БРУКА ДИПЛОМАТИЈЕ БиХ: „Збогом, председниче, стигао нам Ноле“

BRUKA DIPLOMATIJE BiH: „Zbogom, predsedniče, stigao nam Nole“

5 aprila 2017

646804_2017-03-28t124811z-1708556522-rc16b3bcf070-rtrmadp-3-bosnia-eufor_f

Diplomatski skandali, politički gafovi, gruba kršenja protokola i nedopustivi istupi nisu retkost među zvaničnicima u Bosni i Hercegovini, utvrđuje N1.

Poslednji skandal je slučaj Velida Hamdičevića, konzula u Parizu, koga je zbog zlupotrebe položaja gonilo pošle godine i domaće i strano pravosuđe, na osnovu sumnje da je pomagao trgovinu ljudima.

– Posmatrajući diplomatiju kao legitiman deo stranačkog plena, svi članovi Predsedništva BiH su imali koristi od toga što su imenovanja diplomata isključivo u njihovim rukama da kriterijumi nikada nisu postojali, i da se bukvalno dešavalo ono što mi kažemo, da se ljude kupi s ulice i stavlja ih se na najodgovornije poslove u diplomatskoj mreži – kaže Nedžma Džananović, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

U vezi sa diplomatijom, zapamćeno je i da je 2010. godine tadašnji predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić odbio da prisustvuje delu konferencije o Zapadnom Balkanu kada su se obraćali predstavnici Kosova.

Savetnica za medije Biljana Bokić je 2011. godine tokom posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Banjaluci grubo prekinula Tadića i Milorada Dodika, i to baš u trenutku kada je predsednik Tadić trebalo da odgovori na postavljeno pitanje. Upravo tada je stigao teniser Novak Đoković.

– Izvinjavam se, završavamo konferenciju za novinare, stigao je Novak Đoković, dozvolite da ga dočekamo – rekla je Bokić.

Skandaloznim je ocenjen i potez člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića koji je u nekoliko navrata predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana nazvao „svojim“ i „našim“ predsednikom.

Tako je bilo tokom promocije Erdoganove knjige „Rađanje lidera“ u Visokom 2014. godine.

– Ovde u Visokom, u Sarajevu, svi stojimo pred tobom iz poštovanja prema prvom muslimanskom lideru. Zato dignite visoko zastave u Konji za našeg lidera Tajipa Erdogana, za našeg predsednika – glatko je rekao Izetbegović, član Predsedništva BiH.

Gafovi su obeležili su karijeru i bivšeg ministra spoljnih poslova Zlatka Lagumdžije. Rezolucija o Siriji kojom se osuđuje nasilje u toj zemlji iz 2012. dobila je od BiH zeleno svetlo na Generalnoj skupštini UN. Instrukcije je dao Lagumdžija, iako Predsedništvo BiH o tome nije imalo usaglašen stav, a BiH je trebalo da bude suzdržana.

Godinu dana kasnije, u celom regionu je odjeknuo novi Lagumdžijin skandal. Na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku nije bio prisutan kada je govorio tadašnji generalni sekretar Ban Ki Mun, a utrčao je u salu u trenutku kada se obraćao američki predsednik Barak Obama.

Za 25 godina bilo je dovoljno vremena da se celokupni aparat u BiH izgradi na znatno profesionalnijoj i uređenijoj osnovi, a ne politizaciji i etničkoj parcijalizaciji koja sada dominira, zaključila je politikolog Nedžma Džananović.

Bez najviše počasti Mandeli

Potez koji su osudili mnogi bila je odluka Predsedništva BiH u decembru 2013. da na komemoraciji povodom smrti Nelsona Mandele u Johanezburgu prisustvuje samo ambasador BiH u Kairu Borivoj Marojević, piše N1. Komemoracija je okupila 60-ak svetskih lidera, među kojima je bio i predsednik SAD Barak Obama. Nijedan od tri predsednika BiH nije smatrao bitnim da oda počast borcu protiv aparthejda.

(Vesti-online)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *