ЋИРИЛИЦА НАМ ЈЕ НА РЕСПИРАТОРУ, БРАЋО СРБИ!

ĆIRILICA NAM JE NA RESPIRATORU, BRAĆO SRBI!

8 maja 2021

Piše: Miloš Kordić

Za koji mjesec navršiće se trideset godina kako sam, prognan sa prostora latiničkog pisma, stigao na prostore ćiriličkog pisma. I na novim prostorima nastavio život.

Davno je to bilo kad sam mislio da Srbi u Hrvatskoj imaju ćirilicu, pa latinicu, pa onda i jednu i drugu. Davno je to bilo kad sam mislio da Hrvati u Hrvatskoj imaju latinicu, pa ćirilicu, pa onda i jednu i drugu. A u stvarnosti je i jednima i drugima ostala isključivo latinica. S ono malo ćirilice na kojoj je izlazio mjesečnik Prosvjeta Srpskog kulturnog društva Prosvjeta. A izlazio je sve dok nije i sam stradao u tzv. obračunu sa „hrvatskim proljećem“, 1971. godine. Ravnoteže je uvijek moralo da bude.

A za Srbe u Srbiji mislio sam da oni imaju samo ćirilicu. Za druge, a znao sam da ih ima, nisam znao nešto posebno pouzdano. Do tamo… nešto kasnije.

U stvari, od djetinjstva sam mislio, kad je o pismima riječ, da je tako. Sve do pojave televizije i njenih prvih serija i filmova kojima je i mene, kao i bezbrojne druge po bivšoj zajedničkoj državi, na poseban, gotovo bajkovit, nestvaran način oradovljavala i preseljavala u prostore koji su mi bili isključivo sanjalačke, maštarijske imenice.

I tada sam se uvjerio da nije tako: mnoge serije koje su snimane u Beogradu – sve što je u njima pisano, pisano je na latinici, mnogi filmovi beogradskih filmskih kuća – sve što je u njima pisano, pisano je na latinici… Zbog čega? Pa zbog toga kako bi svi po Jugoslaviji mogli da čitaju šta piše. Iako je u tadašnjoj zemlji bilo mnogo više onih koji su znali i ćirilicu i latinicu. Mada se po tom pitanju ni bratstvo-jedinstvo, kao ni Srbi komunisti ne smiju zanemariti. Naprotiv…

Pošao sam u školu 1. septembra 1951. godine. U selu Jošavici, tadašnji kotar (srez) Petrinja, na Baniji, u Hrvatskoj. Bukvar – ćirilica. Računica – ćirilica. Na tablici, sa sunđerčićem, originalnim, morskim, koji nam je služio za brisanje, pisaljkom smo pisali crtice, a onda i prva slova – slova: ćirilička. Polovinom drugog polugodišta prvog razreda došao sam u rodno selo Komogovinu, kotar (srez) Kostajnica, na Baniji, takođe u Hrvatskoj – ista ona dva udžbenika, ista tablica, pisaljke… I sunđerčić, da se ne zaboravi. I tako oba prva dva razreda – sve ćirilica. Tek u trećem dolazi latinica.

A onda se u selu, krajem pedesetih godina, saziva zbor birača na kome se „biračima“ predlaže da se od prvog razreda, kao i u cijeloj Hrvatskoj, onoj s većinskim hrvatskim stanovništvom, najprije uči latinica, a u trećem ionako svi uče ćirilicu. Obrazloženje prosvjetnih vlasti bilo je da se tako znatno smanjuju troškovi štampanja posebnih udžbenika za škole u mjestima s većinskim srpskim stanovništvom: pojedini dijelovi Slavonije, Baranja, Banija, Kordun, Gorski Kotar, Lika, Sjeverna Dalmacija…

„Birači“ se složiše. I ne samo u mojoj Komogovini, nego u većini sela sa, rekoh, većinskim srpskim stanovništvom. Međutim, bilo je sela u kojima „birači“ nisu marili za „jeftinije udžbenike“ – ostali su vjerni svojoj ćirilici.

I kako se to tada tako dogodi, tako i ostade. I od devedesetih s lupanjima ćiriličkih tabli po gradovima Hrvatske. A u Vukovaru posebno.

Naravno da sam, otišavši na dalje školovanje, sve pisao latinicom. Ali smo i u Osmogodišnjoj i Učiteljskoj školi u Petrinji jednu školsku zadaću pisali latinicom, drugu ćirilicom. U Učiteljskoj školi „lijepo pisanje“, u sklopu likovnog odgoja (vaspitanja), učili smo i na ćirilici.

Danas, ovdje, u izbjeglištvu, a posebno od odlaska u penziju (prije 16 godina), sve pišem ćirilicom. Ovdje sam uređivao novine koje su izlazile na ćirilici, sarađivao u listovima i časopisima od kojih je većina štampana ćirilicom. Dok mi portali tekstove pisane ćirilicom i dalje objavljuju na latinici. Iako čitalac može na svom kompjuteru da to „prebaci“ na ćirilicu… Mada… Moje skromne knjige i knjižice (ukupno ih je 16) štampaju se na ćirilici. Osim dviju: jedna je objavljena u Zagrebu, 2005, a druga u Beogradu, 2004. godine (obje iz nekakve srdžbe…). Nešto malko kasnije saznao sam da sve srpske knjige štampane latinicom negdje od tih godina pripadaju hrvatskoj književnosti, hrvatskoj kulturi – sve zbog latinice.

A kao neko ko se, rekoh, školovao uglavnom na latinici i objavljivao za života u Hrvatskoj na tom pismu, nemam ama baš ništa protiv latinice. Koliko sam samo plakata izradio na latinici, u stvari „rimskom kapitalom“. Na kojoj sam, u Petrinji, radio i na spomen-pločama sa svojim profesorom, akademskim slikarom Petrom Salopekom.

Međutim, Srbija je bila i jeste nešto drugo. A gotovo da je isto.

Mnogo se u Srbiji grafitnih olovaka i rezača, pera i mastila, pisaćih mašina i njihovih traka, mnogo kompjutera i njihovih „ketridža“, a o papiru da se i ne priča, zatim traka u emisijama radija i televizije trošilo i potrošilo na jadikovke, na uvjeravanja, na prijedloge, prednacrte i nacrte zakona kojim bi se ustoličila srpska ćirilica kao zvanično – i narodno i službeno pismo u zemlji Srbiji.

Ali – ne ide pa ne ide. Država neće pa neće!

I što je najinteresantnije, država uporno ćuti. Iako je ministarstvo zaduženo za kulturu i informisanje, kao ministarstvo dakle izvršne vlasti, napisalo, predložilo i dostavilo vrhu svoje izvršne vlasti kojoj pripada prijedlog vezan za ćirilicu. A odatle, koliko mi je poznato, ni da se pomjeri ka zakonodavnoj vlasti na razmatranje i usvajanje… Ili…

A za to vrijeme ćirilica polako nestaje. Iz dana u dan. Iz noći u noć. I ne samo da nestaje – ona je u bolničkoj postelji. Ona je, slobodno se može reći jezikom korone: na respiratoru! Jer dok prolazite kroz gradove i sela zemlje Srbije – malo toga piše na ćirilici:
– table na ulazima u te gradove i u ta sela, kao i na izlazima iz njih, ispisane su na sve moguće i nemoguće načine – tu je i ćirilice i latinice, i samo ćirilice i samo latinice;
– tako je i s putokazima. A pored toga neki su i iskrivljeni, razlupani, neki probušeni mecima, prekriveni granama, išarani sprejevima svih mogućih boja;
– idete ulicama Beograda i zagledate se u ispisane firme, robne kuće, prodavnice, radnje… rijetka je ćirilica. I mnogo je toga na engleskom jeziku. Srpski kao da je i ugašen i ugušen;
– izdavačke kuće s najtiražnijim izdanjima uglavnom svoja izdanja štampaju na latinici. I one, takve, latiničke, pripadaju, rekoh, hrvatskoj književnosti. U posljednje vrijeme, a prije korone, na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu gotovo da su u izboru najuspješnijeg domaćeg izdavača redovno pobjeđivali izdavači koji uglavnom štampaju svoja izdanja na latinici. Dovoljno je da se pogledaju njihovi izlozi, u Beogradu, na primjer – 90 odsto knjiga je na latinici;
– novi filmovi, serije – apsolutna je prevaga latinice;
– zagledate se u bilo koji kiosk – vidjećete da je većina dnevnih listova na latinici. Nedjeljnici su uglavnom, s časnim izuzecima, na latinici. O modnim revijama i listovima, kao i onima koji se bave hranom i pićem – oni su svi redom na latinici;
– reklame na svim televizijama su na latinici. Bilbordi takođe;
– etikete na teglama hrane, na flašama alkoholnih i bezalkoholnih pića su na latinici;
– gotovo sve privatne televizije su latiničke televizije. Kao i portali;
– na majicama srpskih sportskih klubova, u domaćim prvenstvima, vlada pravo šarenilo. S tim da prevladava latinica;
– još uvijek mnogi službeni akti pojedinih državnih i javnih institucija, preduzeća… pišu se latinicom;
– kad se, na primjer, uđe u prostore domova zdravlja, ambulanti, bolnica… sve se šareni od ćirilice i latinice…

I tako dalje. I, zaista, i tako dalje.

I kakav je zaključak, na kraju? Zaključak na kraju jeste ovaj: Srbi ne znaju ili neće da znaju ćirilicu! Uz časno izuzimanje onih institucija, udruženja i pojedinaca koji se bore, bore… Protiv koga? Pa ispada: protiv svoje države! A država možda i ne zna da ljepšeg pisma od srpske ćirilice Evropa nema! I možda ne zna da narod, da država tog naroda koja ne zna i neće da čuva i sačuva svoj jezik i svoje pismo, neće ni znati ni moći da sačuva i samu sebe.

A ta ista ćirilica, kao rodno, rođeno srpsko pismo, prikačena je danas, koronarnim rječnikom rečeno, na respirator.

Na respirator, braćo Srbi! I malo ko je obilazi. Kao da je puštena niz ladno Dunavo.

(Intermagazin)

KOMENTARI



13 komentara

  1. Ivke says:

    Ma narod su uvek ovce , rade staa im se kaze i naredi. Kraj

  2. petrovgrad says:

    Ćirilica je predznak postojanja srpstva,zato su je komunisti proganjali. To je bio jedini razlog. Srbe razsrbiti i udaljiti ih od svojih korena.Za razliku od pre desetak i više godina, sada je ćirilica apsolutno dominantna i zvanično je pismo u službenoj upotrebi. Svi zvanični akti i prepiske su na ćirilici. To što antisrbi neće da je koriste u privatnim prepiskama, stvar je do njih. To su potomci komunista, oni samo nastavljaju tradiciju ideoloških očeva. Oni koji izbegavaju da pišu ćirilicu imaju antisrpsku nameru, a kao foliraju to im je navika. Pa kako nemaju naviku da pišu svoje pismo. tvorevinu.

    • Gospodi Pomiluj says:

      Pa da, ali koliko je meni poznato sve što stave na respirator mora da umre, počev od našeg patrijarha pa na dalje i unazad.

      • Kosovac says:

        @ Gospodi P...., .....Vaša sekta je toliko sitna, da ne možete da imate patrijarha. Sudeći po pismu koje upotrebljavaš, bolje bi ti bilo da ne komplikuješ, i odeš odmah pod skute onog u Vatikanu. Ne bi tada imao patrijarha, ali bi zato imao papu – ni to nije loše. ……………Što se tiče ćirilice, seti se samo toga koliko je bilo tvojih nadanja koja se nisu ostvarila. Mogao bi da počneš psihičku pripremu i za ovu tvoju neostvarenu želju.

  3. Rista says:

    Svaka čast! Sve ređi osvrt u Srbiji. Ja se tek tu i tamo malo poser...em po latiničarima, ali to kao da si ih počastio pivom. Nikog ne alarmira, nikog ne nervira i...NIKO NE SHVATA! Usput, za gospodina Kordića i jedan mali, beznačajni prekor. Obzirom na dobar članak i obzirom na to da se ipak niste predali i da i danas pišete ćirilicom, zaista jednom od najlepših pisama na našoj planeti, neću biti žestok, jer zaista me prijatno iznenadio i sigurno je dobrodošao. Osim što Kordić priznaje da je kasnije u Hrvatskoj upotrebljavao samo latinicu. Vidite, gospodine Kordiću, ja sam studirao na ETFu u Zagrebu i pisao sam i tada i uvek ćirilicom. Bio sam jedan od naj kao i obično za svoje mladosti i hrvati studenti su me bez ustezanja zapitkivali i prepisivali. Kako sam ja bio kadar da hvatam veoma brzo beleške, naravno na ćirilici, ja sam uvek imao gotovo cela predavanja napisana u sveskama. Onda hrvati, kada preskoče nešto važno, dotrče da zavire u moje beleške. Kada su prvi put videli da su moje beleške na ćirilici, pomalo su delovali iznenađeno i zbunjeno, kao ono "jel to moguće da u Zagrebu neko piše ćirilicom?" ali...druge nema i uskoro su svi navikli da prepisuju sa ćirilice. To bilo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih a trajalo skoro 10 godina. Nisam studirao samo na ETFu. Ni tada, ni kasnije i nikada u životu ne pišem latinicom osim ako pišem na stranom jeziku gde narod i nema pojma da postoji latinica. I danas, otprilike manjeviše vaših godina, i dalje pišem ćirilicom i ne pada mi na pamet da se prebacim na latinicu. Nikakav internet i ništa me ne može sprečiti da pišem ćirilicom. Možda ste vi prvi znak popuštanja i gubljena koraka sa ćirilicom imali baš tada u Hrvatskoj kada je skoro prisilno ćirilica izbačena iz prvog razreda i kada ste nešto kasnije isključivo pisali latinicom u hrvatskoj. Mi taj "izbor" u Srbiji(ja sam inače iz Srema) nismo imali i možda su ovakvi tipovi kao ja samo još više očvrsli. Dok sam bio mlađi, nisam mogao da razumem nekog Srbina oko mene kada piše latinicom. Mislio sam da je ustaša. Radikalno i direktno. I eto, ja nisam ni kasnije u Hrvatskoj pisao latinicom, ali to ipak neće spasiti našu ćirilicu. Narod je pučina jedna grdna. Ne shvata, ne misli i srlja u zaborav istorije, zajedno sa svojim prelepim pismom, teškom istorijom i divnim govorom. Pogotovo javne ličnosti. Opet, svaka čast za članak. Kamo sreće da naiđe na veći odjek. U Srbiji nikome nije ni predloženo ni naređeno da se ćirilica potisne, ali to se ipak dogodilo. Narod je sam izbacio ćirilicu a sve više je izbacuje još u osnovnoj školi. Naš školski sistem više nije naš, a naša država više nije naša, Srpska država i to je tako već 100 godina, a narod nije našao za shodno da se odbrani makar tamo gde je to bilo moguće vrlo jednostavno. Nažalost, to je očigledno. Osim ako na vlast ne dođe neki Kordić ili Rista, Srpska ćirilica će biti zaboravljena istorija vrlo brzo. A toj katastrofi su doprineli podosta i srpski prosvetni kadrovi. Još samo da nam ekumenistička crkva SPC uskoro objavi Bibliju na latinici, počne službu na latinskom i kraj.

  4. miliorad5 says:

    Ne možeš korisiti ćirilicu kada radiš na engleskom jeziku non-stop,tastature za ćirilicu su retke i često sa oprativnim sistemima prave probleme a ionako ih možeš korisiti samo za privatna pisma.engleski je zato što oni koji ga mnogo koriste počnu da brkaju reči na srpskom i engleskom a kompijuteri i programiranje je dobro plaćen posao i JEDAN OD RETKIH koji omogućiju pristojan život ovde MASI MLADIH LJUDI koji nisu čekali DRŽAVU da bi sebi stvorili normalan život, pa evo je sad ta država došla da lapi svoj deo kolača na KOJI NEMAJU NIKAKVO PRAV.i ŠTA MISLITE ŠTA TI MLADI LJUDI I KOLIKO TI MLADI LJUDI UOPŠTE MISLE O ĆIRILICI.NE ČINI NAS SRBINOM PISMO EKSKLUZIVNO ČAK NI JEZIK EKSKLUZIVNO, ČINI NAS TO ŠTO SMO PREŽIVELI BRE SVE OVO ŠTO NAM SE SRUČILO NA GLAVU BEZ IČIJE POMOĆI SAMI OD SEBE, E TO SMO MI. "TVRD JE ORAH VOĆKA ČUDNOVATA " a upravo korišćenje resursa naših protivnika i onih koji nam rade o glavi svakodnevno, nas i spašava od propasti.Nikada nisam bio protiv MOG PRIVATNOG pisma i uvek sam znao da sam srbin kada sam pisao ćirilicom i NAMERNO SAM JE I KORISTIO DA TO I DRUGI ZNAJU,ali brate realno u današnje vreme je nepraktično i samoubilački koristiti ćirilicu u bilo kom komercijalnom poduhvatu,a da ti ne pišem šta su SVE ti mladi ljudi naučili i pročitali poznanjući jezike i pismo NAŠIH NEPRIJATELJA, i do kojih su sazanja došli o istoriji, politici, ekonomiji, pravu, vojnim veštinama, nauci,do kojih NIKADA ne bi došli da su čekali da,im to neko prevede i napiše na ćirilici,da su čekali DRŽAVU.Čirilica MORA da se zadrži u školama za osnovce kao pismo naše kulturne baštine, i MORA da ostane u JAVNOJ ZVANIČNOJ UPOTREBI KAO ODREDNICA NAŠEG NACIONALNOG BIĆA,KAO GRB SRBIJE BRE,KAO ZNAK SRBINA,ali insistiranje na masovnijoj upotrebi putem neke obaveze je besmisleno.Ja sve pišem na latinici ali se POTPISUJEM NA ĆIRILICI i uveren sam da su mnogi od onih koji ne koriste ćirilicu DESET PUTA VEĆI SRBI od mase ovih koji se BUSAJU i kunu u srpstvo kao izvor prihoda,jer oni su srbi ZATO što su SLOBODNI, SAMODOSTATNI(INOKOSNI) LJUDI, KOJIMA NIKO NE TREBA NIŠTA DA PODAJE I ODOBRAVA, SAMI ZA SEBE SVOJ LEBAC STVARAJU I NE ČEKAJU DA IM NEKO ISPLATI PRINADLEŽNOST,ODOBRENU, I ZA TO IM ĆIRILICA NIJE POTREBNA.Samo DOMAĆIN ČOVEK JE SRBIN, ostalo je ko zna šta i ko zna ko i mogu oni da pišu ćirilicom koliko hoće al srbi biti neće ni sekunde u svom usranom životu da bi bio srbin pre svega mora da si pošten čovek.

    • Kosovac says:

      @ milorad5, …..Ala si odvalio kada kažeš da se Srbi busaju u grudi zato što pišu ćirilicom. Da nije to neka ljubomora kod tebe? Sada mi je već jasniji onaj tvoj sramni kroasanski komentar protiv Miloševića: „Ne ludujte ljudi slobodan milošević i njegova nedosledna lažna i prevrtljiva politika prema SFRJ a posle i prema srbiji nas je unakazila i još dugo nećemo da se oporavimo od toga.On je DIREKTNO saradjivao sa amerikancima na rasturanju SFRJ iako je MOGAO da to spreči a takvo ponašanje je kasanije i SRBIJU osakatilo politički i ekonomski.Zato ako su nešto dobro uradili žutaći to je bila ta prodaja roblja (mada je gnusno zaista)“. Debilno zvuči konstatacija da nije Mesić rasturio SFRJ, već je to uradio Milošević. Vidiš, „milorad5“, ne može da bude Veći Srbin onaj koji piše hrvatskom latinicom, od onog koji piše ćirilicom. Možda bi Ti hteo da budeš veći Srbin, ali to nije prirodno. Naročito ako pogledamo onaj tvoj komentar o Miloševiću, koji sam ovde citirao. Pa šta, i treba da se busaju u grudi Srbi koji pišu ćirilicom, najlepšim i najsavršenijim pismom na svetu. Neće valjda da se stide i plaču zbog toga. ………………..Još jedna tvoja ordinarna glupost, „Ne možeš korisiti ćirilicu kada radiš na engleskom jeziku non-stop,tastature za ćirilicu su retke i često sa oprativnim sistemima prave probleme a ionako ih možeš korisiti samo za privatna pisma.engleski je zato što oni koji ga mnogo koriste počnu da brkaju reči na srpskom i engleskom….“. Čuješ, „tastature na ćirilici su retke“, čoveče, a tastature na Hrvatskoj latinici ne postoje uopšte. A ti, vidimo, evo pišeš na hrvatskoj latinici bez problema. Kako to? Napor kojim pišeš na Hrvatskom pismu, je isti kada bi pisao na Srpskom pismu. Blamiraš se to što se vadiš na neki „operativni sistem“, kada i deca iz obdaništa znaju da je rad sa računarom odlično prilagođen i ćirilici. ...............Engleski jezik je pobedio u naučnoj elektronskoj trci programiranja, to je svima nama jasno. I naravno da pri programiranju ili posmatranjem creva kompjutera, preporučljiva je upotreba isključivo engleske latinice. bez onih kuka, akcenata i sedilja koje imaju sva ostala latinična pisma (francuska, nemačka, hrvatska, mađarska, šiptarska,….). I Srbi poznaju tu englesku latinicu bolje i od Engleza, i Srbima nije uopšte teško da po potrebi u svom operativnom radu prelaze na Latinski i obratno vrate se na Ćirilicu. Nama je takođe u tehnici zgodno da koristimo latinična slova koja ističu formule i oznake. Ali niko ne upotrebljava ova ružna hrvatska akcentovana slova, neka su i dvoznačna i stvaraju zabunu. U matematici koristimo Grčka slova, koja su se pokazala odlična za oznake matematičkih pojmova.

    • Kosovac says:

      @ milorad5, …..Sloveni su i ime dobili po tome što se odlično razumeju u slova.

  5. Darko says:

    Fantastičan tekst, plačemo kada hrvati skinu ćirilčnu tablu u Vukovaru. A mi sami nemamo i ne pišemo ćirilicu.

  6. garo says:

    Ma mani cirilicu treba spasavati narod i Srbiju od ovih kriminalaca koji su nam natureni na vlast sa zadatkom da nas totalno uniste.

  7. Rista says:

    Od uvek na kompjuteru postoje razni jezici. Možda baš prva izdanja Vindouza nisu imala više od par pisama ali vrlo brzo su odradili sva pisma i učinili ih jednostavno dostupnim. Uključujući kineska pisma, arapska i ama baš svaki jezik i najmanje države ako je samostalan. Ja se ne sećam da sam se dugo mlatio latinicom pre 30 godina i vrlo brzo su stigli i ostali jezici. Imate vrlo lagan sistem prebacivanja sa jednog pisma na drugo i meni nije teško niti uzme više od par sekundi da prebacim na engleski ili bilo koji drugi jezik. Možda zato što koristim nekoliko jezika od kojih je jedan nepostojeći danas i još više pisama. Ali sve u svemu, moje imeil poruke i svi komentari od kada sam na internetu a to je zaista dugo, su svi na ćirilici osim onih na engleskom jeziku. Čak sam trenirao i Ruski jezik ali mi slabo ide od ruke i to radim ponekad samo radi takođe prekrasnog ruskog pisma. Nisam ga učio i žao mi, ali ipak ponešto mogu vrlo brzo da ubacim na pravilnom ili bar razumljivo pravilnom ruskom jeziku.Ja imam aktivno tri pisma od uvek. Englesko, srpsko ćirilično i srpsko latinično pismo. Hrvatsko pismo NE postoji. Kosovac lepo objasnio iako ga ne volem ni pod razno. To bre jedini čovek na svetu koga ja dobrovoljno mrzim i dobrovoljno se slažem sa njim ponekad. Čim ja tako kažem, to mu znači da je cica odva lica, jek tako? Mrzim ga pa eto, ali eto napisao je dobar i vredan komentar. Šta ja tu onda mogu drugačije da kažem? A i to me nervira, samo ja sam apsolutno iskren čovek a zato sam nogo stradao još i kao klinac. Od apsolutizma ponekad pukne glava. Kada tu dodate tvrdoglavost koja je urođena mana apsolutizma, onda vam sve jasno. Oma.

    • Kosovac says:

      @ Brate Risto, …..Oduvek si mi bio po volji, i sada, i u tvojim ranijim životima. Zato sam ipak osetio dužnost da ispravljam neke tvoje devijacije, da te napravim još boljim. Ovaj tvoj prethodni komentar o ćirilici je bio toliko dobar, da nemam reči koliko bih to pohvalio. ……………I ovaj tvoj komentar gore je u redu, naročito tvoja potvrda da je ćirilica potpuno prilagodljiva za rad na kompjuteru. Kod mene su aktivne samo srpska i engleska tastatura. I sve ide u redu, brzo i bez problema. Kako kažeš, kada mi zatreba Latinica, i ja kao ti i ostali, za par sekundi se prebacim na englesku tastaturu. Ne zbunjujem se kao što se zbunjuje „milorad5“. Pretraživanje Google odlično radi bez obzira da li je kucano ćirilicom, latinicom ili čak pomešano. Napravili ljudi svaka čast, zato su sorošoidi i navalili na Google svojim kaznama „za privatnost“. Google meni čak i rođendan čestita na ćirilici, ja se raspametim, ceo dan čitam taj ćirilični natpis. ……………Mi smo generacija, par godina sam stariji od tebe, i ja sam počeo sa FORTRAN. Fakultet je kupio iz Amerike (IBM) kompjutersku mašinu – čudo jedno, stala je u jednu osrednju salu. Delovi su bili veličine kao mašina za pranje veša. Na početku je bio bušač kartica, kao veća pisaća mašina, jedna koleginica je radila na njoj, kucala, a svaki red programskog listinga je dobijao svoju bušenu karticu. Ja sam moj diplomski peške radio 4 meseci, a proveru proračuna je sa mojim podacima izvršio asistent predmeta Vanja Denisenko. Kompjuter je radio 2 sata, sve je bilo u redu, ja sam se osećao malo bedno, ali sam od tada počeo da obožavam kompjutere. Pa kada su izašli ovi mikro kompjuteri u slobodnu prodaju, ja sam 1985. godine digao devizni kredit i u Minhenu kupio Amstrad-Šnajder za 900 maraka, sa monitorom. Na slovenačkoj carini me carinik osakatio sa carinom, nije priznao da je to monitor, nego je rekao da je televizor i tako odrapio carinu. Ja sam bio srećan što mi slovenački lopov nije zaplenio kompjuter, sve sam platio. Počeo sam amaterski da programiram, naravno na engleskoj tastaturi. Ćirilica i Hrvatska latinica su bile i tada kao sada neupotrebljive za pisanje programa, mislim da je to normalno – morao je da se usvoji neki standard, u ovom slučaju Engleski jezik. Čak je i tu bilo nekih rezervisanih znakova interpunkcije, koji nisu mogli slobodno da se primenjuju. Elem daklem, napravio sam svoj program za obradu teksta kako drukčije nego na „ošišanoj latinici“, moglo je da stane 2 lista gusto štampanog teksta. Duže je moralo da se snima na kasetu, ciju, ciju, piip….. ………………..Jedinu grešku, veliku grešku u tvom komentaru si napravio u vezi Hrvatske Latinice. Ukratko: Vatikan nije dozvoljavao rimokatoličkim Srbima (već su mnogi sebe nazivali Hrvatima) pisanje verskih knjiga na ćirilici, moralo je da bude izmišljeno neko pismo da se srpski jezik napiše latinicom i tako prilagodi Vatikanskim zahtevima. Tu se našao Ljudevit Gaj, reformator hrvatskog jezika, koji je javno govorio da je odbacio originalan hrvatski kajkavski dijalekt i za književni hrvatski jezik usvojio Srpski. Ali da on mora da bude napisan latinicom. E, tu latinicu su mu napisali (proizveli, izmislili) Srbi Vuk Stefanović Karadžić i Đuro Daničić. Olga Luković Pjanović je rekla: „Da Đuro Daničić zna šta je uradio, i dan-danas bi se prevrtao u grobu“. Sada Risto, moraš malo da napregneš moždane vijuge, pa da shvatiš: Jesu Srbi napisali tu Latinicu, ali napisali su je Hrvatima. I Srbima rimokatoličke vere koji su listom postali Hrvati, nemaš pravo da im oduzimaš to pravo. Napisali su je po zahtevu Vatikana, jer Vatikan nije (isto i danas) priznavao ćirilicu. Ljudevit Gaj je 1846. godine u listu „Danica“ br. 31 objavio svoju toliko zloupotrebljavanu „reformu“ hrvatskog jezika, odnosno ozakonjenje otimanja srpskog jezika. Evo kako je pisao jedan Austrougarin koji se zove Ami Bue: „…..Hrvati. Oni – zbog siromaštva svoje literature i zbog siromaštva svog jezika nisu uspeli da stvore posebnu književnost, već su bili prisiljeni, da se približe Srbima i da se služe njihovim jezikom na način, koji ih je odveo dotle, da su Srbima predložili da se sa njima UJEDINE pod izvikanim nazivom Iliri. Međutim, ovaj podmukli (lukavi) predlog, čija je svrha iščezavanje srpske nacionalnosti, od Srba je bio odbačen“. Ovo je on pisao 1840. godine, mećutim, na nesreću, Srbi su kasnije bili izigrani, evo kako: Prvenstveno politički i na silu stvorena je zbrka koju su prouzrokovali pojmovi „srpsko-hrvatski“, „hrvatsko-srpski“, „Hrvatski književni jezik“, pa najzad – jednostavno i bezobzirno „hrvatski“, premda se uvek radi jedino o jeziku naroda srpskog. POSAO JE ZAVRŠEN. Izvršena je Krađa srpskog jezika, sa krajnjim ciljem da se jedan uporan i otporan slovenski narod na Balkanu LATINIZUJE, onako kako je latinizovana čitava ostala Evropa, u kojoj Evropi danas preovladava takozvani Latinski Duh. Poznato je da se latinizacija najuspešnije ostvarivala preko vere, objasnio sam ti to malopre, razumećeš ako malo poštenije napregneš svoje misaone vijuge. ………………..I sada ti Risto naturaš Srbima neku latinicu kojom pišu Hrvati, i nazivaš je „Srpska Latinica“. Mangupski. Znači, po tebi su ipak Srbi latinizovani. Grehota je da pretupaju i tebe, koji si onomad umeo da napišeš jednu tako lepu i dobru rečenicu: „Ćirilica je zaista jedno od najlepših pisama na našoj planeti“.

  8. Rista says:

    I da dodam. Ja sam startovao krajem 60tih i početkom 70tih godina sa ondašnjim jezikom fortran4 a uskoro i sa Kobolom. Kasnije se to sve munjevito menjalo, ali sve bilo na engleskom "alfabetu". I zamislite, onda sam, u to vreme ja hvatao beleške na predavanjima SAMO na ćirilici. Pa to bilo kao med i mleko, ali drugima bilo samo za plaakti. Iz mojih svezaka, bez moga objašnjenja, niko ništa nije mogao da razume. I sad meni neko treba da piše o "potrebi" da piše latinicom? Ma ajte molem vas. Ne senjaj...te. Vi ste deo ubistva i gotovo sahrane srpske ćirilice i to najaktivniji i najgori deo. Kažite mi, jel vas bilo ko ikada prisilio da pišete Srpski jezik na latinici? Ovo samo malo ne važi za Srbe u hrvatskoj u vreme Tita, ali ni oni nisu bili terani 100%. O tome sam već pisao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *