Будиће се спавачи, ангажовати конвертити, мотивисати амбициозне будале, подизати медији, у друштву ће се стварати тензија

Budiće se spavači, angažovati konvertiti, motivisati ambiciozne budale, podizati mediji, u društvu će se stvarati tenzija

12 novembra 2017

Piše: Željko Cvijanović

1.

Ultimatum Hojta Brajana Jia Aleksandru Vučiću nikad se nije dogodio, ali je u strahu Vučić već počeo da realizuje zahteve. Ta budalasta teza trebalo bi da ilustruje kako na vezama između Vašingtona i Beograda nema šuma i da se Vučić onoliko drao samo zbog umetničkog utiska i unutrašnjih razloga. (Možda bi to bilo i tačno da baš svaki odziv na njegovo dranje nije došao spolja – od Lavrovljeve poruke da je Srbija u opasnosti od „majdana“ i da će se Rusija boriti protiv toga, preko nikad glasnijeg ćutanja iz Berlina do jasnog američkog reteriranja.)

Ali dobro: ovdašnji prozapadni mediji, skriveni iza legije anonimnih neuhvatljivih izvora, i ostali politički klijenti stali su u dugi red za 12 miliona US dolara, koje, veruju, Srbiju deli od celog niza pristojnih slomljenih država. Šteta je samo što jedan primerak Danasa nije otišao Vladimiru Putinu na sto pre nego što je ponovo pozvao Vučića u Moskvu. Jer, da Putinove službe čitaju Danas, znale bi da je džabe što će Vučić za Nikoljdan u Kremlj budući da je već počeo da realizuje Jieve zahteve.

2.

Elem, nije problem u ovoj konstrukciji što je lažna i što su svi ti „neimenovani izvori iz Brisela“ samo jedan izvor iz Beograda, već što je kreirana na gomili prevaziđenih narativa, od kojih čak i ponekim pametnim ljudima nije lako da se odlepe. Na prvom mestu, nema više jedinstvene zapadne politike, zatim nema jedinstvene evropske politike, pa ni jedinstvene američke politike – nema ih ni ni na jednoj tački globusa, pa ih ne može biti ni na Balkanu. Drugo, ne pije vodu stara priča o tome kako je odricanje Srbije od suvereniteta za račun zapadnih sila cena njene modernizacije. Savremeni globalni nosioci modernizacije – i tehničke i društvene – više nisu sa Zapada i, gle čuda, baš svi državni suverenitet drže za uslov modernizacijskog kretanja. Treće, sa početkom i skorašnjim nastavkom modernizacije Vojske Srbije i sve dubljom bezbednosnom saradnjom, Srbija, po svoj prilici, više nije na dalekoj periferiji ruskih interesa, kako je to doskoro bilo.

Naravno, strane kojima se ljuljaju pozicije – SAD, a u izvesnom smislu i EU – preko svojih glagoljivih i prilično dosadnih klijenata u srpskim medijima pokušavaju da stvore utisak da se ništa nije promenilo i da su svi akteri i svi planovi od pre dve decenije na sceni, i to na istim mestima. Promenilo se, naravno, sve se promenilo.

3.

Čitaocu koji veruje u čiste kategorije i da dinamika međunarodnih odnosa liči na mene u prirodi – na smenu dana i noći – neće biti lako da primeti promene o kojima je reč. Jer onaj ko je bio dole još nije došao gore niti je svaki koji je bio gore dospeo dole. Dovoljno je, međutim, pogledati kako Izrael i Saudijska Arabija podižu ulog na Bliskom istoku, bezmalo počinjući rat u Libanu i kako u njega, sa jedne strane, perfidno uvlače zapanjujuće pasivnu Ameriku, a, sa druge, Rusiju, Iran i Siriju. Da SAD vode tu igru, kako bi zdrav razum nalagao, teško da bi casus belli bio građen na banalnoj i spornoj saudijskoj igri sa libanskim premijerom Haririjem, budući da američka „izuzetnost“ takve storije, po pravilu, gradi na opšteljudskim humanitarnim narativima.

Ali neće biti neophodno da se SAD još dublje zaglave na Bliskom istoku, pa da oslabi njihov pritisak na Balkanu. Pol Sanders kaže da je sveprisutni unutrašnji sukob i ledeni rat protiv Putina otupio snagu američkog pogleda i prema spoljnjem svetu i prema budućnosti. Drugi problem SAD na Balkanu je onaj koji Nikolas Gvozdev vidi kao jednu od ključnih prepreka za popravljanje rusko-američkih odnosa. Pitanje je dakle, kaže on, „ko je glavni“ u Vašingtonu. Jer, kad bi se znalo ko je glavni, Hojt Ji bi sigurno bolje pripremio svoju posetu, pa bi, kad je Vučiću pretio, to činio jasno i konkretno, a, kad je nudio, nudio još jasnije i još konkretnije. Ovako, uzdao se u to da će u Beogradu proći na blef, istom žvakom kao u Podgorici i Skoplju.

Radi se o tome da, ako sagovornicima nema čim da zapreti ni šta da ponudi u zamenu za ono što zahteva, može da zahteva bilo šta i o tome ne mora ni sa kim da se dogovara kod kuće niti da koga izvesti. Ako ne znamo „ko je glavni“ tamo, a trenutno ne znamo, kao što ne znaju ni Gvozdev ni Putin, to znači da nema ni artikulacije ponude ni kazne. A to opet znači da su SAD u ovom momentu spremne da uzvrate samo preko onih poluga koje može da pomeri Hojt Ji i možda Ves Mičel, koji teško dopiru i do Tilersona.

4.

Baš zato je i reterirao kasnije, zato što je zahtevao da Beograd okrene leđa Rusiji zagonetno preteći „posledicama“ i nudeći Srbiji članstvo u EU. A onda je stigao šamar iz Brisela. Najpre je neimenovani izvor iz evropske administracije rekao da je Ji u Beogradu govorio samo u svoje ime, a ne o nečem što je bilo usaglašeno sa Briselom. Dan kasije pokazalo se da je „neimenovni izvor“, po svoj prilici, bio Nemac Dejvid Mekalister, koji je rekao da ne može Vašintron obećavati Srbiji članstvo u EU, budući da se o tome odlučuje u Evropi, a ne u SAD. Takav nastup doskoro je bio nezamisliv, i to su novi momenti, koji su pokazali da se proces osamostaljenja ključnih članica EU u -odnosu na SAD nastavlja.

Još ako se pokaže istinitim da, kako piše Sputnjik, Vašington od Beograda zahteva da pregovore sa Prištinom završi u roku od godinu i po, a da je o tome ćutao Berlin, koji je svaki put podržavao slične predloge ako ih već nije predvodio, najavljene promene će dobiti epitet tektonskih. (Sumnjam u ponudu, budući da je godinu i po u međunarodnim odnosima danas tek malo kraće vreme od večnosti i da bi se moglo desiti da uslov Srbiji bude postavljen u jednom svetu, a da odgovor dođe u sasvim drugom.) Kako god, činjenica je da Nemačka i Francuska javno nisu podržale zahteve Jia iako oni nisu novi, pa ni podrška iz Berlina i Pariza ne bi bila ništa novo. Kao što je činjenica da Nemci Angele Merkel, bez obzira na njen tehnički mandat, redovno obilaze i prate Beograd.

Otuda bi ćutljiva podrška Nemačke u pogledu srpske saradnje s Rusijom bila još dragocenija samo kad njena cena ne bi bila puno srpsko odricanje od Kosova. Još ćemo videti kako će se Nemci postaviti u toj stvari. Iako ne bi trebalo očekivati promene politike, već sama promena intenziteta pritiska mnogo bi značila.

5.

Činjenica je da su istočni partneri Srbije – Rusija, Kina i Turska – danas mnogo stablniji u svom nastupu od zapadnih – SAD i EU. Vladimir Putin je, očito pod pritiskom događaja, korigovao svoj taktički nastup, odustajući od zahteva za davanje imuniteta ruskim humanitarcima u Nišu kao uslova da započnu isporuke aviona i drugog naoružanja Srbiji. Putinov poziv Vučiću za decembar dokaz je da se stvari obostrano dobro odvijaju. Predsednik tako velike države neće u tako kritičnom momentu lično primiti šefa druge države, posebno ne u zvaničnu posetu, ako nije siguran bar u njegovu geopoliitčku orijentaciju. Znajući za najveći ruski politički kompleks, teško mi je da poverujem da je Putin pristao na rizik da bude prevaren i da izgleda kao budala ako nije dobio krvlju potpisane garancije.

Otud sve to u kombinaciji sa reteriranjem SAD deluje kao da su sve strane tražile odlaganje sudara u Srbiji. Za to vreme tenzije u njoj održavaće iznutra produbljujući sukob u vlasti na proruske i prozapadne strane. Druga poluga bie opozicija, koja ima sve šanse da bude zapadna batina – nema nikakvu političku ideju, posebno ne novu u odnosu na Vučića. Istovremeno, opozicija, sastavljena mahom od prozapadnih pelivana, koje je samo ta činjenica dovodila na vlast, do te mere je nesposobna da će biti maksimalno lojalna američkoj centrali. Budiće se spavači, angažovati konvertiti, motivisati ambiciozne budale, osnivati i podizati mediji, u društvu će se stvarati tenzija. Druga linija pritiska ići će iz uvek raspoloženog regiona, posebno iz Makedonije kao nove zemlje za pritisak na Srbiju.

Za to vreme Srbija će maksimalno izoštravati svoj balans, na duboku žalost budala sa obe strane, koje veruju da je rešenje silazak sa jedne od dve stolice. Dobici će biti preživljavanje, greške će se plaćati skupo.

(Standard)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. zlatko says:

    Šta ti bi?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *