ЋИРИЛИЦА НАМ ЈЕ НА РЕСПИРАТОРУ, БРАЋО СРБИ!

ЋИРИЛИЦА НАМ ЈЕ НА РЕСПИРАТОРУ, БРАЋО СРБИ!

8 маја 2021

Пише: Милош Кордић

За који мјесец навршиће се тридесет година како сам, прогнан са простора латиничког писма, стигао на просторе ћириличког писма. И на новим просторима наставио живот.

Давно је то било кад сам мислио да Срби у Хрватској имају ћирилицу, па латиницу, па онда и једну и другу. Давно је то било кад сам мислио да Хрвати у Хрватској имају латиницу, па ћирилицу, па онда и једну и другу. А у стварности је и једнима и другима остала искључиво латиница. С оно мало ћирилице на којој је излазио мјесечник Просвјета Српског културног друштва Просвјета. А излазио је све док није и сам страдао у тзв. обрачуну са „хрватским прољећем“, 1971. године. Равнотеже је увијек морало да буде.

А за Србе у Србији мислио сам да они имају само ћирилицу. За друге, а знао сам да их има, нисам знао нешто посебно поуздано. До тамо… нешто касније.

У ствари, од дјетињства сам мислио, кад је о писмима ријеч, да је тако. Све до појаве телевизије и њених првих серија и филмова којима је и мене, као и безбројне друге по бившој заједничкој држави, на посебан, готово бајковит, нестваран начин орадовљавала и пресељавала у просторе који су ми били искључиво сањалачке, маштаријске именице.

И тада сам се увјерио да није тако: многе серије које су снимане у Београду – све што је у њима писано, писано је на латиници, многи филмови београдских филмских кућа – све што је у њима писано, писано је на латиници… Због чега? Па због тога како би сви по Југославији могли да читају шта пише. Иако је у тадашњој земљи било много више оних који су знали и ћирилицу и латиницу. Мада се по том питању ни братство-јединство, као ни Срби комунисти не смију занемарити. Напротив…

Пошао сам у школу 1. септембра 1951. године. У селу Јошавици, тадашњи котар (срез) Петриња, на Банији, у Хрватској. Буквар – ћирилица. Рачуница – ћирилица. На таблици, са сунђерчићем, оригиналним, морским, који нам је служио за брисање, писаљком смо писали цртице, а онда и прва слова – слова: ћириличка. Половином другог полугодишта првог разреда дошао сам у родно село Комоговину, котар (срез) Костајница, на Банији, такође у Хрватској – иста она два уџбеника, иста таблица, писаљке… И суnђерчић, да се не заборави. И тако оба прва два разреда – све ћирилица. Тек у трећем долази латиница.

А онда се у селу, крајем педесетих година, сазива збор бирача на коме се „бирачима“ предлаже да се од првог разреда, као и у цијелој Хрватској, оној с већинским хрватским становништвом, најприје учи латиница, а у трећем ионако сви уче ћирилицу. Образложење просвјетних власти било је да се тако знатно смањују трошкови штампања посебних уџбеника за школе у мјестима с већинским српским становништвом: поједини дијелови Славоније, Барања, Банија, Кордун, Горски Котар, Лика, Сјеверна Далмација…

„Бирачи“ се сложише. И не само у мојој Комоговини, него у већини села са, рекох, већинским српским становништвом. Међутим, било је села у којима „бирачи“ нису марили за „јефтиније уџбенике“ – остали су вјерни својој ћирилици.

И како се то тада тако догоди, тако и остаде. И од деведесетих с лупањима ћириличких табли по градовима Хрватске. А у Вуковару посебно.

Наравно да сам, отишавши на даље школовање, све писао латиницом. Али смо и у Осмогодишњој и Учитељској школи у Петрињи једну школску задаћу писали латиницом, другу ћирилицом. У Учитељској школи „лијепо писање“, у склопу ликовног одгоја (васпитања), учили смо и на ћирилици.

Данас, овдје, у избјеглиштву, а посебно од одласка у пензију (прије 16 година), све пишем ћирилицом. Овдје сам уређивао новине које су излазиле на ћирилици, сарађивао у листовима и часописима од којих је већина штампана ћирилицом. Док ми портали текстове писане ћирилицом и даље објављују на латиници. Иако читалац може на свом компјутеру да то „пребаци“ на ћирилицу… Мада… Моје скромне књиге и књижице (укупно их је 16) штампају се на ћирилици. Осим двију: једна је објављена у Загребу, 2005, а друга у Београду, 2004. године (обје из некакве срџбе…). Нешто малко касније сазнао сам да све српске књиге штампане латиницом негдје од тих година припадају хрватској књижевности, хрватској култури – све због латинице.

А као неко ко се, рекох, школовао углавном на латиници и објављивао за живота у Хрватској на том писму, немам ама баш ништа против латинице. Колико сам само плаката израдио на латиници, у ствари „римском капиталом“. На којој сам, у Петрињи, радио и на спомен-плочама са својим професором, академским сликаром Петром Салопеком.

Међутим, Србија је била и јесте нешто друго. А готово да је исто.

Много се у Србији графитних оловака и резача, пера и мастила, писаћих машина и њихових трака, много компјутера и њихових „кетриџа“, а о папиру да се и не прича, затим трака у емисијама радија и телевизије трошило и потрошило на јадиковке, на увјеравања, на приједлоге, преднацрте и нацрте закона којим би се устоличила српска ћирилица као званично – и народно и службено писмо у земљи Србији.

Али – не иде па не иде. Држава неће па неће!

И што је најинтересантније, држава упорно ћути. Иако је министарство задужено за културу и информисање, као министарство дакле извршне власти, написало, предложило и доставило врху своје извршне власти којој припада приједлог везан за ћирилицу. А одатле, колико ми је познато, ни да се помјери ка законодавној власти на разматрање и усвајање… Или…

А за то вријеме ћирилица полако нестаје. Из дана у дан. Из ноћи у ноћ. И не само да нестаје – она је у болничкој постељи. Она је, слободно се може рећи језиком короне: на респиратору! Јер док пролазите кроз градове и села земље Србије – мало тога пише на ћирилици:
– табле на улазима у те градове и у та села, као и на излазима из њих, исписане су на све могуће и немогуће начине – ту је и ћирилице и латинице, и само ћирилице и само латинице;
– тако је и с путоказима. А поред тога неки су и искривљени, разлупани, неки пробушени мецима, прекривени гранама, ишарани спрејевима свих могућих боја;
– идете улицама Београда и загледате се у исписане фирме, робне куће, продавнице, радње… ријетка је ћирилица. И много је тога на енглеском језику. Српски као да је и угашен и угушен;
– издавачке куће с најтиражнијим издањима углавном своја издања штампају на латиници. И оне, такве, латиничке, припадају, рекох, хрватској књижевности. У посљедње вријеме, а прије короне, на Међународном сајму књига у Београду готово да су у избору најуспјешнијег домаћег издавача редовно побјеђивали издавачи који углавном штампају своја издања на латиници. Довољно је да се погледају њихови излози, у Београду, на примјер – 90 одсто књига је на латиници;
– нови филмови, серије – апсолутна је превага латинице;
– загледате се у било који киоск – видјећете да је већина дневних листова на латиници. Недјељници су углавном, с часним изузецима, на латиници. О модним ревијама и листовима, као и онима који се баве храном и пићем – они су сви редом на латиници;
– рекламе на свим телевизијама су на латиници. Билборди такође;
– етикете на теглама хране, на флашама алкохолних и безалкохолних пића су на латиници;
– готово све приватне телевизије су латиничке телевизије. Као и портали;
– на мајицама српских спортских клубова, у домаћим првенствима, влада право шаренило. С тим да превладава латиница;
– још увијек многи службени акти појединих државних и јавних институција, предузећа… пишу се латиницом;
– кад се, на примјер, уђе у просторе домова здравља, амбуланти, болница… све се шарени од ћирилице и латинице…

И тако даље. И, заиста, и тако даље.

И какав је закључак, на крају? Закључак на крају јесте овај: Срби не знају или неће да знају ћирилицу! Уз часно изузимање оних институција, удружења и појединаца који се боре, боре… Против кога? Па испада: против своје државе! А држава можда и не зна да љепшег писма од српске ћирилице Европа нема! И можда не зна да народ, да држава тог народа која не зна и неће да чува и сачува свој језик и своје писмо, неће ни знати ни моћи да сачува и саму себе.

А та иста ћирилица, као родно, рођено српско писмо, прикачена је данас, коронарним рјечником речено, на респиратор.

На респиратор, браћо Срби! И мало ко је обилази. Као да је пуштена низ ладно Дунаво.

(Интермагазин)

KOMENTARI



13 коментара

  1. Ivke says:

    Ma narod su uvek ovce , rade staa im se kaze i naredi. Kraj

  2. petrovgrad says:

    Ћирилица је предзнак постојања српства,зато су је комунисти прогањали. То је био једини разлог. Србе разсрбити и удаљити их од својих корена.За разлику од пре десетак и више година, сада је ћирилица апсолутно доминантна и званично је писмо у службеној употреби. Сви званични акти и преписке су на ћирилици. То што антисрби неће да је користе у приватним препискама, ствар је до њих. То су потомци комуниста, они само настављају традицију идеолошких очева. Они који избегавају да пишу ћирилицу имају антисрпску намеру, а као фолирају то им је навика. Па како немају навику да пишу своје писмо. творевину.

    • Gospodi Pomiluj says:

      Pa da, ali koliko je meni poznato sve što stave na respirator mora da umre, počev od našeg patrijarha pa na dalje i unazad.

      • Косовац says:

        @ Gospodi P...., .....Ваша секта је толико ситна, да не можете да имате патријарха. Судећи по писму које употребљаваш, боље би ти било да не компликујеш, и одеш одмах под скуте оног у Ватикану. Не би тада имао патријарха, али би зато имао папу – ни то није лоше. ……………Што се тиче ћирилице, сети се само тога колико је било твојих надања која се нису остварила. Могао би да почнеш психичку припрему и за ову твоју неостварену жељу.

  3. Риста says:

    Свака част! Све ређи осврт у Србији. Ја се тек ту и тамо мало посер...ем по латиничарима, али то као да си их почастио пивом. Никог не алармира, никог не нервира и...НИКО НЕ СХВАТА! Успут, за господина Кордића и један мали, безначајни прекор. Обзиром на добар чланак и обзиром на то да се ипак нисте предали и да и данас пишете ћирилицом, заиста једном од најлепших писама на нашој планети, нећу бити жесток, јер заиста ме пријатно изненадио и сигурно је добродошао. Осим што Кордић признаје да је касније у Хрватској употребљавао само латиницу. Видите, господине Кордићу, ја сам студирао на ЕТФу у Загребу и писао сам и тада и увек ћирилицом. Био сам један од нај као и обично за своје младости и хрвати студенти су ме без устезања запиткивали и преписивали. Како сам ја био кадар да хватам веома брзо белешке, наравно на ћирилици, ја сам увек имао готово цела предавања написана у свескама. Онда хрвати, када прескоче нешто важно, дотрче да завире у моје белешке. Када су први пут видели да су моје белешке на ћирилици, помало су деловали изненађено и збуњено, као оно "јел то могуће да у Загребу неко пише ћирилицом?" али...друге нема и ускоро су сви навикли да преписују са ћирилице. То било крајем шездесетих и почетком седамдесетих а трајало скоро 10 година. Нисам студирао само на ЕТФу. Ни тада, ни касније и никада у животу не пишем латиницом осим ако пишем на страном језику где народ и нема појма да постоји латиница. И данас, отприлике мањевише ваших година, и даље пишем ћирилицом и не пада ми на памет да се пребацим на латиницу. Никакав интернет и ништа ме не може спречити да пишем ћирилицом. Можда сте ви први знак попуштања и губљена корака са ћирилицом имали баш тада у Хрватској када је скоро присилно ћирилица избачена из првог разреда и када сте нешто касније искључиво писали латиницом у хрватској. Ми тај "избор" у Србији(ја сам иначе из Срема) нисмо имали и можда су овакви типови као ја само још више очврсли. Док сам био млађи, нисам могао да разумем неког Србина око мене када пише латиницом. Мислио сам да је усташа. Радикално и директно. И ето, ја нисам ни касније у Хрватској писао латиницом, али то ипак неће спасити нашу ћирилицу. Народ је пучина једна грдна. Не схвата, не мисли и срља у заборав историје, заједно са својим прелепим писмом, тешком историјом и дивним говором. Поготово јавне личности. Опет, свака част за чланак. Камо среће да наиђе на већи одјек. У Србији никоме није ни предложено ни наређено да се ћирилица потисне, али то се ипак догодило. Народ је сам избацио ћирилицу а све више је избацује још у основној школи. Наш школски систем више није наш, а наша држава више није наша, Српска држава и то је тако већ 100 година, а народ није нашао за сходно да се одбрани макар тамо где је то било могуће врло једноставно. Нажалост, то је очигледно. Осим ако на власт не дође неки Кордић или Риста, Српска ћирилица ће бити заборављена историја врло брзо. А тој катастрофи су допринели подоста и српски просветни кадрови. Још само да нам екуменистичка црква СПЦ ускоро објави Библију на латиници, почне службу на латинском и крај.

  4. miliorad5 says:

    Ne možeš korisiti ćirilicu kada radiš na engleskom jeziku non-stop,tastature za ćirilicu su retke i često sa oprativnim sistemima prave probleme a ionako ih možeš korisiti samo za privatna pisma.engleski je zato što oni koji ga mnogo koriste počnu da brkaju reči na srpskom i engleskom a kompijuteri i programiranje je dobro plaćen posao i JEDAN OD RETKIH koji omogućiju pristojan život ovde MASI MLADIH LJUDI koji nisu čekali DRŽAVU da bi sebi stvorili normalan život, pa evo je sad ta država došla da lapi svoj deo kolača na KOJI NEMAJU NIKAKVO PRAV.i ŠTA MISLITE ŠTA TI MLADI LJUDI I KOLIKO TI MLADI LJUDI UOPŠTE MISLE O ĆIRILICI.NE ČINI NAS SRBINOM PISMO EKSKLUZIVNO ČAK NI JEZIK EKSKLUZIVNO, ČINI NAS TO ŠTO SMO PREŽIVELI BRE SVE OVO ŠTO NAM SE SRUČILO NA GLAVU BEZ IČIJE POMOĆI SAMI OD SEBE, E TO SMO MI. "TVRD JE ORAH VOĆKA ČUDNOVATA " a upravo korišćenje resursa naših protivnika i onih koji nam rade o glavi svakodnevno, nas i spašava od propasti.Nikada nisam bio protiv MOG PRIVATNOG pisma i uvek sam znao da sam srbin kada sam pisao ćirilicom i NAMERNO SAM JE I KORISTIO DA TO I DRUGI ZNAJU,ali brate realno u današnje vreme je nepraktično i samoubilački koristiti ćirilicu u bilo kom komercijalnom poduhvatu,a da ti ne pišem šta su SVE ti mladi ljudi naučili i pročitali poznanjući jezike i pismo NAŠIH NEPRIJATELJA, i do kojih su sazanja došli o istoriji, politici, ekonomiji, pravu, vojnim veštinama, nauci,do kojih NIKADA ne bi došli da su čekali da,im to neko prevede i napiše na ćirilici,da su čekali DRŽAVU.Čirilica MORA da se zadrži u školama za osnovce kao pismo naše kulturne baštine, i MORA da ostane u JAVNOJ ZVANIČNOJ UPOTREBI KAO ODREDNICA NAŠEG NACIONALNOG BIĆA,KAO GRB SRBIJE BRE,KAO ZNAK SRBINA,ali insistiranje na masovnijoj upotrebi putem neke obaveze je besmisleno.Ja sve pišem na latinici ali se POTPISUJEM NA ĆIRILICI i uveren sam da su mnogi od onih koji ne koriste ćirilicu DESET PUTA VEĆI SRBI od mase ovih koji se BUSAJU i kunu u srpstvo kao izvor prihoda,jer oni su srbi ZATO što su SLOBODNI, SAMODOSTATNI(INOKOSNI) LJUDI, KOJIMA NIKO NE TREBA NIŠTA DA PODAJE I ODOBRAVA, SAMI ZA SEBE SVOJ LEBAC STVARAJU I NE ČEKAJU DA IM NEKO ISPLATI PRINADLEŽNOST,ODOBRENU, I ZA TO IM ĆIRILICA NIJE POTREBNA.Samo DOMAĆIN ČOVEK JE SRBIN, ostalo je ko zna šta i ko zna ko i mogu oni da pišu ćirilicom koliko hoće al srbi biti neće ni sekunde u svom usranom životu da bi bio srbin pre svega mora da si pošten čovek.

    • Косовац says:

      @ milorad5, …..Ала си одвалио када кажеш да се Срби бусају у груди зато што пишу ћирилицом. Да није то нека љубомора код тебе? Сада ми је већ јаснији онај твој срамни кроасански коментар против Милошевића: „Ne ludujte ljudi slobodan milošević i njegova nedosledna lažna i prevrtljiva politika prema SFRJ a posle i prema srbiji nas je unakazila i još dugo nećemo da se oporavimo od toga.On je DIREKTNO saradjivao sa amerikancima na rasturanju SFRJ iako je MOGAO da to spreči a takvo ponašanje je kasanije i SRBIJU osakatilo politički i ekonomski.Zato ako su nešto dobro uradili žutaći to je bila ta prodaja roblja (mada je gnusno zaista)“. Дебилно звучи констатација да није Месић растурио СФРЈ, већ је то урадио Милошевић. Видиш, „milorad5“, не може да буде Већи Србин онај који пише хрватском латиницом, од оног који пише ћирилицом. Можда би Ти хтео да будеш већи Србин, али то није природно. Нарочито ако погледамо онај твој коментар о Милошевићу, који сам овде цитирао. Па шта, и треба да се бусају у груди Срби који пишу ћирилицом, најлепшим и најсавршенијим писмом на свету. Неће ваљда да се стиде и плачу због тога. ………………..Још једна твоја ординарна глупост, „Ne možeš korisiti ćirilicu kada radiš na engleskom jeziku non-stop,tastature za ćirilicu su retke i često sa oprativnim sistemima prave probleme a ionako ih možeš korisiti samo za privatna pisma.engleski je zato što oni koji ga mnogo koriste počnu da brkaju reči na srpskom i engleskom….“. Чујеш, „тастатуре на ћирилици су ретке“, човече, а тастатуре на Хрватској латиници не постоје уопште. А ти, видимо, ево пишеш на хрватској латиници без проблема. Како то? Напор којим пишеш на Хрватском писму, је исти када би писао на Српском писму. Бламираш се то што се вадиш на неки „оперативни систем“, када и деца из обданишта знају да је рад са рачунаром одлично прилагођен и ћирилици. ...............Енглески језик је победио у научној електронској трци програмирања, то је свима нама јасно. И наравно да при програмирању или посматрањем црева компјутера, препоручљива је употреба искључиво енглеске латинице. без оних кука, акцената и седиља које имају сва остала латинична писма (француска, немачка, хрватска, мађарска, шиптарска,….). И Срби познају ту енглеску латиницу боље и од Енглеза, и Србима није уопште тешко да по потреби у свом оперативном раду прелазе на Латински и обратно врате се на Ћирилицу. Нама је такође у техници згодно да користимо латинична слова која истичу формуле и ознаке. Али нико не употребљава ова ружна хрватска акцентована слова, нека су и двозначна и стварају забуну. У математици користимо Грчка слова, која су се показала одлична за ознаке математичких појмова.

    • Косовац says:

      @ milorad5, …..Словени су и име добили по томе што се одлично разумеју у слова.

  5. Дарко says:

    Фантастичан текст, плачемо када хрвати скину ћирилчну таблу у Вуковару. А ми сами немамо и не пишемо ћирилицу.

  6. garo says:

    Ma mani cirilicu treba spasavati narod i Srbiju od ovih kriminalaca koji su nam natureni na vlast sa zadatkom da nas totalno uniste.

  7. Риста says:

    Од увек на компјутеру постоје разни језици. Можда баш прва издања Виндоуза нису имала више од пар писама али врло брзо су одрадили сва писма и учинили их једноставно доступним. Укључујући кинеска писма, арапска и ама баш сваки језик и најмање државе ако је самосталан. Ја се не сећам да сам се дуго млатио латиницом пре 30 година и врло брзо су стигли и остали језици. Имате врло лаган систем пребацивања са једног писма на друго и мени није тешко нити узме више од пар секунди да пребацим на енглески или било који други језик. Можда зато што користим неколико језика од којих је један непостојећи данас и још више писама. Али све у свему, моје имеил поруке и сви коментари од када сам на интернету а то је заиста дуго, су сви на ћирилици осим оних на енглеском језику. Чак сам тренирао и Руски језик али ми слабо иде од руке и то радим понекад само ради такође прекрасног руског писма. Нисам га учио и жао ми, али ипак понешто могу врло брзо да убацим на правилном или бар разумљиво правилном руском језику.Ја имам активно три писма од увек. Енглеско, српско ћирилично и српско латинично писмо. Хрватско писмо НЕ постоји. Косовац лепо објаснио иако га не волем ни под разно. То бре једини човек на свету кога ја добровољно мрзим и добровољно се слажем са њим понекад. Чим ја тако кажем, то му значи да је цица одва лица, јек тако? Мрзим га па ето, али ето написао је добар и вредан коментар. Шта ја ту онда могу другачије да кажем? А и то ме нервира, само ја сам апсолутно искрен човек а зато сам ного страдао још и као клинац. Од апсолутизма понекад пукне глава. Када ту додате тврдоглавост која је урођена мана апсолутизма, онда вам све јасно. Ома.

    • Косовац says:

      @ Брате Ристо, …..Одувек си ми био по вољи, и сада, и у твојим ранијим животима. Зато сам ипак осетио дужност да исправљам неке твоје девијације, да те направим још бољим. Овај твој претходни коментар о ћирилици је био толико добар, да немам речи колико бих то похвалио. ……………И овај твој коментар горе је у реду, нарочито твоја потврда да је ћирилица потпуно прилагодљива за рад на компјутеру. Код мене су активне само српска и енглеска тастатура. И све иде у реду, брзо и без проблема. Како кажеш, када ми затреба Латиница, и ја као ти и остали, за пар секунди се пребацим на енглеску тастатуру. Не збуњујем се као што се збуњује „milorad5“. Претраживање Гоогле одлично ради без обзира да ли је куцано ћирилицом, латиницом или чак помешано. Направили људи свака част, зато су сорошоиди и навалили на Гоогле својим казнама „за приватност“. Гоогле мени чак и рођендан честита на ћирилици, ја се распаметим, цео дан читам тај ћирилични натпис. ……………Ми смо генерација, пар година сам старији од тебе, и ја сам почео са FORTRAN. Факултет је купио из Америке (IBM) компјутерску машину – чудо једно, стала је у једну осредњу салу. Делови су били величине као машина за прање веша. На почетку је био бушач картица, као већа писаћа машина, једна колегиница је радила на њој, куцала, а сваки ред програмског листинга је добијао своју бушену картицу. Ја сам мој дипломски пешке радио 4 месеци, а проверу прорачуна је са мојим подацима извршио асистент предмета Вања Денисенко. Компјутер је радио 2 сата, све је било у реду, ја сам се осећао мало бедно, али сам од тада почео да обожавам компјутере. Па када су изашли ови микро компјутери у слободну продају, ја сам 1985. године дигао девизни кредит и у Минхену купио Амстрад-Шнајдер за 900 марака, са монитором. На словеначкој царини ме цариник осакатио са царином, није признао да је то монитор, него је рекао да је телевизор и тако одрапио царину. Ја сам био срећан што ми словеначки лопов није запленио компјутер, све сам платио. Почео сам аматерски да програмирам, наравно на енглеској тастатури. Ћирилица и Хрватска латиница су биле и тада као сада неупотребљиве за писање програма, мислим да је то нормално – морао је да се усвоји неки стандард, у овом случају Енглески језик. Чак је и ту било неких резервисаних знакова интерпункције, који нису могли слободно да се примењују. Елем даклем, направио сам свој програм за обраду текста како друкчије него на „ошишаној латиници“, могло је да стане 2 листа густо штампаног текста. Дуже је морало да се снима на касету, цију, цију, пиип….. ………………..Једину грешку, велику грешку у твом коментару си направио у вези Хрватске Латинице. Укратко: Ватикан није дозвољавао римокатоличким Србима (већ су многи себе називали Хрватима) писање верских књига на ћирилици, морало је да буде измишљено неко писмо да се српски језик напише латиницом и тако прилагоди Ватиканским захтевима. Ту се нашао Људевит Гај, реформатор хрватског језика, који је јавно говорио да је одбацио оригиналан хрватски кајкавски дијалект и за књижевни хрватски језик усвојио Српски. Али да он мора да буде написан латиницом. Е, ту латиницу су му написали (произвели, измислили) Срби Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић. Олга Луковић Пјановић је рекла: „Да Ђуро Даничић зна шта је урадио, и дан-данас би се превртао у гробу“. Сада Ристо, мораш мало да напрегнеш мождане вијуге, па да схватиш: Јесу Срби написали ту Латиницу, али написали су је Хрватима. И Србима римокатоличке вере који су листом постали Хрвати, немаш право да им одузимаш то право. Написали су је по захтеву Ватикана, јер Ватикан није (исто и данас) признавао ћирилицу. Људевит Гај је 1846. године у листу „Даница“ бр. 31 објавио своју толико злоупотребљавану „реформу“ хрватског језика, односно озакоњење отимања српског језика. Ево како је писао један Аустроугарин који се зове Ами Буе: „…..Хрвати. Они – због сиромаштва своје литературе и због сиромаштва свог језика нису успели да створе посебну књижевност, већ су били присиљени, да се приближе Србима и да се служе њиховим језиком на начин, који их је одвео дотле, да су Србима предложили да се са њима УЈЕДИНЕ под извиканим називом Илири. Међутим, овај подмукли (лукави) предлог, чија је сврха ишчезавање српске националности, од Срба је био одбачен“. Ово је он писао 1840. године, мећутим, на несрећу, Срби су касније били изиграни, ево како: Првенствено политички и на силу створена је збрка коју су проузроковали појмови „српско-хрватски“, „хрватско-српски“, „Хрватски књижевни језик“, па најзад – једноставно и безобзирно „хрватски“, премда се увек ради једино о језику народа српског. ПОСАО ЈЕ ЗАВРШЕН. Извршена је Крађа српског језика, са крајњим циљем да се један упоран и отпоран словенски народ на Балкану ЛАТИНИЗУЈЕ, онако како је латинизована читава остала Европа, у којој Европи данас преовладава такозвани Латински Дух. Познато је да се латинизација најуспешније остваривала преко вере, објаснио сам ти то малопре, разумећеш ако мало поштеније напрегнеш своје мисаоне вијуге. ………………..И сада ти Ристо натураш Србима неку латиницу којом пишу Хрвати, и називаш је „Српска Латиница“. Мангупски. Значи, по теби су ипак Срби латинизовани. Грехота је да претупају и тебе, који си ономад умео да напишеш једну тако лепу и добру реченицу: „Ћирилица је заиста једно од најлепших писама на нашој планети“.

  8. Риста says:

    И да додам. Ја сам стартовао крајем 60тих и почетком 70тих година са ондашњим језиком фортран4 а ускоро и са Коболом. Касније се то све муњевито мењало, али све било на енглеском "алфабету". И замислите, онда сам, у то време ја хватао белешке на предавањима САМО на ћирилици. Па то било као мед и млеко, али другима било само за плаакти. Из мојих свезака, без мога објашњења, нико ништа није могао да разуме. И сад мени неко треба да пише о "потреби" да пише латиницом? Ма ајте молем вас. Не сењај...те. Ви сте део убиства и готово сахране српске ћирилице и то најактивнији и најгори део. Кажите ми, јел вас било ко икада присилио да пишете Српски језик на латиници? Ово само мало не важи за Србе у хрватској у време Тита, али ни они нису били терани 100%. О томе сам већ писао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u