Čekajući našeg političkog Godoa

Čekajući našeg političkog Godoa

18 jula 2014

marinko-m-vucinicPiše: Marinko M. Vučinić

Neprestano se čuju zahtevi da se na našoj političkoj sceni pojave i afirmišu nove političke snage, partijei pokreti, nevladine organizacije i novi politički lideri neopterećeni dosadašnjim načinom funkcionisanja političkog života. Traže se politički nepotrošeni i nekompromitovani ljudi, a na svakim izborima ti isti birači svoje glasove daju proverenim i starim političkim igračima.Tek kad neka od stranaka ne uspe da uđe u skupštine okončava ne samo njen politički život već i njenog lidera.Do tada je on siguran i nepomeriv, iako i tu ima nekih izuzetaka.

Bez obzira na to što je došlo do „podmlađivanja“,među vodećim ličnostima naše politike nema temeljne promene i smene političke generacije.Zato i imamo tzv. novu politiku sa starim i iskusnim „realnim“ političarima, spremnim da prave do juče nezamislive zaokrete. Sve je to nasleđe našeg shvatanja politike kao delatnosti u kojoj se ne moraju poštovati elementarna načela doslednosti,ali i određeni korpus ideja i ideala na kojima politika mora da se zasniva. Tako se u Srbiji može desiti da neki politički lideri, i pored stalnih neuspeha, gubljenja moralnog integriteta i umešanosti u mutne ne samo političke afere opstaju već duže od dve decenije u matici našeg političkog života, neprestano se pozivajući, s puno prava, na izbornu volju građana. To je jedan od teško shvatljivih paradoksa našeg čvrsto zatvorenog političkog i partijskog kruga. Zato je umesno postaviti pitanje –zašto ostajemo zatočenici istih neuspešnih političkih partija i lidera koji su uvek značili izbor između manjeg ili većeg zla ili su bili deo protestnog talasa, kao neka vrsta kažnjavanja dosadašnje vladajuće garniture.

Važnu ulogu u svemu tome imala je i veoma visoka apstinencija biračkog tela kao posledica gubljenja vere u politiku i večito aktuelne vodeće političare.To je svakako velika zagonetka naše politike– ta nemogućnost da se izađe iz jednom uspostavljenog partijskog poretka.Samo se menjaju mesta, funkcije i akteri u glavnoj ulozi, a ne menja se suštinski sam karakter i obrazac autoritarnog načina vođenja i formulisanja određene politike.Ono što se menja samo je novi lider, novi politički mesija koji koncentriše u svojim rukama sve manje kontrolisanu i ograničenu moć, služeći se pri tomeoprobanim metodama stvaranja kulta ličnosti, prvo u svojoj partiji,a onda i u celom društvu.Zato se s pravom mora postaviti pitanje zašto nema političke dinamike i pojave novih organizacija, političkih pokreta, alternativei lidera u vođenju i kreiranju promena našeg zacementiranog političkog prostora.

Dragoljub Jovanović je kao iskusni i prekaljeni srpski političar zapisao sledeću ocenu našeg političkog života između dva svetska rata. „Srbija je veliki partijski logor sa razvijenim partijskim šatorima koji jedni drugima podvaljuju. Presaldumiti,to je najbolja reč koja označava našu političku narav.“ Ovo su izuzetno opominjuće i otrežnjujuće reči, jer i mi danas živimo pod okriljem velike partijske šatre u kojoj se sama činjenica da je neko ušao u do tada nezamislivu koaliciju tumači kao politička vrlina i vrhunac realizma u politici.

U našim zacemenitiranim političkim strukturama i odavno podeljenim političkim ulogama nemoguće je da se dese promene koje su se dogodile na parlamentarnim izborima u Sloveniji pre nekoliko dana. Stranka Mire Cerara, formirana sredinom juna ove godine, sastavljena od intelektualaca i profesora, odnela je ubedljivu izbornu pobedu. On je u izbornoj kampanji izjavio: „Narodu su potrebne nove partije i nova lica. Narod je u velikoj meri izgubio poverenje u partije koje smo imali do sada. Oni znaju da je kriza još velika i neprijatna i da je jedina mogućnost da se iz nje izađe da imamo nove ljude u politici.“ Treba reći da je Udružena levica,takođe potpuno nova politička organizacija, uspela da osvoji sedam odsto glasova i uđe u slovenački parlament. Novi ljudi, nove stranke, alternativni politički pokreti i nove socijalne i političke ideje saobražene promenama u savremenom društvu izraz su želje za suštinskim promenama ali i osnova funkcionisanja političke dinamike koja je od odlučujućeg značaja za unapređivanje i obogaćivanje političkog života u jednoj političkoj zajednici. I to je upravo onaj glavni i odlučujući nedostatak u oblikovanju i funkcionisanju našeg političkog života. Jer mi ostajemo i dalje u okrilju čvrsto uspostavljenog zatvorenog i neproduktivnog političkog obrasca u kome nema mesta za snažniji reformski pokret, promenu već istrošene politikantske retorike i toliko potrebne ideološke, organizacione i idejne inovacije. Kao da čekamo nekog samo nama znanog političkog Godoa nespremni da odlučnije prevladavamo političku apatiju, gubljenje nade i razočaranje.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *