Bubnjevi odmazde i smrtne kazne

Bubnjevi odmazde i smrtne kazne

14 avgusta 2014

Branko ŽujovićPiše: Branko Žujović

Odmah da kažem: za ubicu devojčice, koja je išla u istu osnovnu školu kao moja ćerka, kao građanin i otac, očekujem najstrožu zakonsku kaznu. Kao građanin, nisam srećan što jedan ministar srpske vlade kaže da mu je žao što je smrtna kazna ukinuta, a drugi doda da je ubica zaslužio onako đuture jedno trideset, četrdeset godina robije. Zar je ministarski portfelj postao tezga za licitiranje kaznom? I zar baš sve u Srbiji treba da bude, ako ne podređeno i povređeno, a ono barem začinjeno Evropskom unijom?

Reč je dočim o dr Nebojši Stefanoviću i njegovoj izjavi da je njegov lični sud u ovom slučaju ustvari njegov lični osećaj i da mu je žao što je Srbija ukinula smrtnu kaznu. Stefanović reče i da srpsko društvo nije spremno za tekovine EU, kao što je ukidanje smrtne kazne. Da postoji politički poligraf, ministar bi pao.

Srbija se nije odrekla smrtne kazne zbog Evropske unije. Uzgred, u Evropskoj uniji, odnosno Holandiji, partija pedofila je uredno registrovana još 2006. godine. Tamo se već dugo i u pravu i u medicini smenjuju vrednosti i parametri, pa uzimanje Evropske unije za argument nije uvek probitačno.

Stvar je u nečemu što ministar nije pomenuo. Tragedija koja se dogodila nedavno u Bajmoku otkrila je nenadanotragičan presek stanja srpskog društva pred vratima Evropske unije. Pokazalo se da predpristupna takozvana evropska Srbija nije urušena samo u tabloidnu stvarnost, nego da se odavno skljokala u crnu hroniku te stvarnosti. Srbija hiperventilira kroz crne hronike tabloida.

UMESTO EMPATIJE, STVARANjE RULjE

Nastrano izveštavajući o tragediji jedne devojčice i njene porodice, oni koji nas po potrebi tiraža, vlasnika u inostranstvu i impulsa Brisela ubeđuju da istovremeno napredujemo i nazadujemo, kad-kako, uspeli su pucnjima u leđa emocija da odvrnu privremeni društveni ventil neophodan za smanjenje trenutnog stresa nacije. Bubnjevi odmazde i smrtne kazne nisu deo evropskih vrednosti, ali su zgodna taktička alatka za pražnjenje besa socijalno i ekonomski ukopanih na evropskom putu.

Od medijskog granatiranja najnižih emocija i poriva proteklih dana i nedelja nismo imali priliku da čujemo ni jedan zdravorazumski predlog. Mediji nisu preneli ništa uravnoteženo i suvislo o tome šta zaista može da se uradi, kako bi društvo poremećene ličnosti na vreme prepoznalo i u najvećoj mogućoj meri sprečilo zločine.

Naprotiv, tragediju porodice i prijatelja žrtve „novinari“ i „urednici“ degradirali su na nivo informativne sapunice. Prodrli su u sobe, pokućstvo, kredence, police, porodične odnose, komšiluk i ostave. Uzimali su izjave po dnevnim sobama, nad odrom, za vreme opela, u dvorištu i po susedstvu. Češljali su i objavljivali tračeve bez pardona i novinarskog kodeksa. Suze su tekle onlajn. Vrištalo se i davilo u naslovima. Kao nikada do sada imali smo bezmalo prenos tragedije uživo. Isto se, nemilosrdno i nehumano, postupalo i sa rodbinom ubice.

Sve to zadiranje u najtananije pore privatnosti i dostojanstva čitalačku masu načinilo je virtuelnim, dakako nepostojećim, prijateljem porodice koja je doživela najveću ovozemljasku tragediju. Ta lažna jednosmerna paradruštvena mreža na relaciji čitaoci–članak–porodica, koja postoji samo u medijima, uspela je da okupi kritičnu masu.

Čitali smo izjave stručnjaka opšte prakse koji su govorili isto ono što bi rekao svaki trezven seljak sa Kalenić pijace: da je ubica sadista i da bi sigurno postao novi Džek Trbosek. Nije bilo zadrške, temeljnog novinarskog postupka utvrđivanja činjenica i prodiranja u priču. Nije bilo analize. Insistiralo se na površnosti i rasplamsavanju, a ne na ključnim detaljima. Baš kao što se radi i u državnoj politici, zdravstvu, školstvu, javnim preduzećima ili bilo gde drugo.

ŠAMPIONI LINČA

Građanina koji to jeste sirov opis ubistva ne zanima. Zanimaju ga uzroci koji mladog čoveka načine ubicom. Zanimaju ga reakcije institucija, zanima ga država. Građanin koji to jeste, razmišlja i kreće se u okvirima ustava i zakona.

Umesto građana koji saosećaju, medijskom preradom dobili smo gomilu koja mrzi. Njena razdražljivost pothranjivana je hororom kao novim novinarskim žanrom. Čast srpskog novinarstva dostojanstvom u profesiji sačuvala je jedino Politika. Kome je uostalom bilo potrebno prenošenje izjave maloletnika, uz navođenje njegovog punog imena i prezimena, vršnjaka ubijene devojčice, koji je rekao da bi ubicu trebalo mučiti u zatvoru i da je zaslužio najgore patnje?

Eksplozija gneva nacije zbog tragedije devojčice iz Subotice i njene porodice će proći. Ostaće činjenica da srpske institucije ne poštuju svoj ustav sa drugim bezbrojnim problemima koji ophrvaju Beograd. Hiljadu smrtnih kazni tu ne pomaže. Tu pomaže jedino uspostavljanje sistema, čijem odsustvu smo svedočili juče, kada su pozivali dobrovoljce da brane Šabac i Obrenovac od vode i danas, kada se horski zahteva vraćanje smrtne kazne kao univerzalnog leka za društvene bolesti Srbije.

Dok je tabloidna srpska štampa vrvela od monstruma, grotesknih opisa ubistva, olako izrečenih izjava („Uhapšeni se nije kajao, znamo to jer je mirno sekao meso“) i intervjua iznad odra, trebalo je čitati matično izdanje lista koji je prednjačio u rasplamsavanju pomenutih strasti. Taj list inače ne preza i od gorih argumenata kada treba završiti neki evropski posao u Beogradu, a vrlo često protiv Rusije ili zvaničnika koji nisu ili mogu da ne budu po meri Brisela.

Elem, matični list ovog „našeg“ lista objavio je vrlo trezveno i racionalnpo da brojne zemlje EU izuzimaju svoje firme iz sankcija koje bi trebalo da pogode ruske kompanije, banke i predsednika Vladimira Putina, dok Nemačka to ne čini, postavljajući pitanje jesu li Nemci ponovo ispali budale. Odgovoriću vam ja: nisu baš ovolike.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



5 komentara

  1. m.trajkovic says:

    nesto se i mora ponoviti dosta je vise slusati zakone okupatora sveta amerike oni su svoju el.stolicu zadrzali a drugima dele pravdu

  2. Božidar says:

    Neradi se o ,,bubnjevima osvete,,već o kazni koja bi trebala da postoji za monstrume i zlikovce koji počine ovakav ili sličan zločin. Smrtna kazna je kazna a ne odmazda.

  3. jugoslav mitic says:

    zujovicu,zar te nije sramota?

  4. brutalno says:

    posao ovakvih medija je da upravlja i manipulise masom,izazivajuci najnize porive kod citalaca...ili kad treba divljenje,odusevljenje..odlican tekst..bravo procitati knjigu MANIPULACIJA SVESCU od Sergeja Karamurze

  5. Slavica says:

    Šta bi da je ubio tvoje dete? I ti nekom nešto pričaš! narod nije rulja a nadam se da će uskoro da postane rulja kada ovi iz Vlade počnu od sirotinje da otimaju dok bogataši koji su tu sirotinju i stvorili mogu godinama da izbegavaju sve vrste plaćanja!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *