenije po sve i veći broj slučajeva gde su infekcije već nastupile i prouzrokovale samo blage efekte. U stvari, kako vreme prolazi, to će postati dominantna istina jer većina infekcija ide ka smanjenju virulencije kako napreduje epidemija.

Pouzdan pokazatelj je smrt. Ako nova infekcija bude izazivala umiranje mnogih dodatnih ljudi (za razliku od infekcija kod ljudi koji bi ionako umrli), to će izazvati porast ukupne smrtnosti. Ali, još uvek nismo videli bilo kakve statističke dokaze o višku smrtnih slučajeva u bilo kom delu sveta.

Covid-19 može očigledno uzrokovati ozbiljne respiratorne probleme kod nekih pacijenata, posebno kod osoba sa plućnim problemima i kod pušača. Stariji su verovatno izloženi većem riziku, kao i kad su u pitanju infekcije bilo koje vrste.

Prosečna starost umrlih u Italiji je 78,5 godina, pri čemu je skoro devet od deset smrtno stradalih među starijim od 70 godina. Očekivani životni vek u Italiji 82,5 godina. Ali, stvari se menjaju kada se pojavi novi sezonski virus. Razumno je da se neko vreme drži socijalna distanca i da to čine starije i osobe sa narušenim imunitetom. Ali, kada se uvode drastične mere, one bi trebale biti zasnovane na jasnim dokazima.

U slučaju Covid-19, dokazi nisu jasni.

U opredeljivanju Velike Britanije za ograničenja i karantine polazilo se od modelovanja onoga šta bi se moglo dogoditi. Zato treba znati više o tim modelima. Da li uključuju starost, postojeće uslove, promenljivu virulenciju, efekte potvrde smrti i druge faktore?

Promenite bilo koju od tih pretpostavki i ishod (i uračunati broj smrtnih slučajeva) može se radikalno promeniti.

Čini se da je veliki deo odgovora na Covid-19 uslovljen time što se taj virus posmatra na način na koji nijedan virus dosad nije posmatran.

Jasno je da će različita ograničavanja usporiti širenje Covid-19 i da će biti smanjen broj inficiraniha.

Kad ograničenja budu skinuta, ponovo će se pojaviti veći broj slučajeva. Ali, to ne mora biti razlog da se prestane sa ograničavanjima: širenja kruga inficiranih treba se bojati ako imamo posla sa neobično smrtonosnim virusom.

Zato je način na koji `snimamo` podatke biti izuzetno važan.

Ako ne pooštrimo kriterijume za evidentiranje smrti samo zbog virusa (ako ne bude ukazivano da li je bio prisutan kod onih koji su umrli od drugih zdravstvenih problema), službene brojke mogu pokazivati da je mnogo više smrtnih slučajeva prouzrokovano virusom korona nego što je to zapravo slučaj.

Biće potrebni meseci, možda i godine – zbog širine implikacija onoga što sada radimo – da ispravimo ono što smo pogrešno procenili. Ako to ikada uradimo.

Šteta u dečjem obrazovanju, porast samoubistava i problema sa mentalnim zdravljem, uskraćivanje resursa za druge zdravstvene probleme… Neki od onih kojima je sada potrebna medicinska pomoć – možda je neće potražiti ili možda neće moći da je dobiju.

A šta je sa efektima na proizvodnju hrane i globalnu trgovinu, što će imati nesagledive posledice za ljude svih starosnih grupa, možda naročito u zemljama u razvoju?

Vlade svuda kažu da slušaju nauku. One pokušavaju da se ponašaju odgovorno na osnovu naučnih saveta. Ali, vlade moraju imati na umu da je požurivana nauka gotovo uvek loša nauka.

Odlučili smo se za politike velikog obuhvata bez konkretnih dokaza o prekomernoj šteti koja se već dogodila, i bez odgovarajućeg nadzora nauke koja se koristi da ih opravda.

U narednih nekoliko dana i nedelja moramo nastaviti da se kritički odnosimo prema podacima o Covid-19.

Iznad svega, moramo ostati otvorenog uma i istraživati šta je stvarno stanje, a ne polaziti od onoga za šta se bojimo da bi moglo biti.

(John Lee is a recently retired professor of pathology and a former NHS consultant pathologist. Featured image is from Massoud Nayeri)

The original source of this article is The Spectator

Copyright © John LeeThe Spectator, 2020

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Sasulja says:

    Konacno, jednom malo logike,ali upravo to nije u interesu dusebriznicima,oni imaju drugi cilj i nameru i cvrsto gaze tom stazom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *