Буђење

Buđenje

19 juna 2015

Begovic-2012-02-1-847x1024 BorisPiše: Boris Begović

Gotovo da u Srbiji nije primećeno nešto veoma važno što se dogodilo u zemlji koja je vekovima veoma važna za nas. Erdoganov AKP je na prošlonedeljnim izborima u Turskoj izgubio apsolutnu većinu. Na unutrašnjem planu to, između ostalog, znači da je na led, a možda i u kantu za đubre, stavljen Erdoganov program „Kako da postanem prvi postosmanski sultan“. Na spoljnopolitičkom planu to, verovatno, znači da se nešto smanjuje Davutogluovastrateška dubina. Kako objasniti izborni rezultat sa ovako krupnim posledicama?

Prva škola mišljenja jeste da je reč o američkoj osveti zbog turske samostalnosti u vođenju spoljne politike. One koji tako misle puštam da i dalje tako misle. Još samo kada bi objasnili mehanizam!

Drugi pristup je zanimljiviji. Turska je ozbiljno društvo sa snažnom srednjom klasom, izgrađenom intelektualnom elitom i bogatim civilnim društvom. Njima smeta politika AKP-a čiji vođa korak po korak islamizuje državu, koji o svakom pitanju ima svoje mišljenje, a oni koji se s njim ne slažu – kleveću i lažu. To se jasno vidi po regionalnom rasporedu glasova, budući da je urbana Turska većinom glasala protiv AKP-a.

Ipak, čini se da je najmanje pažnje posvećeno turskom ekonomskom posrtanju. Još negde od monetarne stabilizacije početkom ovog veka, Turska je, s pravom, posmatrana kao dinamična i uspešna privreda. Zemlja je izrasla u privrednu silu i moćnog izvoznika. Godinama je turska politička elita na sve primedbe o načinu na koji vodi zemlju mogla da odgovara argumentom ekonomskog uspeha. Zbog toga i zastoj pregovora o učlanjenu Turske u EU nije proizveo političke potrese u zemlji. Turska je postala velika regionalna ekonomska sila, a politička moć korespondira ekonomskoj.

Došlo je, međutim, do usporavanja privrednog rasta. Ne radi se samo o svetskoj finansijskoj krizi, već o tome da i posle nje Turska sve češće beleži stope privrednog rasta koje su ispod tri odsto – prošle godine stopa rasta je bila 2,6 odsto, a projekcija za ovu je blizu toga. Daleko niže od nekadašnjih.

Šta je uzrok usporavanju turskog rasta? Prvi problem je u vezi sa finansiranjem investicija. Domaća štednja je veoma niska, naročito stopa privatne štednje. Takva je štednja nedovoljna za finansiranje velikih investicija na kojima se zasnivao turski rast. One su bile finansirane iz strane štednje, najvećim delom pozajmljivanjem kapitala. Pogoršani uslovi na svetskom tržištu kapitala stoga, smatraju mnogi, poput Danija Rodrika, prinstonskog ekonomiste rođenog u Istanbulu, potkopali su turski rast. I Erdogan se oglasio u tom pogledu i konstatovao da se radi o zaveri: „Neko želi da nas oslabi uz pomoć kamatnih stopa. Još postoji jedan broj ljudi koji to ne razume.“

Sve da je turski predsednik u pravu, čini se da nivo investicija u fizički kapital i način njihovog finansiranja ipak nije osnovni razlog relativnog turskog zaostajanja. Taj razlog, ipak, leži u nečemu što se zove zamka srednjeg nivoa razvijenosti. Radi se o tome da se pri nižem nivou razvijenosti, ispod onog na kome je Turska danas, privredni rast zasniva na akumulaciji proizvodnih faktora. A kada se dođe do onog nivoa na kome je Turska danas, taj model rasta nije delotvoran – dalji privredni rast zasniva se na inovacijama, a za to supotrebne ekonomske slobode i ljudski kapital. Turskoj danas nedostaje i jedno i drugo. Što se ekonomskih sloboda tiče, Turska je tek na 77. mestu (na 104. u ključnoj komponenti tih sloboda, regulaciji tržišta). Nadalje, to nije zemlja u kojoj je ljudski kapital na visokom nivou. Na listi zemalja rangiranih po tzv. indeksu razvijenosti ljudskog kapitala (Human development index) Turska se nalazi na 69. mestu. A dalja islamizacija zemlje samo će stvari pogoršati, naročito u pogledu ljudskog kapitala.

Da li čovek koji izjavljuje da su muslimanski moreplovci otkrili Ameriku, da je kontracepcija patriotsko pitanje i koji guverneru centrale banke spočitava da nije dovoljno oborio referentu kamatnu stopu, uz napomenu da smanjenje kamatnih stopa obara inflaciju (novina u ekonomskoj teoriji), može da osmisli novu koncepciju privrednog rasta jedne moderne zemlje? Sada već znatan deo biračkog tela u Turskoj daje odričan odgovor.

Sposobnost za sopstveno preispitivanje čini nacije velikim. A Turska u tom pogledu nije bez iskustva. Izašla je iz krize u koju je zapala raspadom carevine. Našla je snage da prevaziđe svoje nasleđe i da stane u red modernih i stabilnih zemalja. Red je da tu i ostane. To je daleko važnije od dilema s kojima se suočavaju tamošnji političari u pokušaju da formiraju koalicionu vladu.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *