ČETVRTA EPIZODA „RAVNE GORE“: Pojavio se i Draža, a Radoš Bajić po navici nastavlja da zabavlja publiku

ČETVRTA EPIZODA „RAVNE GORE“: Pojavio se i Draža, a Radoš Bajić po navici nastavlja da zabavlja publiku

2 decembra 2013

ravna-gora-serijaPiše: Miroslav Samardžić

U 20 časova i 15 minuta 1. decembra 2013. godine na Radio televiziji Srbije pojavio se Draža Mihailović kao normalna osoba – prvi put u istoriji ove televizije.

A i ostalih televizija u Srbiji.

Ne pali cigaretu na kandilu, ne tresu mu se ruke od pijanstva, ne traži još jednu čašicu rakije, ne priča koješta…

Ovo je istorijski trenutak. Odigrao se 24 godine posle pada Berlinskog zida, 23 godine od obnove višepartijskog sistema i 13 godina posle 5. oktobra 2000, kada je simbolično skinuta petokraka sa Skupštine Grada Beograda.

Samo simbolično. To ubedljivo pokazuje i vremenski rok potreban da se jedna istorijska ličnost prikaže kakva je bila.
Makar približno.

Neka kritika Dražinog lika u TV seriji „Ravna Gora“, u izvođenju Nebojše Glogovca, ostane za drugu priliku.

Ono što je Draža izgovorio, uglavnom odgovara stvarnosti. Zaista je slavio Svetog Nikolu i zaista je naređivao da se seljacima plaća hrana („U svakoj kući u kojoj se nešto uzme, da se ostavi novac“). Ali, nije trebalo prikazati da se oficiri onako čude na ove reči, pošto je to u stvari bilo uobičajeno za vojsku. Za četnike, preme Uputu o četničkom ratovanju, bio je propisan još strožiji režim: morali su da plaćaju iznad cene, jer se smatralo da je njima, kao gerilcima, podrška naroda još potrebnija.

Razume se, komunisti su otimali.

Ne bi se baš reklo da je Draža poznavao Istočnu Bosnu „kao svoj džep“. Preciznije rečeno, nema podataka da je u njoj uopšte bio pre aprila 1941.

Posle nailaska na spaljeno srpsko selo, poubijane i mučene meštane, Draža naređuje oficiru koga šalje da izvidi situaciju u susednom muslimanskom selu: „Ako naiđete na meštane, seljake, bilo koga, nikome ne sme da fali dlaka s glave.“

To je Draža zaista naređivao, i obuzdavao je odmazde, ali u konkretnom slučaju, u aprilu 1941, on je u stvari naišao na jedno muslimansko selo i muslimane je upozorio da ne čine zločine, jer će inače i sami stradati.

Kapetan Dejanović – igra ga Bajićev sin – zaista je postojao. On će poginuti na Kraljevu, oktobra 1941.

Major Mirko Stanković će već početkom maja napustiti Dražinu grupu. Posle je bio Nedićev okružni načelnik u Kragujevcu, pa je jednom poslao Nemce i nedićevce na Dražine četnike, u selu Drača. Četnici su opkoljeni i pretrpeli su gubitke. Potom je prekomandovan u Niš, na istu dužnost. Leta 1944. nastojao je da pomogne četnicima koliko je mogao, ali malo je mogao, jer Nemci nisu verovali nedićevcima. Stanković je preživeo rat i u emigraciji je objavio članak o događajima u Aprilskom ratu, uključujući i putovanje sa Dražinom grupom. Upravo taj njegov članak poslužio je kao podloga za snimanje dosadašnjih epizoda serije, tj. onih njenih delova u kojima se pojavljuje Stanković.

Potporučnik Pavle Mešković, koji se grupi pridružio zajedno sa majorom Miodragom Paloševićem, osporavao je neke Stankovićeve navode.

I u četvrtoj epizodi kralj Petar Drugi Karađorđević i njegovo okruženje prikazani su kao idioti. Kralju je čak muka od vožnje u autu – mada je bio strastveni vozač. On je sa 16-17 godina sam vozio auto i do mora, po ondašnjim drumovima.

Jedan od idiota iz kraljevog okruženja, u prvoj sceni u kojoj se Petar Drugi pojavljuje, u crkvi u Han-Pijesku, trči sa nekim ogrtačem, da ga sačuva od prehlade, i kaže: „Njegovo veličanstvo bi sada trebalo da spava“.

“Šta Vam je, Radenko, Vi mislite da ću ja da prespavam ceo ovaj rat“ – odgovara kralj.

Kada najzad odlazi na sastanak vlade i Vrhovne komande, general Dušan Simović mu kaže: „Izvinite, Vaše veličanstvo, ali čekamo Vas celo pre podne“.
To znači da je Radenko terao kralja u krevet par sati posle ustajanja!

Za sledeću scenu teško je reći da li je došla iz neznanja ili zle namere. Kralj kaže generalu Mirkoviću: „Šta je bolje: da umrem od stida ili da časno poginem u svojoj zemlji?“ Sledi neverovatan odgovor: „Veličanstvo, ima ko da gine umesto Vas“.

I to se sve navodno odigravalo 13. aprila u Han-Pijesku, mada se kralj u stvarnosti već dva dana nalazio u Ostrogu.

Inače, kralj uopšte nije bio takav, niti su vlada i Vrhovna komanda tako funkcionisali. Osobe vaspitane u komunizmu smatraju da je kralj u parlamentarnoj demokratiji isto što i generalni sekretar KPJ – a nije, jer njegova ovlašćenja ni približno nisu takva.

Kralj je, zapravo, aprila 1941. uradio šta je trebalo, uključujući i formalno-pravna pitanja, ali, pošto radnja u seriji još nije došla do 17. aprila, ostavićemo to za kasnije.

Nastavljeno je i ponižavajuće prikazivanje seljaka. Sada su još upečatljivije neokrečene i zapuštene kuće u kojima žive. U stvari, serija je snimana u nekoj napuštenoj kući, što je nedopustivo.

Jedan od glavnih likova, Svetolik Taralić, neće da vozi kod lekara rođenog brata koji je na samrti! Ljut je zbog neke podele zemlje (što je prikazano ranije).

Nastavljeno je i afirmativno prikazivanje komunista. Jednog od njih – a koga bi inače – voli najlepša devojka u seriji, takođe iz Taralića. U jednoj socrealističkoj sceni taj joj poklanja – petokraku.

I četvrta epizoda ima premalo scena, svega sedam. Najkraća je od svih, traje negde oko 45 minuta, što, s obzirom na prevlast (neo)komunista u državi, sugeriše na kraćenje scena sa Dražom, to jest na cenzuru.

Otom – potom, saznaće se.

Što se događaja tiče, javljaju se čitaoci prethodnih kritika, navodeći silne promašaje.

Tako, jedan podseća da je tokom Aprilskog rata 1941. bilo loše vreme, smenjivali su se kiša i suznežica. U TV seriji radnja ne samo što se odvija po sunčanom vremenu, nego je očigledno da je snimano u letnje doba.

Jedan inženjer piše da je topovska granata brža od zvuka i da se njen fijuk ne čuje kada eksplodira u blizini – kao što je to prikazivano u prethodnim epizodama. Čuje se samo granata koja preleti.

Jedan član foruma „Pogleda“ postavio je sve datume važnih događaja u Aprilskom ratu, zaključujući: „Uspeo je Bajić da ne pogodi ni jedan datum!“

Ovo je zaista neobično – makar datume je bilo lako proveriti.

Grupa majora Mirka Stankovića prikazuje se u Istočnoj Bosni 13. aprila, dok se u prethodnoj epizodi 11. aprila uveče nalazila u Baranji, tj. 100 kilometera severnije.

Avioni Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine nalaze se na aerodromu u Batajnici – koji je napravljen tek 1947. godine

Najzad, evo izvoda iz jedne filmske kritike serije, sa sajta „Siti magazin“:

„TV recenzija: „Ravna gora“ – Tresla se gora… poleteo štiglic

Na stranu istorijske proizvoljnost i netačnosti, o njima su već pisali drugi, ključni problem Ravne gore je njena potpuna dramska neubedljivost i raštimovanost. Serija je nedopustivo razvučena, monotona, scene traju i po deset i više minuta, ništa se ne događa… U redu, očigledno se baratalo sa ograničenim budžetom (mada, za srpske uslove, sasvim pristojnim), ali to ne opravdava krupne dramatrurške propuste. Bajić je očigledno zagrizao prekurpan zalogaj – filmski serijal Sekula i Selo gori, a baba se češlja ne zahtevaju takt i rafirman neophodan za jednu krupnu i značajnu temu kao što je Drugi svetski rat. Ravna gora jeste smrtno ozbiljna, nema u njoj vulgarne komike po kojoj je ovaj autor poznat, ali, avaj, nema ni prave drame.

Doduše, nije isključeno da nova serija ipak doživi kultni status… Samo, ne iz razloga koji bi imponovali Bajiću… Ravna gora se, naime, već našla na meti šaljivdžija. Scena u kojoj kralj Petar Drugi Karađorđević bez papuča hoda po hladnom betonu i za to dobija prekor je postala hit na Internetu, baš kao i nenamerno urnebesno smešna akcija spašavanja štiglića za vreme bombardovanja Beograda… Izgleda da publika od Radoša Bajića i dalje očekuje da ih on zabavi – što Bajić i čini, ali samo na potpuno pogrešan i neprimeren način.“

(Pogledi)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Helm says:

    Bajić je promašio temu. Komunjare se smiju od zadovoljstva.

  2. Bačvanin says:

    Propusta u seriji, sa istorijske tačke ima jako puno, no propusta i sa mnogih drugih ima gomila, i nekako je očigledno da je to urađeno namerno. Kada Dražina grupa (premalo ih je prikazano u kadru da bi se moglo nazvati odredom) naiđe na uništeno domaćinstvo u Istočnoj Bosni, niti je iko oslobodio onog namučenog starca lanaca, niti je iko od četnika pokušao da skine sa omče onog obešenog nesrećnika: samo se prekrstiše i odoše svojim putem. Usput, valjda je Bajić bio ikada u vojsci, ne znam odakle mu ono elementarno neznanje u sceni sastanka vlade i vrhovnog štaba: kada kralj Petar ulazi u prostoriju, oficir izdaje komandu "Mirno!" jer ulazi oficir stariji po činu. U ovom slučaju to je vrhovni komandant armije, sam kralj. Nekoliko minuta kasnije, kada u prostoriju ulazi general Borivoje Mirković (po činu i položaju mlađi od samog vrhovnog komandanta koji je već prisutan u prostoriji) isti oficir opet uzvikuje naredbu "Mirno!" iako je to potpuno besmisleno po pravilima vojne hijerarhije. Pojava komunista već četvrtu epizodu zaredom isijava nekom veličanstvenošću i organizovanošću, što ne može nikako da bude istorijski verodostojno, već predstavlja afirmativno obmanjivanje javnosti, a sve je to na tragu vulgarne filmske demagogije posleratne titoističke kinematografije. Izgleda da ko jednom sedne u pilotsku kabinu eskadrile Hajrudina Krvavca, taj ostaje veran crvenom pentagramu do groba. Tužno!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *