ЧИМЕ ЈЕ ТО РУСКИ АМБАСАДОР ИЗАЗВАО БЕС ЗАПАДА и зашто су почели удари на Србију? ХИЛАРИ КЛИНТОН БЕСНА

ČIME JE TO RUSKI AMBASADOR IZAZVAO BES ZAPADA i zašto su počeli udari na Srbiju? HILARI KLINTON BESNA

30 avgusta 2019

Nije prvi put novi ambasador Rusije video Srbiju kao kariku između Istoka i Zapada i očigledno je da je to ono što žulja Zapad i EU, ali ih žulja i sama Evroazijska ekonomska unija o kojoj se odavno govori kao o pandanu EU.

Ništa novo nam nije saopštila Evropska unija. Pravila igre za ulazak u EU odavno su nam poznata, a to je u izjavi Sputnjiku potvrdio i potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.



Dok god smo u postupku pridruživanja, dok god nismo članica EU, mi imamo pravo da sklapamo sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama i oni prestaju da važe onog trenutka kada Srbija postane punopravna članica EU, podsetio je Ljajić na dobro poznato pravilo koje važi za sve koji su bili ili su u statusu kandidata za ulazak u EU.

Opomena za đake

Zašto je onda Evropska komisija morala da nas opominje kao malo đače i da podseća na šta smo se obavezali kada smo potpisali kandidaturu za pristupanje EU. Tim pre što je naš ulazak u EU i dalje na dugačkom štapu i što nam je predočeno da do 2030. tamo nećemo. A pitanje je i posle, jer se povodom proširenja EU u njoj lome koplja pošto je još nejasno hoće li prvo ona morati da se reformiše, kako to traži predsednik Francuske Emanuel Makron.

Zato to podsećanje Evropske komisije da ćemo po ulasku u Uniju morati da raskinemo sve sporazume sa drugim državama ili organizacijama, pa i onaj sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU), na čijem smo pragu, više govori o samom Briselu.

Nema sumnje da je povod za „objašnjenje“ EU bila jedna jedina rečenica novog ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da bi po prijemu u EEU 25. oktobra, čime nam se otvara tržište veće od 182 miliona potrošača, sa ukupnim BDP-om većim od 1,9 biliona dolara, Srbija mogla da postane jedna od karika između EU i EEU.

I nije prvi put Bocan-Harčenko u svom obraćanju video Srbiju kao kariku između Istoka i Zapada i očigledno da je to ono što žulja Zapad koji bi da ceo Balkan, zajedno sa Srbijom, stavi pod svoje skute.

Poruka od Hilari

A, nema sumnje, da ih žulja i sama Evroazijska ekonomska unija. Dok je EEU još bila u fazi formiranja, tadašnja držana sekretarka SAD Hilari Klinton je javno pokazala nezadovoljstvo.

„Ne sme se dopustiti pojavljivanje Evroazijskog saveza na svetskoj sceni, zato što on može da predstavlja snažnu konkurenciju drugim zemljama i savezima“, rekla je ona, očigledno svesna njegovih velikih mogućnosti.

Ali nisu je pitali. Ideju o njenom formiranju javno je plasirao oktobra 2011. godine, tada premijer Rusije, a sada njen predsednik Vladimir Putin, da bi zvanično bila uspostavljena 1. januara 2015. godine. Osnivačima — Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu odmah su se pridružili i Jermenija i Kirgistan.



Zoni slobodne trgovine u okviru EEU se priključio Vijetnam, u pregovorima o tome je Tajland, a dogovor je već postignut sa Egiptom. Posle trogodišnjih pregovora Srbija 25. oktobra treba da postane članica EEU.

Zanimljiva je, međutim, lista kandidata zainteresovanih za EEU, na kojoj su Kina, Indija, Turska, Iran, Pakistan, ali i EU!

Dakle, ako hoćemo u EU, onda ćemo jednoga dana morati da otkažemo članstvo u EEU, gde je EU na listi kandidata. Hipotetički, ipak bismo mogli da imamo slobodan pristup tržištu Evroazijske unije od gotovo 200 miliona ljudi, ako EU sa tom organizacijom jednog lepog dana potpiše sporazum.

U suprotnom ostaje nam tržište EU, sa kojima i bez ulaska u nju imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ali i tržišta onih zemalja sa kojima je EU sklopila ugovore.

Dva pola

Ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Mihail Kimovič Beljajev za Sputnjik ukazuje na to da dolazi do podele sveta na dva dela, odnosno dva centra ekonomske moći, zapadni okupljen oko SAD i istočni u Kini i jugoistočnoj Aziji, gde glavnu ulogu igraju zemlje EEU i članice BRIKS-a Rusija, Kina i Indija.

Evropa je, kako smatra Beljajev, na sredini i ne zna za koga da se opredeli, a Srbija kao deo Evrope mora da uzme u obzir sve te faktore. Beljajev se zato pita da li Srbija treba da pokvari odnose sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, kada će se baš tu formirati svetski centar ubrzanog ekonomskog razvoja i gde će se generalno premeštati sve ekonomske aktivnosti.



Zato on sprečavanje učešća bilo koje zemlje u raznim ekonomskim grupacijama i ekonomskim udruženjima, koje samo može da doprinese rastu neke zemlje, vidi kao politički pritisak.

A zapitanost da li je EEU alternativa već ocvaloj EU, suočenoj sa brojnim problemima i slabim privrednim rastom, traje od formiranja Evroazijske unije.

Još pre četiri i po godine italijanski list „Đornale“ je konstatovao da „novi savez u potpunosti može da postane odlična nova realnost u međunarodnoj areni, zauzimajući mesto politički i ekonomski degradirajuće Evropske unije, čije opadanje upravo gledamo“.

Osovina sveta će se sve više pomerati na Istok, zaključio je „Đornale“. Alternative, dakle, ima.

Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Kosovac says:

    Znao je Rasim Ljajić, ali mi nismo znali. …..I novinari nisu imali nalog da pišu da smo ulaskom u EU obavezni da prekinemo sve prijateljske odnose sa Evroazijskim zemljama EEU. ……….Pristalice Teorije zavere su takođe znali, znaju još mnogo toga, ali sve to ostaje u okvirima Teorije.

  2. rajko says:

    Mi smo u kilarinim očima po svoj prilici njeno drvo koje ona već godinama redovno obeležava svaki put kad izadje u šetnju. Ne daj Bože da ovaj demon dodje na čelo amerike.

    • mlanm says:

      Mislis zapisava kao kuja?

  3. Savetodavac says:

    Srbija sa 7 miliona stanovnika već ima pristup za bescarinski izvoz na tržište od više od 1 milijarde ljudi koje uključuje Evropsku uniju, Rusku Federaciju, SAD, Kazahstan, Tursku, jugoistočnu Evropu, članove Sporazuma o slobodnoj trgovini i Belorusiju. Tolika otvorena tržišta a mi sve siromašniji i siromašniji. Zašto država ne edukuje narod kako da se koriste ove mogućnosti?

    • disi says:

      Ne moze se to nazvati ozbiljnom drzavom jer nisu u stanju da ispostuju cene koje diktira samo trziste. Dopustili su da otkupna gospoda cim nesto sazri obore cenu na trecinu, sa kojim pravom ovi to rade i sa kojim pravom sve obaraju na minimum koji nema veze sa trzisnom cenom otkupa i ko te ljude stiti.

  4. pravda says:

    STOP EU STOP NATO FASISTIMA. ZIVELA RUSIJA

  5. milorad2 says:

    pa dobro šta će sada EU da otkaže špslove sa srbijom?E pa NEĆE.Oni TAKO lepo zaradjuju ovde i proviti su im sočni, niko nije lud da izgubi superkapitalistički diznilend a to je srbija, na žalost nas ovde koji NISMO kapitalisti:)Medjutim takvo organizovanje države je u stvari kopija singapurskog i hong-kong modela,a li to znači da će se ove ssadašnje i još možda sledeće dve genaracije prilično stezati i mnogo raditi za malo para, tako je bilo i u singapuru.Možda ovde čak taj model bude mnogo brži jer postoje vrlo jaki izvori prirodnih resurska kakve nisu imali u singapuru i hong-kongu, tamo su samo imali gomile siromašne radne snage spremne da radi bilo šta bud-zašta, ali sa pametnim vodjenjem i dobrom politikom danasu su to najbogatiji i najsredjeniji gradovi na svetu i svaki ima duplo više stanovnika od srbije na smešno malom prostoru.EU neče otiči odavde a neće nas ni primiti u EU jer tako odgovara i istoku i zapadu baru biznisu,tačno se pravi most, kapija dva sveta na uđću save i dunavam.Očigledno je da se zamajac pokrenuo i sve što vučić sada treba da uradi je da obezbedi bar još 10 god. državu koja ne dozvoljava korupciju.Ako miševi ovde počnu opet kolo da vode prošpašćemom ako ne bićemo hong-kong evrope,nadam se.

  6. milorad2 says:

    hilari klinton neće još dugo živeti,njena linija života je pri kraju , ne treb obraćati šta mrtavčovekhoda galami.Do kraja god. više nećemo razgovarati o njoj.

  7. disi says:

    Ne moze se to nazvati ozbiljnom drzavom jer nisu u stanju da ispostuju cene koje diktira samo trziste. Dopustili su da otkupna gospoda cim nesto sazri obore cenu na trecinu, sa kojim pravom ovi to rade i sa kojim pravom sve obaraju na minimum koji nema veze sa trzisnom cenom otkupa i ko te ljude stiti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *