Čeda (i) Muftija ispod „celzijusa“?

Čeda (i) Muftija ispod „celzijusa“?

12 marta 2014

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Čeda Jovanović je postao posle „vaskrslog“ Tadića medijski izuzetno atraktivan u ovoj fazi predizborne kampanje. To je uspeo jer je napravio koaliciju sa strankom radikalnog muftije Zukorlića i jer je ušao u verbalni rat sa Dačićem i njegovim ljudima. Za prvo je verovao da će mu biti više plus no minus, a za drugo da će mu biti čisti plus. No videćemo na biralištima da li se prevario u proceni.

Prvi potez – da uđe u koaliciju sa Zukorlićevom Bošnjačkom demokratska zajednica Sandžaka (BDZS) je izazvala protivrečne komentare i kod glasača LDP-a i kod Zukorlićevih sledbenika. Naime Čeda Jovanović je do sada imao imidž radikalno liberalnog političara koji je optuživan od patriota da je digao ruke od Kosova i koji je bio najveći zagovornik održavanja gej parade u Srbiji. Njegovo biračko telo je izuzetno osetljivo na manjinska, ženska i „gej“ prava pa je pitanje kako će prihvatiti koaliciju sa predstavnikom radikalnog islama koji su protivnici gej prava a i ravnopravnosti žena. To su mu naravno odmah i počeli spočitavati naročito oni iz konkurentskog građanskog bloka koji bi voleo da Čedi jednom vidi leđa – to jest da ne prođe cenzus za koji se bori.

Ovo jeste slaba tačka ove prilično bizarne političke koalicije u kojoj jedan radikalni anarholiberal ulazi u savez sa radikalnim predstavnikom islamske zajednice. Takva rogobatna koalicija je nemoguća bilo gde u Evropi osim valjda u Srbiji. Da je radikalni muftija atraktivan koalicioni partner i drugima na liberalnoj sceni svedoče pregovori i sa DS-om oko koalicije, što je izazvalo i demantije i kontrademantije od samog Zukorlićevog okruženja. Problem za Čedu je i to što je Zukorlić svojim provokativnim izjavama u kojima je dovodio u pitanje i državu Srbiju na prostorima gde je brojan muslimanski živalj. To sve logički vodi ka zaključku da on rizikuje da sa Zukorlićem više gubi no što dobija.

Isto tako i kontraverzni muftija Zukorlić koji je u vreme vlasti Borisa Tadića imao verbalne sukobe sa predstavnicima beogradskih vlasti optužujući Srbiju za diskriminaciju muslimana a Srbe za genocide nad Muslimanima ima problem da svojim biračima objasni otkud on sa Čedom Jovanovićem. Odmah su po verskim muslimanskim portalima osvanule optužbe tipa „mufitja se prodao gej lobiju“ i „muftija je izdao islamsku patrijarhalnu tradiciju“ ili „gej parada u Novom Pazaru“ što je on neubedljivo demantovao. Problem Čede i Muftije je što su oni sami vrlo nepopularni u svojim sredinama jer su često izazivali konflikte svojom radikalnom retorikom. To je verovatno jedina politička srodnost ova dva čoveka koji se nalaze na dva kraja političkog spektra – obojica su poznati po ekstremnim stavovima i spremnosti da uđu u bespoštedni sukob sa svima koji im stoje na putu. To stvara grupu fanova no isto tako i većinski otpor ovakvom radikalizmu u politici. Čini se da pored ovih „karakternih“ sličnosti postoje i neke druge „tajne veze“ koje su kumovale ovoj perverznoj političkoj zajednici.

Ono što je zanimljvio u transformaciji imidža Čede Jovanovića je da se on od ideološkog komesara petooktobarske revolucije pretvorio u tabloidnog „avanturističkog tajkuna“ koji je slabo oko sebe trpeo stare kadrove koji su ga vremenom i napustili. On ni ne krije da se obogatio i uživa u ekstremnim sportovima te da ga kao neku folk zvezdu prate tabloidni mediji. Čak se i promena fizičkog izgleda – malo mišićne ubedljivosti i fensi bradica uklapa u taj postmoderni politički trend tabloidnog imidža koji treba da se svidi mladima ili ženama. Koliko je on uspeo u tome da proširi svoje biračko telo sa novim fanovima tabloidnog i fejsbuk ukusa, a da sačuva one birače koji su ga videli kao „mladog naslednika Đinđića“ ubrzo ćemo videti. On jeste u svakoj fazi bio prepoznatljiv, ali je pitanje koliko ljudi žele da podrže tako brendiranog Čedu.

Pored kontraverzne koalicije sa muftijinom strankom što bi im trebalo osigurati cenzus LDP predvođen Čedom Jovanovićem je ušao u žestok političko-kafanski sukob sa Dačićem koga je ustao da brani i „olimpijac“ Palma. Tu bi samo nabrajanje atributa (kleptomani & narkomani) kojima su jedni druge častili ovaj tekst dovelo preko dozvoljenog limita karaktera a i spustilo bi nivo teksta na samo balkansko kafansko dno u pijano jutro. No poenta je ovog sukoba da je čaršiji nekako postalo jasno da se Čeda nudi Vučiću i da napada Dačića kao konkurenciju za budućeg koalicionog partnera naprednjaka.

LDP predvođen Čedom se bori za opstanak na političkoj sceni (a nije jedini kandidat za ispadanje iz prve lige) vrlo agresivno i na momente rekli bi smo i duhovito poput onog što je poručio Dačiću posle otpužbi da je „avanturistički tajkun“ (čime bi se danas u Srbiji mnogi ponosili) da će ga povesti na sledeće planinarenje pod uslovom da mu ponese kofer. Spominjanjem „koferčeta“ i Šarića, a i čitavim tonom prepucavanja sa Dačićem & co. su ovi drugi sigurno izgubili no pitanje je da li je Čeda ovakvim šojićevskim rečnikom dobio ono što je želeo – celzijus.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *