ЧЕСИ ПОТПУНО ОГОЛИЛИ ИСТИНУ: И сам назив „Европска унија“ је чиста превара – то је други Стејт департман

ČESI POTPUNO OGOLILI ISTINU: I sam naziv „Evropska unija“ je čista prevara – to je drugi Stejt departman

5 aprila 2024

Razgovarala: Lenka ZLATEV, Slovačka

IVAN David je poslanik Češke Republike u Evropskom parlamentu od 2019. godine. Iz partije je Sloboda i direktna demokratija (SPD).

Član je poslaničke grupe „Identitet i demokratija, član Komiteta za poljoprivredu i razvoj seoskih regiona (AGRI), rezervni član Komiteta za životnu sredinu, zdravstvo i prehrambenu bezbednost (ENVI).



David je i član delegacije EU za Narodnu Republiku Kinu, kao i delegacija EU za Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Mongoliju, dok je zamenik člana delegacije EU za Rusiju.

Tokom 1998. i 1999. godine bio je ministar zdravlja Češke Republike.

* U poslednje vreme mnogo se govori o pogoršanju slovačko-čeških odnosa nakon odluke češke vlade da prekine međuvladinu saradnju sa Slovačkom Republikom. Kakvi su, po vama, ovi odnosi i kako ocenjujete izjave koje su poslednjih nedelja dali politički lideri?

– Mislim da su aktivnosti premijera Petra Fijale na paradoksalan način naterale mnoge da se prisete tradicionolano dobrih odnosa sa Slovačkom i Slovacima. Na kraju krajeva, u Slovačkoj i Češkoj ima mnogo mešanih brakova. Mnogi su voleli da putuju u Slovačku. I ja sam često tamo putovao. Odnosi su veoma intenzivni.

– Ubeđen sam da taj besmisleni i glupi postupak našeg premijera ni na koji način nije naštetio odnosima. Naprotiv, smatram da je poziv Mihala Šimečkija, predsednika pokreta „Progresivna Slovačka“, još više pogoršao situaciju za premijera i doživljaj njegovog postupka. Naravno da postoje i pristalice njegovog stava, međutim, smatram da su naši međusobni odnosi isto toliko dobri kao među razumno razvedenim ljudima.

* Češka pruža značajnu pomoć kijevskom režimu. Kakav je vaš stav o tome?

– Ne bih da govorim generalno o Češkoj jer države ne čine ništa, to rade njihovi lideri. Takođe ne govorim o Ukrajini, jer pravim veoma jasnu distinkciju između, s jedne strane, naroda Ukrajine, koji pati zbog rata i sa druge strane, kijevskog režima koji je prelazni režim, instaliran da bi isprovocirao sukob čiji je cilj očigledno bio slabljenje Ruske Federacije.

– Dakle, meni se čini, da to nije neki glupi putinski narativ, to je prosto proverljiva činjenica, tako da ne znam šta bih više dodao u odnosu na to… Mislim da je razuman stav da se pokušaju sačuvajti životi. A plan – koji je prema tvrdnji ministra inostranih poslova češke Jana Lipavskog jedino prihvatljiv, plan Zelenskog da ruska armija ode, plati gubitke i vrati sve teritorije –  smatram da je potpuno nerealan. Ako postavimo nerealne ciljeve, mi ih naravno nećemo dostići, što će dovesti samo do nastavka sukoba.

* Na samom početku svog mandata, podržali ste rezoluciju o značaju evropske istorijske svesti radi budućnosti Evrope koja je, pored ostalog, ozakonila uklanjanje sovjetskih memorijala. Da li biste u sadašnjoj situaciju podržali taj predlog?

– Treba imati u vidu opštu sliku i kako je taj predlog izgledao. On je, i to je veoma važno, bio opozicija fašizmu i nacizmu, dok su na nas kačili nacističke etikete. Ako bismo odbacili opoziciju nacizmu, neko bi to tako okrenuo i rekao da smo mi faktički štitili nacizam. Drugo je pitanje borba protiv komunizma. Dalje ne želim da dajem komentare.

