БУГАРИ ТВРДЕ да Бугарску није ослбодила Црвена армија

BUGARI TVRDE da Bugarsku nije oslbodila Crvena armija

5 septembra 2019

ZVANIČNA Sofija se trudi da porekne istorijsku činjenicu da je Bugarsku u Drugom svetskom ratu oslobodila sovjetska armija.

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske odreagovalo je na otvaranje izložbe u ambasadi Ruske Federacije posvećenu 75-godišnjici oslobađanja naroda Istočne evrope od nacizma.



Oficijelno  je saopštilo: „Savetujemo ruskoj ambasadi da se oslobodi problematične istorijske teze o oslobađanju“.

Isto saopštenje je sadržavalo i tvrdnju da su „štitovi sovjetske armije narodima Centralne i Istočne Evrope doneli poluvekovne represije, gušenje građanske svesti, deformisani ekonomski razvoj i „odvojenost od dinamike razvojnih procesa u evropskim zemljama“.

Bugarsko ministarstvo je navelo i da „problematična teza o oslobađanju ide naruku nekim političkim snagama u Bugarskoj“.

Ambasada Rusije u Sofiji  je suzdržano objavila da je obeshrabrena takvom ocenom uloge SSSR u Drugom svetskom ratu.

U Moskvi, međutim, nisu previše iznenađeni jer je na čelu bugarske diplomatije Ekaterina Zaharijeva pripadnika probriselske partije GERB, čiji se lider (i premijer) `istakao` i time što je Rusiju nazvao „ozbiljnom spoljnopolitičkom pretnjom“.

Doduše, potom se za te reči izvinio Vladimiru Putinu i zahvalio mu se što Moskva Bugarskoj takve stvari „ne zlopamti“.

Još je dodao: „Stariji uvek oprašta“.

Putin je na to polušaljivo dodao: „Starijeg uvek podstiču da plati“.

Novi bugarski udarac „ispod stola“ došao je u trenucima kada Moskva Sofiji daje novu šansu da pridigne nacionalnu ekonomiju.



Garnitura Bojka Borisova, uprkos tome, ne prestaje da „lovi antirusku konjunkturu“. A svi koji su u nju uključeni dobili su zadatak da SSSR  i njegovu naslednicu Rusiju liše zasluga za pobedu nad nacizmom.

Ruski senator Oleg Morozov ocenio je da se Bugarska „uklopila u veliku kampanju koju kolektivni Zapad vodi protiv Rusije“.

Morozov posebno ukazuje: „Cilj im je da SSSR proglase jednako odgovornim sa Nemačkom i za početak Drugog svetskog rata i za žrtve. Veoma je žalosno što se u tom horu našla i Bugarska“.

Bugarska je u Drugom svetskom ratu bila Hitlerov saveznik, ali je je bila i jedini njegov saveznik koji nije objavio rat SSSR. I jedini koji nije ratovao protiv Sovjetskog Saveza.

KOMENTARI



12 komentara

  1. Baja says:

    Nece moci Bugarine!!!

  2. Zoran says:

    Ne, oni en tvrde d aih nisu oslobodili, ali tvrde d anisu bili slobodni. Sto je naravno tacno. Vi niste ziveliu Sitocnom bloku. Treba da nadjete nekog Rusa, kao ja, da vam malo ispruic akako too bilo.

    • Pravda says:

      Isto ko I ustase.

  3. T.M.N says:

    KVD - kako vetar duva.Bilo i biće.

  4. deda mraz says:

    Pa tuta bugarin ih onda oslobodio,tj. ako ih nisu Rusi oslobodili ko je onda.

  5. milorad2 says:

    pa sssr i nije oslobodio bugarsku oni su bili u neprijateljskom taboru i bili su okupirani.Samo bolje im je da su "oslobodjeni".Šta očekuju? Išli su u rat zajedno sa hitlerom , rat koji su izgubili na strani zločinaca.Treba da kažu hvala rusima.Jer da nije bilo "oslobodjenja" i danas bi oni plaćali ratne reparacije savezničkom bloku a o ekonomskom razvoju bilo koje vrste bi mogli da sanjaju.hi-tech izvoz bugarske bi opet bio paprika ko danas ali bi morali da izvezu mnogo više paprike, daleko više, englezi vole ajvar.Kad čovek pogleda, bugari su imali mnogo sreće u 2.sv ratu, s obzirom šta je sve moglo da im se desi odlično su prošli.Jedno je sigurno, da nije bilo ruskog "oslobodjenja" oslobadjali bi ih turci za račun zapadnih saveznika, tj uvodili bi "red":)

  6. Za Srbiju says:

    Oslobodilo ih pola miliona Kolindinih "antifašista".

  7. Milan says:

    Snažna napredovanja sovjetske armije u drugoj polovini 1943 i tokom 1944 godine u istočnoj Evropi doprinela su da u septembru 1944 nemačke trupe u Bugarskoj nisu se ni usudile da pružaju otpor. Iz Bugarske su Nemci POBEGLI te zato nije bilo otpora. Naravno da ni bugarska vojska nije pružala otpor. Moguće je da u tome Bugari danas nalaze nekakvog prostora da izmišljaju kako ih Crvena Armija nije oslobodila. Dana 05.septembra 1944. godine sovjetska vojska 3-ći Ukrajinski front u saradnji sa Crnomorskom flotom napredovale su do rumunsko-bugarske granice i kod mesta Dobrudža prešle su u Bugarsku. Tako je počela Bugarska operacija - vojna operacija oružanih snaga SSSR protiv nemačke i bugarske vojske koja se dosta brzo završila 09.septembra 1944. Njihov glavni zadatak je bio da stignu do bugarskih luka. Neposredno pre toga Crvena armija ostvarila je značajne pobede u Rumuniji i bugarska vlada donela je veoma brzo kakvu takvu odluku o neutralnosti, a Nemci su u periodu od 26.08. do 30.08. sami potopili svoja 74 vojna broda u bugarskim lukama, nemački mornari napustili su sami bugarske luke, pobegli su. Tako da tokom Bugarske operacije nije bilo otpora sovjetskoj vojsci. Takodje bilo je nekoliko savezničkih bombardovanja Bugarske (SAD i V. Britanija) u periodu novembar 1943- mart 1944 godine. ... Od samog početka drugog svetskog rata bugarske luke Varna i Burgas bile su veoma važne za razmeštaj nemačkih ratnih brodova na Crnom moru. Već 1941 godine nemačka je uvela kontigent od 19,5 hiljada svojih nemačkih vojnika u Bugarsku. Taj broj se kasnije uvećavao, te u septembru 1944 u Bugarskoj je bilo oko 30.000 nemačkih vojnika. Takodje teritorija Bugarske bila je važna za prijem nemačkih ratnih aviona, te već 1940 Nemačka je počela sa izgradnjom novih aerodroma po Bugarskoj kojih je trebalo da bude ukupno 50. Posle napada na Perl Harbur 07.12.1941.godine rat Bugarskoj su objavile Kanada, Australija i Novi Zeland, a 12.12. 1941 godine i Velika Britanija. Sledećeg dana 13.12.1941. godine Bugarska je zvanično stupila u Drugi svetski rat na strani Hitlerove Nemačke objavivši rat SAD-u i Velikoj Britaniji. Na konferenciji u Kazablanki (14-24 januara 1943) predsednik SAD Ruzvelt i premijer V. Britanije Čerčil doneli su odluku o početku strategijskih bombardovanja Bugarske. Dana 01.08.1943. godine avijacija SAD počela je operaciju "Tidal wave" sa ciljem da se nanesi udari po naftnim poljima i preduzećima za preradu nafte u Rumuniji. Preleti američkih bombardera vršeni su kroz vazdušni prostor Bugarske. Prvog dana te operacije bugarski lovci oborili su četiri američka bombardera. Konkretan plan strategijskog bombardovanja Bugarske razradile su SAD i Velika Britanija, a na političkom nivou odluku o bombardovanju Bugarske potvrdili su Ruzvelt i Čerčil na konferenciji u Kvebeku 24.08.1943.godine. Dana 24.11.1943. 17 američkih bombardera naneli su prve udare bombama po Sofiji i tada bili su napadnuti lovcima protivnika (Bugarske). Tokom te operacije amerikanci su izgubili tri aviona bombardera B-24. Novi američki napad desio se 10.12.1943.godine. Tada je 31 avion bombardovao železnički čvor u Sofiji. Zatim 20.12.1943.godine 50 bombardera B-24 izvršili su novo bombardovanje Sofije pričinivši znatnu materijalnu štetu, 67 ljudi je poginulo i 250 je ranjeno. Dana 04.01.1944. bombardovan je grad Dupnica, poginulo je 50 ljudi i 40 je ranjeno. Dana 10.01.1944 anglo-američka avijacija izvršila je još jedno bombardovanje Sofije. Dana 30.03.1944. godine izvršen je najveći masovni udar na Sofiju. Rezultati: Bugarski piloti oborili su 117 aviona saveznika koji su vršili avionalete na ciljeve u Bugarskoj i Rumuniji. U rezultatu avionaleta saveznika na teritoriji Bugarske razrušeno je 12.567 raznih zgrada, poginulih i ranjenih je bilo oko 10.000 ljudi. ... Nepuna dva meseca posle ovih savezničkih bombardovanja Bugarske, dana 18.05.1944.godine Vlada SSSR-a tražila je od Vlade Bugarske da prestane da pruža vojnu pomoć Nemačkoj. Dana 12.08.1944. Vlada SSSR je ponovila ovaj zahtev prema Bugarskoj. Pod takvim pritiscima dana 26.08. vlada Bugarske donela je odluku o neutralnosti Bugarske i o potrebi izvodjenja nemačkih snaga iz zemlje, ali nije preduzele nikakve konkretne mere u tom smislu. Tog istog dana komanda nemačkih snaga u Bugarskoj donela je naredjenje o reorganizaciji svih nemačkih snaga u Bugarskoj u 6 borbenih grupa i one su stavljene u punu borbenu gotovost za slučaj antinemačkih dogadjaja u Bugarskoj...

    • ralence says:

      Zaboravili su da kažu kako su Bugarske vojne jedinice u savezništvu sa Partizanima oslobađali Srbiju od Srba.

      • Milan says:

        Ima i o tome baš na internetu, samo ne znam koliko je tačno. (baš na internetu zadate: Bugarska u drugom svetskom ratu, pa kliknete u ruski jezik i zatim u delu ) "Učastie v voйne na storone SSSR (9 sentяbrя 1944 — maй 1945)" ... Zajedno sa jedinicam NOVJ bugarska vojska je oslobodila ili "oslobodila" grad Kumanovo, ne pišu kog datuma. Zatim pišu da 28.09.1944 godine 2-a bugarska armija počela je nastupanje na jugo-zapad od grada Pirot, u pravcu Leskovac i Niš. 30 septembra bugarske jedinice zajedno s partizanima NOVJ zauzeli su Vlasotince. Od 8-14 oktobra 1944 godine u rejonu grada Niš delovi 2-e bugarske armije, sovjetska i jugoslovenska vojska razgromili su 7-u udarnu diviziju SS «Princ Eugen». 15 oktobra 1944 godine prešla je u Makedoniju 4-ta bugarska armija, koja je nanela poraz 22 diviziji vermahta, 10 novembra zauzeli su Veles, a zatim grad Skoplje. Zatim od 22 oktobra — 21 novembra 1944 2-a bugarska armija i 1-a bugarska armija u sadejstvu sa 10-om brigadom NOVJ oslobodili su rejon Kosovo Polje, gradove Priština, Kosovska-Mitrovica i Vučitrn. ... Zatim su se borili u Mađarskoj oko Balatona... Pa 20 marta 1945 godine sovjetska, bugarska i jugoslovenska vojska nastupali su u rejonu Valpova. 15 aprila 1945 bugarska vojska i delovi NOVJ oslobodili su grad Novi Miholjec....

      • Milan says:

        Nešto se ne uklapa! Jer napisali su da od 19-20 aprila 1941 godine, u skladu sa saglasnošću između Nemačke, Italije i vlade Bugarske, delovi bugarske vojske bez objavljivanja rata presekli su granice Jugoslavije i okupirali teritorije u Makedoniji i Severnoj Grčkoj. Jugoistočnu Srbiju posebno ne pominju, a koliko znam i to su okupirali 1941 godine Samo konstatuju da u aprilu 1941 godine u sastav Bugarske su ušla 42.466 km2 sa stanovništvom od 1,9 miliona ljudi. I kažu da tako je nikla još 1941 godine Velika Bugarska od Crnog mora do Egejskog mora. OVO NE RAZUMEM: Ako su bugarske armije u aprilu 1941 godine okupirale veći deo Makedonije, kako su onda u septembru 1944 godine ušle u Makedoniju da je oslobađaju. Ako je bugarska vojska kao okupatorska vojska prisutna još od 1941 u Makedoniji, kako onda u jesen 1944 ta ista bugarska vojska ulazi u Makedoniju ali sada da je oslobodi. Lud zbunjenog, a teško narodu.

        • Dodo says:

          (Google translate) Nakon što je Nemačka okupirala veći deo Evrope i nije uspela u pokušaju da nametne vazdušnu superiornost nad Britanijom, Adolf Hitler je svoje trupe poslao na istok u džinovski Sovjetski Savez. Njeni neiscrpni resursi ubuduće će trebati Rajhu. Za napad, Nemačka mora da obezbedi svoj južni bok - Balkan. Tako je započeo politički i vojni pritisak na zemlje poluostrva. Bugarska je u početku pokušavala da održi neutralnost, ali na vlast je stigla vlada nemačkofila Bogdana Filova. Nakon pridruživanja Rumunije silama Osovine, pritisak se povećao i 1. marta 1941. godine Bugarska nije imala drugog izbora osim da u Beču potpiše protokol o pristupanju Trojnom paktu. država obezbeđuje svoju teritoriju i komunikacije za razmeštanje nemačkih trupa koje se pripremaju za kampanju na Balkanu. Kasnije ofanzive dovele su do poraza i kapitulacije Jugoslavije i Grčke. Bugarske trupe ne učestvuju u njima. Potrebe Vehrmachta za trupama na Istočnom frontu, koje su otvorene 22. juna 1941., nisu im omogućile da drže dovoljno snaga i resursa u okupiranim balkanskim zemljama. Stoga je 1. korpusu bugarske vojske, na njihov zahtev, dat zadatak da do sredine januara 1942. okupira područje Zaječara, Kragujevca, Prištine i Bele Palanke. Bugarske trupe su u početku bile operativno potčinjene, a potom pod komandom nemačke komande u Srbiji, što ih je u nekim slučajevima prisiljavalo da učestvuju u ograničenim akcijama protiv pokreta otpora. Prema sporazumima sa Nemačkom, Bugarskoj je dato da preuzme celu administraciju Makedonije, Pomoravsko i zapadnu Trakiju do kraja rata. Stoga je nakon zauzimanja ovih teritorija od strane nemačke vojske u aprilu 1941. u njima počeo povratak i smeštaj bugarskih trupa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *