Cena nafte pada zbog džihada

Cena nafte pada zbog džihada

30 октобра 2014

58172Image1Piše: Dušan Proroković

Uprkos svim dugoročnim prognozama kako će cena sirove nafte u budućnosti rasti, poslednjih nedelja se dešava upravo suprotno – „crno zlato“ je sve jeftinije.

Ekonomisti objašnjavaju kako je to posledica pada tražnje na svetskom tržištu. Sirova nafta je berzanska roba i ukoliko se ponuda povećava, a kupaca nema – cene su niže. Ovo obrazloženje deluje logično, međutim ono nije u skladu sa brojnim analizama koje su vodeće svetske naftne kompanije i uticajni istraživači predstavljali prethodnih decenija.

Danas živimo u vremenu „naftnog sloma“, a to je trenutak od kojeg će nafte na tržištu biti sve manje, a potražnja za njom će postajati sve veća. Očekuje se da će do 2050. godine svetska populacija nastaviti da raste, do tada će fosilna goriva verovatno ostati najvažniji energetski resurs, što će uticati na njihovu cenu.

Zašto onda cena sada pada? Najkraći odgovor bi bio da iza ovoga stoje kratkoročni interesi SAD i Saudijske Arabije. Svakako, već izneta teza kako je to posledica smanjene tražnje jeste delimično tačna. Globalna ekonomska kretanja se usporavaju, svetu preti velika recesija. Optimističke prognoze iz 2008. godine kako je ekonomska kriza koja je pogodila SAD i EU samo tekuća, te da će brzo doći do konsolidacije, pokazale su se potpuno netačnim. Ne samo da se SAD i EU nisu oporavile, već su za sobom povukle ceo svet. Bez obzira na to gde žive, ljudi su sve siromašniji, sve manje troše, pa se manje i proizvodi.

Ipak, obaranjem cene sirove nafte ekonomska kriza se ne može rešiti. Uzroci velike ekonomske krize koja ostavlja stravične posledice su sasvim drugačiji. Oni se mnogo više tiču segmenata investicionog bankarstva i finansijskog inženjeringa, a manje cene energenata.

Treba podsetiti da je 2007. barel nafte koštao 66 dolara. Onda je došlo do naglog rasta i polovinom 2008. je iznosio neverovatnih 147 dolara. Zemlje najveći proizvođači su reagovale, povećale proizvodnju i cena nafte je tokom 2009. i 2010. godine padala na 65, odnosno 68 dolara. Zatim je ponovo počela da se diže i početkom 2014. dostigla nivo od 110. Danas je nešto iznad 80 dolara po barelu.

Sva ova kolebanja nisu „preokrenula trendove“ u svetskoj ekonomiji. Dakle, potrebno je menjati neke druge stvari da bi se kriza zaustavila. Takođe, dva dodatna problema sa preteranim padom cene nafte su i u tome što oni dugoročno ne odgovaraju najvećoj svetskoj ekonomiji – SAD.

Sa jedne strane, SAD uporno razvijaju proces proizvodnje nafte iz škriljaca, čime žele da smanje sopstvenu i energetsku zavisnost svojih saveznika od dešavanja na Bliskom istoku kao i da velike proizvođače, poput Rusije, delimično izoluju. Donja granica rentabilnosti proizvodnje iz škriljaca je 80 dolara po barelu i ukoliko pada cena sirove nafte, američki projekat je finansijski neisplativ.

To za sobom onda povlači niz drugih stvari (geo)političkog karaktera. Drugo, drastičan pad cene energenata najviše pogoduje Kini, koja je najveći svetski proizvođač roba široke potrošnje, što opet nije u interesu SAD. Novi ciklus kineskog dinamičnog rasta poremetio bi američke planove na Pacifiku i Dalekom istoku.

Tekući pad cene nafte uzorkovan je pojačanom proizvodnjom Saudijske Arabije, koja nudi svetskom tržištu više nego što je potrebno. Saudijski interes je verovatno da napravi štetu raznim „džiahdističkim paravojskama“ koje su se dokopale naftnih bušotina u Iraku i Siriji. Visoka cena nafte omogućila bi „radikalnim islamistima“ visoke profite, samim tim i sofisticirano oružje, što je pretnja za zvanični Rijad.

Što se SAD tiče, ovaj „naftni udar“ je očigledno projektovan zbog ukrajinske krize. Ruski budžet za ovu i sledeću godinu je pravljen prema procenama da će cena nafte biti 96 dolara po barelu, a Rusija je najveći svetski proizvođač. Niža cena znači i manje prihode ruskog budžeta, što onda slabi poziciju Rusije u Ukrajini. Nafta jeste berzanski proizvod, ali je ona i sredstvo u velikoj političkoj i geostrategijskoj igri na globalnom nivou. Zbog toga njenu cenu ne diktiraju samo ponuda i tražnja već i politika.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Један коментар

  1. sudbina says:

    Mogu i Rusi privremeno povecati proizvodnju nafte te tako jednim udarcem ubiti dvije muhe..pomoci Kini da proizvodi josh jeftiniju robu za zapad koja ce i dalje ubijati radna mjesta u USA te dodatno na taj nacin uciniti proizvodnju nafte iz shkrljaca neisplativom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u