– U toj rezoluciji je bilo oko 50 tačaka, naravno i onih koje su davale istorijske ocene. Smatram to glupošću, jer istoriju ne možemo da promenimo. To su događaji koji su se odigrali, svugde su bili različiti, i ne može se glasanjem odlučiti da li je nešto bilo ili nije. Tamo su Sovjetski Savez optužili za izazivanje Drugog svetskog rata. Ako želimo stvar da dovedemo do apsurda, onda možemo reći da je Sovjetski Savez bio kriv jer su se na njegovoj teritoriji nalazili veoma važni resursi za koje je bila zainteresovana fašistička Nemačka.

Da imam današnje iskustvo, uzdržao bih se od glasanja, jer, pošteno rečeno, ne možete se saglasiti sa tim što tamo piše jer tamo ima protivrečnih i nespojivih stvari koje ne predstavljaju jedinstvenu celinu.

– Ali, briselska demokratija je svojevrsna, jer se glasovi onih koji su uzdržani ne uzimaju u obzir. Zato biva tako da se predlog prihvata čak ako je za njega glasalo manje članova parlamenta. U Češkoj tako nešto ne postoji i mislim da je to čudno, smatram da i je u Slovačkoj isto. Evo, na primer, danas… u Komitetu za poljoprivredu usvojena je odluka o povećanju kvote za uvoz mleka u prahu iz Novog Zelanda. Deset članova je bilo za. Osam protiv, a jedanaest se uzdržalo. Predlog je bio usvojen iako je za njega glasala samo trećina prisutnih članova. To je jednostavno apsurd. Na taj način, kad ste uzdržani, vi ste odgovorni za ono što je na kraju usvojeno. Faktički kad ste uzdržani vi glasate za. To je čudan sistem, ali tada, sigurno bi bilo bolje da sam se uzdržao. Međutim, ja sam to doživeo kao napad, potencijalni napad na našu poslaničku grupu.

– Uvereni smo da odluke treba da donose narodi svake konkretne zemlje, a da Evropska unija i njeni organi ne smeju u to da se mešaju. Mi se zalažemo da se raspravlja o našim stvarima i da se rezolucije ne donose silom i da traju večno.



* Možete li da zamislite Ukrajinu kao punopravnog člana Evropske unije?

– To je pitanje mašte. Ne mogu da zamislim to u sadašnjim uslovima, osim ako se ne steknu u skorije vreme. Drugim rečima, u uslovima koji sada postoje, ne mogu to da zamislim. To je jednostavno apsurd. U mnogim državama sa kojima se pregovara o mogućem učlanjenju u EU, Evropska unija ima pozitivan imidž u Jermeniji, u Gruziji, Kazahstanu, Moldaviji, posvuda ćete videti plave zastave sa žutim zvezdicama, jer ljudi iz naivnosti smatraju da ako ih pozivaju u EU, da ih pozivaju među bogate i da će biti bogati, da će im standard biti viši, i da neće videti ništa osim pozitive. To je potpuno naivno, jer je sve potpuno suprotno.

– U svemu interes ima samo EU zato što siromašne zemlje koje su stupile u EU, unose sirovine, jeftine poljoprivredne proizvode. EU iz njih isisava visokokvalifikovanu radnu snagu preko „odliva mozgova“. Jednostavno rečeno, takve zemlje doživljavaju pad.

– Kao primer bih istakao da je, pre rata, kod ocene spremnosti Ukrajine za ulazak u EU bilo navedeno da su u toj zemlji mnogi mediji zabranjeni i zatvorene nezavisne televizije, da je zabranjeno jedanaest političkih stranaka, da je upotreba ruskog jezika bila zabranjena i slično. Dakle, one stvari koje bi u drugoj evropskoj zemlji bile potpuno neprihvatljive. Ipak, u slučaju Ukrajine ovo nije predmet kritike iz EU.

– Kritika je da Ukrajina zasad nije spremna da prodaje poljoprivredno zemljište svima koji su spremni da ga kupuju. Drugim rečima, ona nije spremna da proda sve što je čini potencijalno bogatom zemljom. Da nije spremna da privatizuje svoja industrijska preduzeća. Uglavnom su to osnovne kritičke primedbe na račun Ukrajine. Zato je neophodno govoriti šta čeka takvu državu kandidata, šta sve mora da učini pre nego što postane član EU, tj. da ta nacija, imam u vidu političku naciju, građane te zemlje, izgubi sve što je vredno u toj zemlji, a zatim postane jeftina radna snaga i potrošač viškova na Zapadu, dakle, da apsorbuje sve ono što ne može da kupi Zapad. Upravo je to sudbina svih država koje se spremaju za članstvo u Evropskoj uniji.

– Osim toga, Ukrajina je agrarna zemlja, tj. ima isključive uslove za organizovanje poljoprivredne proizvodnje, pa bi njena proizvodnja brzo uništila evropsku poljoprivredu. EU ne bi mogla da subvencijama kompenzuje niske uvozne cene; to se ne bi moglo ispraviti povećanjem cena na farmersku robu ili uvođenjem uvoznih ograničenja. To bi imalo negativan efekat za druge države u EU.

– Ukrajina ima resurse, i nalazi se tamo gde se geografski nalazi, tj, ona ima mogućnosti da se suprotstavlja Rusiji. Time se drugi koriste, Majdan je uspeo, Amerikanci likuju, državni udar je uspeo, promena vlade koja je danas aktuelna potpuno je uspela, režim se drži, a Ukrajinci pate i patiće upravo iz tih razloga.

– Dakle, ta potencijalno bogata zemlja koja se graniči sa Rusijom, ima mogućnosti da nanese štetu Rusiji na račun sopstvenog samouništenja. Smisao je u tome da se nanese što veća šteta Rusiji, a Ukrajina pri tom nema nikakav značaj. To je, na žalost, suština sukoba.

Kako ocenjujete politiku EU prema Bliskom Istoku?

Verovatno imate u vidu sukob između Izraela i sektora Gaza ili između Izraela i Palestinaca. U jednom od televizijskih nastupa rekao sam da je napad HAMAS-a na izraelsku teritoriju bio potpuno nepravedan i užasan, i neka se niko na mene ne ljuti, ne želim da poredim dva genocida i da li je jedan genocid pravi, a drugi nije. Genocid je uvek neprihvatljiv.

– Genocid protiv Palestinaca nekoliko puta premašuje posledice napada na Izrael. Ni jedna država, posebno ona okružena neprijateljima, ne sme sebi da dozvoli stalni sukob sa susedima jer se oni lako mogu okrenuti protiv nje. Naravno, Izrael ima veliku podršku, posebno Sjedinjenih Država, ali i to ima svoje limite, jer su za SAD odnosi sa muslimanskim državama takođe važni. Ne znam da li je zaista premijer Netanjahu razmislio o svim posledicama. Plašim se da će to imati veoma negativne posledice ne samo za Palestince, već i za Izrael.

* Da li je neophodno izvršiti promene i reformisati funkcionisanje Evropske unije?

– Na početku svoje političke aktivnosti takođe sam smatrao da to, pre svega, treba da bude organizacija zasnovana na sporazumima i da razmišlja u prvom redu o ekonomskoj saradnji. Ipak sumnjam da je u samom startu cilj bio stvaranje neke supersile koja bi u krajnjoj liniji kontrolisala svu Zapadnu Evropu. U njoj su male države, njihovi lideri i građani trebalo da imaju ništavni uticaj na sve što se dešava u samoj Evropskoj uniji. U ovom trenutku se jstvaranje supersile ubrzava, snažno se podstiče i veoma im se žuri. Mislim da se to dešava jer se u isto vreme rasplamsavaju razne borbe.

– Znamo da će se u junu održati izbori za Evropski parlament i da će to mnogo da promeni. Što se tiče reformi, prema njima sam veoma skeptičan jer u ovakvom sastavu parlamenta bilo kakve realne reforme nisu ostvarive. Ali, ako u parlament uđe većina poslanika sa kritičkim stavom, koji razmišljaju o budućnosti Evrope, situacija će se menjati. Međutim, za sad nema nikakvih znakova da će se tako nešto dogoditi.

– Plašim se da se EU neće promeniti. Pre svega moramo biti svesni ko je za kormilom EU. Hajde da se ne lažemo, od samog početka to je bio projekat transnacionalnih korporacija. I danas je to još uvek delo transnacionalnih korpaoracija. Te korporacije kontrolišu Evropsku komisiju koja ima monopol. Evropsku komisiju čine državni činovnici, a oni se nagrađuju u zavisnosti kako obavljaju svoje poslove. Drugim rečima, naređeno im je da čine ono što je korisno za transnacionalne korporacije. A one Evropsku uniju baš i ne vole jer su ljudi ovde zahtevniji i manje trudoljubivi, a i nepopustljivi jer su navikli da imaju svoj biznis. Zato je mnogo bolje pozivati migrante iz država gde je društveni standard nizak, gde je jeftina radna snaga, gde se životna sredina uništava bez ograničenja i sl. Tako da im EU nije po meri.

Mislim da su države EU bile bačene na volju sudbine s idejom da će doći do pada privredne aktivnosti, a ona je već tu, sve je više ljudi, blago rečeno, koji teško plaćaju svoje račune. Raste broj beskućnika, sve je više otuđenih mesta (mesta okupljanja migranata) i to je svojervrsna socijalna patologija.

– Plašim se da je Evropska unija projekt koji sprečava razvoj. Mislim da će države koje budu spremne da regulišu ove uslove u svetu, biti bolje od onih koje dozvoljavaju bivšim kolonijalnim državama i korporacijama da odlučuju u njihovo ime.

– Ovde ne govorim o veoma značajnom uticaju Sjedinjenih Država koje se trenutno na svetskom nivou bore za dominaciju koju sve više gube. To su faktori koji su osnovni za razvoj i koje je teško promeniti.

– Ranije su tvrdili da je prednost Evropske unije u tome što u Evropi nema rata i što je upravo EU obezbedila odsustvo konflikata među evropskim državama, posebno između Francuske i Nemačke. Zato pitam: šta je sa bombardovanjem Srbije? Rekli su mi: to nije u Evropi. Sam naziv Evropska unija je prevara, kao i sve ovde. Zato što to nije Unija koja obuhvata svu Evropu. To je Unija koja ima svoje ambicije. I to je organizacija stvorena na osnovu sporazuma, ali se ona ponaša tako kao da je Stejt department. To je jednostavno neprihvatljivo.

* Da li ćete se kandidovati na sledećim izborima za Evropski parlament i koji su vaši prioriteti?

Naša politička partija ili pokret SPD me je kandidovala, tj. „Sloboda i direktna demokratija“. Na poslednjim izborima smo dobili dva mesta. Smatram da imamo šanse da dobijemo tri mesta. A verovatnoća da ću biti izabran je veoma visoka.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Kosovac says:

    Srbija ima rezerve uglja 3 milijarde tona. Prema dosadašnjoj potrošnji, može da proizvodi struju još 150 godina. Jeftinu struju, ugalj je Srbijin. Sa ovakvom proizvodnjom struje, cena od 10 centi za domaćinstva je najniža u Evropi. Zašto je naš predsednik otišao u Francusku da mu Makro proda tehnologiju za svoju fukušimu? Verovatno će sklopiti ugovor da Francuska posle prodaje Srbiji i atome potrebne za rad nuklearne elektrane. A za uzvrat, Srbija će Francuskoj posle prodavati svoj nuklearni otpad. ……………….. IVAN David je poslanik Češke Republike u Evropskom parlamentu. Ima veliku sekiraciju što Evropska Unija nije dobra prema Česima. Imamo i mi jednog Davida - Filipa Davida, takođe Jevrejina, koji je takođe dobro zajašio, ali Srbiju.

    • Pravda says:

      He, he, jahaci apokalipse.

  2. Pravda says:

    eUstasija = utopija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *