ЦЕНА ОРАХА НЕВЕРОВАТНА – ПОСТАЛИ СУ ЛУКСУЗ

CENA ORAHA NEVEROVATNA – POSTALI SU LUKSUZ

22 novembra 2023

Bez obzira da li je slava posna ili mrsna, orasi su neizostavni sastojak za spremanje poslastica, pa zato i ne čudi što im cena svake jeseni raste. Ove sezone, međutim, dostigla je rekordne nivoe. Na beogradskim pijacama kilogram košta od 1.000 do 1.500 dinara, ali u gradovima poput Valjeva i Sremske Mitrovice prodaju se i za više od 1.600 dinara, dok su najskuplji u Zrenjaninu – gde se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mogu kupiti po ceni od 1.200 do čak 1.850 dinara.

Poljoprivrednici kažu da je oluja koja je letos zahvatila Srbiju „obrala“ i orahe, a dodatni problem napravila je i nova štetočina, orahova muva, koja je desetkovala rod. Slab prinos, loš kvalitet plodova i velika potražnja podigli su cene na pijacama i u trgovinskim lancima.



U Privrednoj komori Srbije za RT Balkan kažu da se orah u Srbiji gaji na 3.411 hektara, što predstavlja povećanje površina za 13,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Lane je proizvedeno 11.836 tona oraha, odnosno 55 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, sa prosečnim prinosom od skoro tri i po tone po hektaru.

„Najveće površine se nalaze u opštinama Valjevo, Kraljevo, Kragujevac, Kula i Brus. Velike površine pod orahom u opštini Kula su rezultat podizanja velikih plantažnih zasada za vreme SFRJ“, kažu u PKS.

Agrarni analitičar Branislav Gulan kaže za RT Balkan da se ove godine poklopilo više faktora, koji su uticali da rod bude manji i napominje da je takva situacija zbog nevremena ista i u drugim zemljama koje se tradicionalno bave proizvodnjom oraha.

„U poslednjih 35 godina, rekordan rod koji smo imali je bio 27.554 tone i to 2009, a to je 30,7 odsto od sadašnjeg roda. Podaci pokazuju da se zasadi slabo povećavaju. Uglavnom smo prinuđeni na uvoz i lešnika i oraha. Proizvodnja hrane nam je sve skuplja, a sve više moramo da uvozimo“, navodi Branislav Gulan.

Kupujemo iz Ukrajine, prodajemo Crnogorcima

Prema podacima PKS prošle godine je izvezeno 56 tona oraha u vrednosti izvoza od 251.000 evra. U odnosu na prethodnu godinu količinski izvoz se povećao za 3,7 odsto, dok se vrednosno izvoz povećao za 18,4 odsto. To je i dalje, međutim, simbolično u odnosu na uvoz oraha. Samo iz Ukrajine Srbija je kupila više ovog voća nego što je ukupno izvezla. U našu zemlju je prošle godine uvezeno 260 tona oraha, a njihova vrednost je bila 670.000 evra. Najviše ovog voća smo kupili iz Ukrajine i to 64 tone, za 291.000 evra.

Kolače pravimo i od oraha iz Kine, a iz ove zemlje smo uvezli 51 tonu u vrednosti uvoza od 266.000 evra, dok smo iz Bugarske kupili 37 tona za 329.000 evra. Orah uvozimo čak i iz Amerike, kao i iz drugih zemalja, ali u manjoj količini.

Domaći orah se najviše izvozio u Crnu Goru u količini od 34 tone, a u vrednosti od 157.000 evra i u Rumuniju u količini od 20 tona, a u vrednosti izvoza od 80.000 evra.

Koliko se isplati sadnja oraha?

Vlasnik rasadnika „Orah Lateral“ Ivan Gazibarić kaže da je slab prinos ove godine podigao cenu oraha. Na to su, kaže, uticali loši vremenski uslovi u vreme oprašivanja i nova štetočina, orahova muva, koja uništava od 80 do 100 odsto ploda. On napominje da je interesovanje za sadnice prethodnih godina bilo veliko, ali da se ove godine smanjilo. Očekuje da će trend širenja ovih voćnjaka nastaviti narednih godina.

„Ove i sledeće godine smatramo da će se smanjiti sadnja zbog globalne situacije i poskupljenja derivata i svega ostalog. Prethodnih godina je bilo mnogo veće interesovanje za sadnice i nadamo se da će se tržište stabilizovati. Ovo je budućnost voćarstva, jer veći deo posla može da se uradi mašinski, tako da proizvodnja nije zahtevna. Dovoljan je jedan čovek sa dobrom mehanizacijom“, objašnjava Ivan Gazibarić.

On navodi da se prinos relativno brzo razvija, u četvrtoj godini posle sadnje, a da pun rod bude u osmoj godini. Orah ne traži posebne ulove, ali voli rastresitu zemlju, koja nije glinovita.

„U poslednje vreme se dosta sadi u Vojvodini. Država subvencioniše do 50 odsto. Da bi čovek mogao od toga da živi, da bi bilo isplativo, potrebna su dva hektara, da može da se zaradi solidna prosečna plata na godišnjem nivou. Potrebno je ulaganje po hektaru od oko 11.000 do 13.000 evra s tim što država vraća deo novca i za sadnice i za navodnjavanje, tako da je bruto ulaganje oko 9.500 evra po hektaru“, navodi Gazibarić.

(RT Balkan)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Gagi says:

    Cena ociscenih oraha je oko 1.600 din. To je, naravno, mala cena. Svi proizvodi imaju malu cenu jer niko ziv nije u stanju da dopuni budzet za "elitu" i neradnike kojih je svakim danom sve vise. Glavni gradovi ce nekako da budu izdrzavani, obodi Srbije ce da se prazne da bi nasi neprijatelji tu bezbedno i bez muke oteli deo Srpske teritorije. Naravno, svi nasi susedi koji imaju aspiracije na nas prostor, danas su u ljudozderskoj koaliciji protiv Srpskog naroda. Pomazu im i ovi partizani iznutra koji su se odrekli sami sebe.

    • Apis Carnica says:

      Kod nas postojni izrek, sadjar sadi orah za svoju decu I njih decu, za sebe jabuke, trešnje maline... 😇 Posadio oko 40 sadnih dreves, I oko 20 lesk.. neču nikad prestati,nema više prostora, a idemo dalje!!!

      • Jedan tamo, ne znaš ga ti... says:

        Res si priden kot čebelica. 😀

  2. lekovito bilje says:

    Vrane,gavrani sade orase...a videh tamo neke lencuge/svigojnjen/sto isekose najbolji najlepsi samo da bi se zimi ogrejali!!!Svako drvo treba godina da poraste,naraste,daa plod! STA RECI?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *