Cela Evropa trpi i ćuti zbog Ukrajine

Cela Evropa trpi i ćuti zbog Ukrajine

30 oktobra 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Evropska komisija je spremna da pomogne Ukrajini kreditom za neophodne potrebe – pa tako i plaćanjem duga za ruski gas. Međutim, to je mnogo manji iznos od onog koji očekuju u Kijevu. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo jasno je stavio do znanja da zajam neće preći iznos od jedne milijarde dolara (790 miliona eura). Ukrajina je ranije zamolila Evropsku komisiju za 2 milijarde eura. No, nema sumnje da će se novac na kraju pronaći – u džepovima evropskih poreskih obveznika.

Evropski poreski obaveznici već su nezadovoljni: “Hteo bih potpuno iskreno izneti svoje osećanje da Ukrajina od svih očekuje rešavanje svojih problema, osim od sebe” – izjavio je premijer Slovačke Robert Fico tokom pregovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. “Voleo bih da vidim kakve mere preduzima sama Ukrajina radi rešavanja sopstvenih problema” – dodao je on. Pritom je Fico podsetio da je pre 21 godinu kada je Slovačka stekla nezavisnost, trebalo sve u republici počinjati iznova, stanovništvo je preživelo teške reforme i niko sa strane nije ugasio ni jedan dug Bratislave.

To da će EU na ovaj ili onaj način uzeti Ukrajinu “na stanje”, nije tajna ni za koga. Nelikvidnost Kijeva spojena sa njegovom spremnošću da se zavlači u tranzitne gasne tokove predstavlja isuviše opasnu smešu.Od nje će na kraju postradati sami Evropljani koji računaju na pouzdane isporuke ruskog gasa. Nije čudo da je tokom poslednjih napornih konsultacija na visokom nivou EU, upravo pitanje o pomoći Ukrajini bilo ključno. Na kraju krajeva, upravo je Zapad zakuvao “ukrajinsku kašu” – pa ko će drugi ako ne on i plaćati sve geopolitičke rizike nastale na tom terenu.

Međutim, kao i obično, plaćanje će biti prebačeno na obične građane EU. Prema priznanju Žoze Manuela Baroza koji napušta položaj predsednika EK, njegov resor može sebi priuštiti davanje kredita Ukrajini u iznosu do 800 miliona eura.

Mora se reći da je to malo. Doduše, Barozo je Portugalac pa možda misli da je bolje dati novac Evropske komisije za pomoć portugalskim bankama na čelu sa BancoEspíritoSanto, koja preživljavaju ne baš najsrećnija vremena. Banka Portugalije je na spasavanje ove banke već uložila 4,4 milijarde eura i to još nije kraj.

Međutim, na raspolaganju Briselu stoji mnogo širi finansijski instrument u vidu Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) koji je prvobitno raspolagao kapitalom od 500 milijardi eura i koji je već isplatio 100 milijardi eura na sanaciju španskih banaka i 9 milijardi eura na stabilizaciju finansijskog sistema Kipra. Pored toga ESM aktivno pušta obligacije. Ovih dana na tržištu su se pojavile hartije od vrednosti u ukupnom iznosu od 4 milijarde eura, sa rokom gašenja od dve godine. Međutim, kada se povede reč o Ukrajini – ni ESM ne obećava pomoć, premda nova gasna kriza u Evropi u potpunosti daje argumentaciju za puštanje antikriznog paketa u okvirima cele EU.

Ko morati da plati za sumnjive geopolitičke eksperimente Vašingtona i Brisela na postsovjetskom prostranstvu? Prema američkom časopisu TheWallStreetJournal– biće to same nacionalne vlade zemalja-članica EU.Pozivajući se na izvore iz Brisela, izdanje navodi da nastala situacija “može stvoriti pritisak na zemlje-članice EU sa ciljem da se umešaju i premoste razlike”.

Kada to sa diplomatskog prevedemo na običan jezik, onda to znači da će rukovodeće institucije EU zatražiti od evropskih prestonica da na sebe preuzmu polovinu pomoći Kijevu, a možda i više. Prema podacima ruske strane, samo jedan, gasni dug Ukrajine prema “Gazpromu” dostigao je iznos od 5,3 milijarde dolara. A Kijev treba da avansno plaća buduće isporuke. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak kao mogući izvor pružanja pomoći Ukrajini vidi u “garancijama prvoklasnih evropskih banaka, kreditnim mostovima (kratkoročni krediti za pokrivanje tekućih plaćanja problematičnog dužnika – P.I.), sredstvima Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj pri Evropskoj komisiji…”.

Međutim, izgleda da su u Briselu skloniji drugoj varijanti – jednostavno prebaciti ukrajinske gasne dugove na pleća običnih Evropljana.

Finansijska situacija u EU danas zaista nije najbolja. Rukovodstvo EU još uvek nema jasnu dugoročnu antikriznu strategiju i juri od jedne krizne strategije do druge – od stvaranja stabilizacionih fondova do direktnog otkupa duga. U takvim okolnostima građanima EU je vreme da postave neprijatna pitanja ne samo Evropskoj komisiji koliko svojim sopstvenim vladama: zašto oni raspaljuju plamen ukrajinskog sukoba i zatvaraju oči pred agresivnošću Kijeva, podržavaju “rat sankcijama” protiv Rusije i istovremeno se žale na finansijske probleme? No, odgovor i na ovo pitanje leži u ravni geopolitike. Ukrajinska kriza je u stvari političko pitanje. Kao što je uostalom i stvaranje same uerozone, koja je prinuđena da danas spasava Kijev novcima.

Nastavak krvave ukrajinske krize koja traje već skoro godinu dana predstavlja klasičnu ilustraciju šta se događa kada političari zanemare finansijsko-ekonomsku svrsishodnost i elementarni zdravi smisao. Predstojeća zima nije baš najbolje vreme za Evropljane da bi shvatili ovu jednostavnu istinu. No, kao što kaže izreka, bolje ikad nego nikad.

“Evropa mora da na sebe preuzme odgovornost. Na žalost, možda u EU neće biti dovoljno političke volje da bi se suočila sa istorijskim izazovom pred kojim se našla” – na ovaj način je nastala situacija prikazana u francuskom časopisu LeMonde. EU očigledno žuri da učvrsti svoje pozicije kao uticajnog ekonomskog i političkog igrača. Radi se o sitnici: ubediti svoje poreske obveznike da se još malo “stisnu” sad već radi Ukrajine – i da istovremeno pokušaju da nateraju Kijev da igra po civilizovanim pravilima igre.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mare says:

    Dokle god ratuje Ukrajini ce drugi placati dugove. SADisti zele rat medju slovenima i tacka. Nadam se da ce pametniji doci i oterati prodane duse iz Kijeva

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *