Cirkuzanti

Tweet

Piše: Ratko Dmitrović

Dva kadra iz najnovije skaradne predstave za ionako sluđene Srbe ostaće upamćena; delimično obrijano međunožje gospođice, ne znam kako se zove, i lice Ivice Dačića kada je ugledao “to dole“. Scena je iz najnovije epizode serijala “Nemoguća misija“, odnosno, Skrivena kamera.

Pozvali, dakle, Ivicu Dačića da gostuje na nekoj televiziji (nejasno kojoj) ovaj prihvatio, ušao u studio gde ga dočekuje atraktivna crnka u mini suknji, započinju razgovor da bi u jednom času Dačićeva sagovornica raširila noge. Tu je vrhunac drame;  prva kamera hvata “onu neobrijanu stvar“ gospođice voditeljke a druga Dačićevo u tom trenutku teško opisivo lice. Nacija u delirijumu; svi mediji pakuju naslovnu stranu sa gore spomenuta dva kadra, priču objavljuju britanski najtiražniji tabloid “The Sun“, uključio se i CNN, da ne spominjem javnost u Regionu. Pun pogodak, reklo bi se. Da, ali pogodak u šta.

Kome ovo treba? Šta je Ivica Dačić u državi Srbiji, zabavljač, pevač u pokušaju, dopisni član srpske estrade, ili premijer koji bi, valjda, morao da vodi brigu hoće li mu onaj milion građana koji gladuje, sutra, za mesec, godinu dana, imati bar trista grama hleba i sto grama salame dnevno. Može on i jedno i drugo, reći će neko. Ne može, fizički, politički, moralno ne može, ali to ovde nije ni važno.

Neopisivo je važno da predsednik Vlade Srbije, ako ništa drugo, ako treba i glumom, pokazuje da bar saoseća sa mukama naroda koji mu je ukazao poverenje (15 procenata na izborima nije malo) koji od njega nešto očekuje, opet ako ništa drugo, navučene obrve, namršteno lice, facialno razumevanje za muku.

Umesto toga predsednik Vlade Srbije ide okolo i peva; po Sarajevu, na koncertu Ane Bekute (  na bini, u zagrljaju sa Vesnom Zmijanac, ako se ne varam) na privatnim i poluprivatnim dernecima.

Njegov potpredsednik, u stranci, i ministar u Vladi, Milutin Mrkonjić, nemilice troši  i novac i vreme lumpujući po kafanama u društvu sa najmanje desetak ovih i onih pevača, a sve držeći se za ruku sa spomenutom Bekutom koja mu je, to odavno nije tajna, bliska i srcu i ruci. Hajde da to radi po stanovima i kućama, iza zaključanih vrata, pa i nekako ali jok; Mrka ako se u tim situacijama ne slika, ako ga kamera ne beleži, kao da ništa radio nije. Na stranu što ne odbija ni jedan poziv da učestvuje u raznim šou-programima, (sa naglaskom na  TV Pink ) sa deset do dvadeset gostiju, skupljenih sa koca i konopca, gde se bulazni o svačemu i ničemu, krevelji, poskakuje i podvriskuje.

Šta tamo radi jedan ministar ove i ovakve države. Radi li on to iz nezrelosti ili zajebava celu naciju.

Još jedan socijalista, Dušan Bajatović, Dačićev potpredsednik zamera svom šefu nastuip u Skrivenoj kameri ali samo zato što stvar nije isterao do kraja. Ja bih-poručuje Bajatović preko, naravno, TV Pink – nakon emisije proverio cenzurisano međunožje voditeljke. Ni taj se, poput Dačića i Mrke, ne skida sa beogradskih i lokalnih televizija.

Uopšte uzevši, čelni ludi Socijalističke partije Srbije u raznim cirkuzantskim televizijskim programima  zauzimaju više vremena nego Jelena Karleuša i Seka Aleksić zajedno. Njima to, izgleda, čini veliko zadovoljstvo.

Sa partijskog stanovišta, kao ljudi SPS-a, mogu da se penju po banderama, snimaju ploče, lete na trapezu, to je njihova stvar, način borbe za glasače (kakve-takve) ali… državna funkcija je nešto drugo. Bar bi tako trebalo da bude. Ono što sme da radi privatno ili kao predsednik, potpredsednik, član neke stranke, čovek ni u snu ne sme da čini kad postane državni činovnik. U ovom slučaju najviši državni, vladin, činovnik.

Ali, ko to da kaže Ivici Dačiću. Znate li ko je u njegovom timu i okruženju? Bolje da ne znate.

Tweet