Gde su bili vernici prošlu subotu?

Gde su bili vernici prošlu subotu?

9 oktobra 2013

Aleksandar-ApostolovskiPiše: Aleksandar Apostolovski

Nekada je u komunizmu Srbin išao u crkvu samo kad bi bio siguran da ga niko ne vidi, a danas samo ako je siguran da će ga svi videti.

Crkve bi, dakle, trebalo da su puneSrba. Ali, ispostavilo se da, čim stane kiša, oni odu. Ta dosetka, još iz vremena kada smo krajem osamdesetih godina prošlog veka ponovo otkrili Boga, izgleda da je ostala konstanta naše stvarnosti. Jer, i u religioznosti, pokazala je prošli vikend, nema „preskakanja” radnji. Kao što iskušenik za jedan dan ne može postati vladika, tako se, očigledno, na istinskoj duhovnosti mora raditi na duže staze.

Protekla subota u Beogradu, osim što je bila sunčana i prohladna, bila je i istorijski. Prestonica do sada na jednom mestu nije videla, niti će videti, toliko poglavara pravoslavnih crkava sveta, sa kojima su zajedno, na molitvi, bili i visoki predstavnik papa Franje, kao i ostalih hrišćanskih konfesija.

I, šta se dogodilo? U Sabornu crkvu je došlo tek nekoliko stotina vernika, mada je i taj broj prenaglašen, jer je među okupljenima, a taman su svi stali pod svodove Crkve, bio popriličan broj beogradskih sveštenika i bogoslova. Oni su, što bi se reklo, bili prisutni po službenoj dužnosti.

Gde li se, onda, dedoše svi ti silni pravoslavci koji se kunu u krst časni, ali, eto, ne htedoše da vide patrijarha vaseljenskog i carigradskog Vartolomeja, prvog po časti među pravoslavnim patrijarsima sveta? Da Ceca, možda, nije imala koncert na Ušću, u 10 pre podne?

Gde li se, takođe, izgubiše silni rusofili, koji se tako glasno busaju u svoj srpsko-ruski grudni koš, pa propustiše da vide patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, uzgred, sasvim neposrednog i finog čoveka, koga ruski agenti obezbeđuju kao da je Putin? Da im nije gorela kuća?

Gde je protekle subote nestao onaj građanski Beograd, koji se toliko često hvali svojim gostoprimstvom i tolerancijom, ali je ipak propustio priliku da uveliča zajedničku molitvu sedih glava različitih konfesija? I ateisti su bili dobrodošli, jer, zaboga, to je bio jednako važan dan i za one koji se mole Bogu i za one koji ga negiraju. Ali, valjda su bile akcije u „Delezu” ili „Idei”.

Gde li se, takođe, izgubiše i te silne desničarske grupe, koje se tako olako pozivaju na Boga kada treba da polome, kako oni kažu, „po koju pedersku glavu”? Da su te subote, kojim slučajem, Sabornoj crkvi prišli gejovi, došlo bi desetak hiljada huligana, sa lažnom verom pravoslavnom u srcu i sa pravim štanglama umesto sveća.

Ali, sedamnaest vekova posle potpisivanja Milanskog edikta i legalizacije hrišćanstva, njihovi beogradski naslednici, sve vernik do vernika, nestadoše po katakombama šoping molova, ostaviše same visoke goste da se mole i u naše ime.

I Bog s nama, kakvi smo, nije valjda došlo vreme da samo Ceca i Aca Lukas mogu da okupe 100.000 ljudi na jednom mestu u Beogradu? Ili će nas, ako dođe papa, ipak biti milion na ulicama?

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. darinko says:

    Srbski narod je na taj nacin, bojkotovao ideju koja se kradom uvukla u citavu tu "proslavu" Milanskog edikta. Sto nije ni proslava edikta vec rodjenja vladara koji se rodio kao paganin na prostorima Nisa. Takodje je bojkotovao ideju EKUMENIZMA koja je postala i zvijezda i ideja vodilja citavog "spektakla". Pa, ako se sjecate postovani, bila je glavna tema da li ce gospodin papa Franjo doci ili nece. Pa ko ce ga zvati, pa dal ce ga zvati, pa treba li da dodje , pa ne treba li da dodje....i sl. Pa cudni logotipi. Pa jadnom narodu vise nije bilo jasno da li je to katolicko ili pravoslavno okupljanje itd.... I naravno ,organizatori. Imam utisak da nije bojkot Patrijarha Kirila , ne daj Boze, vec upravo naseg svestenstva koje se ubacilo u "organizaciju dogadjaja" a koje se toliko odrodilo od naroda a privuklo tzv. medjunarodnim konferenicijama crkava.... I naravno ne opravdavam. I naravno da ce doci milion KATOLIka akod dodje Franjo. Ali to je vec njihova prica....Kako god nekome je u interesu bilo da se smutnja napravi oko svega tako da je dolazak Patrijarha Ruskog i i ostalih pravoslavnih Patrijarha, nekako pao u drugi plan. Sto se nije smjelo dogoditi.

  2. darinko says:

    I evo da citiram jedan odlomak iz teksta: "A kad je ikona Trojeručice 1998. išla kroz Srbiju narod niko nije morao da ubeđuje da ide da joj se pokloni, niti su organizovani besplatni autobusi da voze na silu ubeđene vernike. Na desetine hiljada ljudi došlo je Presvetoj Majci Božijoj da je moli za pomoć i snagu uoči bombardovanja Srbije 1999. Kada je umro patrijarh Pavle, preko 600 hiljada ljudi (neki kažu – oko milion), u savršenom redu i miru, došlo je da se oprosti od čoveka za koga su znali da je pravi hrišćanin i jerarh Crkve Božije. Niko nije morao ni u šta da ih ubeđuje..."

  3. jeremija says:

    Srbi su pravoslavne veroispovesti -Srbi nisu nikada bili niti će biti hrišćani.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *