Чкаља – краљ смеха који је отишао са тугом

Čkalja – kralj smeha koji je otišao sa tugom

15 oktobra 2018

ZA mene je najveće i najdraže priznanje kada me ljudi na ulici pozdrave uz širok osmeh na licu. Taj osmeh je nešto najlepše. Prilaze mi ljudi svih generacija, zastanu i oni mladi i traže autogram, kažu, neće im roditelji verovati da su me upoznali. Sa svakim zastanem i popričam – govorio je Miodrag Petrović Čkalja, naš legendarni komičar koji je zasmejavao čitavu bivšu Jugoslaviju.

Glumački velikan koji je postao najveća zvezda ovog prostora već 1958, kada je televizija stigla u naše domove, preminuo je 20. oktobra 2003. u 80. godini. Iza njega je ostalo blizu sto uloga, među kojima su i antologijski filmski i TV likovi ostvareni u vreme “zlatnog doba” ovdašnje produkcije. Deceniju i po od odlaska “Čkalje nacionale” Jugoslovenska kinoteka obeležiće omažom koji počinje u nedelju, 14. oktobra, a u ovom izboru filmova su “Zajednički stan” Marijana Vajde, “Ljubav i moda” Ljubomira Radičevića, “Silom otac” Soje Jovanović, “Paja i Jare” Mila Đukanovića…

U doba najveće popularnosti glumca “iz naroda” (epitet koji je stekao igrajući uglavnom male, obične ljude sa margine) 70-ih i 80-ih godina bio je aktuelan slogan “Možemo da nemamo mnogo stvari – jer imamo Čkalju. Oni koji nemaju Čkalju, moraju da imaju sve ostalo”. On sam ipak je često isticao da se mnogo razlikujemo od sveta – tamo je biti komičar bila vrlo cenjena glumačka disciplina, a kod nas je tretirana kao drugorazredna. Jordan iz “Servisne stanice”, Jovanča Micić iz “Puta oko sveta za 80 dana”, Sreta Numera iz “Narodnog poslanika”, Limar Cakan u “Crnom snegu”, Kondukter Dača iz “Kruga dvojke”, Jiri u “Biciklistima”, Jare iz “Kamiondžija”, Gvozden Jovanović iz “Ljubavi na seoski način”, Blagoje Popović Firga u “Vrućem vetru”, Ljubiša Branković u “Boljem životu”…, ostali su nezaboravni upravo zahvaljujući Čkaljinom neponovljivom komičarskom talentu. Tih godina, u vreme emitovanja serijala u kojima je igrao, ulice gradova od Triglava do Đevđelije bile su puste.

Uprkos ogromnoj popularnosti, Čkalja pred kraj života nije imao gotovo ništa. Samo godinu dana pre nego što je preminuo, 2002, naš kralj smeha dobio je nagradu za životno delo “Car Konstantin” na Glumačkim susretima u Nišu. Govor kojim se obratio publici i svim ljudima u Srbiji, i danasbi mogao da nas natera da pognemo glavu.

– Da sam u Americi, i da primam ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde. Hvala Srbijo, pustili ste me da glođem do koske – izjavio je tada Čkalja.

OTPISAN IZ TELEVIZIJE

POSLEDNJE godine života Čkalja je proveo u samoći, daleko od javnosti, i u siromaštvu, boreći se da kako-tako preživi.

– Uglavnom se družim sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Mnogo mojih kolega prijatelja je preminulo, otišla je cela plejada onih iz mog sveta. A imam ogromnu hrpu koverata sa dopisima kojima me uredno iz RTS obaveštavaju: ide repriza serije te i te. Imali ste toliko i toliko epizoda u trajanju od toliko i toliko minuta. Vaš reprizni minut košta toliko i toliko. Treba da primite 50.000 dinara. I nikada, ni jedan jedini dinar od toga nisam dobio. Ja sam za njih otpisan, čovek koji ne postoji – izjavio je Čkalja u jednom od poslednjih intervjua.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Zoran says:

    Ckalja po svenmkju sudeci niej voleo komunizam, ali cutao i radio. Daleko od toga da je bio budala kakv eje glumio. I to je kod Tita imalo cenu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *