ČEDOMIR ANTIĆ: Od Berlina do Brisela – srpska kolektivna krivica

ČEDOMIR ANTIĆ: Od Berlina do Brisela – srpska kolektivna krivica

1 septembra 2013

Cedomir AnticIzjava Čedomira Antića za Večernje novosti

Kako komentarišete to što Brisel primenjuje dvostruke aršine prema problemima koji se tiči Hrvatske? Jedan problem je „slučaj Perković“ gde EU oštro insistira da Hrvatska izmeni zakon i omogući Perkovićevo izručenje. Drugi je pitanje Srba i srpskih izbeglica, gde nijednom rečju od Zagreba ne traži da ispoštuje prava proteranih Srba i izbeglica.

Mislim da je takav stav EU očekivan i logičan. SR Nemačka je najmoćnija država unije. Njena ekonomska snaga posebno je dobila na važnosti u vreme Velike ekonomske krize (2008-). U odnosima Republike Hrvatske i Republike Srbije stvari su jasne. Srbi su u očima Brisela (Berlina) krivi kolektivno. Zločini učinjeni nad Srbimaprema prema tom viđenju posledica su istorijskih okolnosti ravnih incidentu i za njih je odgovorna patologija pojedinaca. Zločini koje su izvršili pripadnici srpskog naroda defekt su srpske kulture i proističu iz celine srpske istorije… Zato je SFR Jugoslavija u kojoj su svi narodi osim Srba (iz Srbije i Crne Gore) stvorili svoje moderne države bila „tamnica naroda“, dok su Slovenija, Hrvatsa i BiH trebalo bezuslovno da budu priznate po cenu da Srbi ne dobiju osnovna nacionalna prava. Zato su srpska nacionalna prava „istorijski deplasirana“, a albanska uvek aktuelna. Zato svi imaju pravo na svoje jezike, osim Srba kojima nameću nekakav BHS. Zato i danas mnogi nemački političari i naučnici tvrde da je Srbija veštačka država i da su njene prirodne granice one uspostavljene 1878. godine. Za to vreme granice albanske „Republike Kosova“ uspostavljene u komunistčkoj diktaturi i nezaštićene Helsinškim završnim aktom smatraju za neprikosnovene i nepromenjive. Zato danas veliki broj stranih programa i novina na jugoslovenskim jezicima spominju nekakav „srbijanski“ narodu i crkvi, kako bi olakšali asimilaciju ostatka srpskog naroda (ne samo u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i na KiM, već i u AP Vojvodini i Novom Pazaru). U slučaju prognanika u Srbiju u pitanju je odnos Hrvatska-Srbija i odnos EU je dobro poznat i apsolutno prostrasan. Slučaju Perković aktuelizuje odnos SR Nemačke i R. Hrvatske i tu se zna ko je glavni, a ako nekada takva stvarnost dođe u pitanje, treba je potvrditi i po cenu poniženja hrvatske države.

U Srbiji, inače, živi 40 hiljada izbeglica iz Hrvatske, dakle iz Evropske unije. Kolika je tu odgovornost EU?

Republika Srbija je evropska država sa najviše prognanika, izbeglica i interno raseljenih lica. SAD i EU nisu bili samo posrednici, već u učesnici građansih ratova. Progon srpskog naroda ne bi bio moguć u ovom opsegu da su mu se suprotstavili Vašington i Brisel (Berlin). Zato naš odnos sa EU treba da bude krajnje pragmatičan i zasnovan na interesu. Naš je interes da jačaju naša država i politička prava srpskog naroda u regionu (položaj Republike Srpske, da budu obnovljeni autonomni kotari i data puna ovlašćenja Zajedničkom vijeću opština u Slavoniji, konstitutivnost za srpski narod u Crnoj Gori, verske slobode u Makedoniji). Naš interes je u jačanju naše privrede. Naš cilj nije novo zaduživanje, neosnovani životni standard o tuđem trošku iz vremena komunizma i ugrožavanje demokratije jačanjem politčara „svetitelja“i „čudotvoraca“(što SR Nemačka neprekidno podržava u Srbiji, od Đinđića do Vučića).

(NAPREDNI KLUB)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *