Čovek koji je oslobodio Gotovinu i Markača ponovo na čelu Haškog tribunala

Čovek koji je oslobodio Gotovinu i Markača ponovo na čelu Haškog tribunala

1 oktobra 2013

teodor-meron-Predsednik Haškog tribunala Amerikanac Teodor Meron – gle čuda! – izabran je danas ponovo na tu funkciju na specijalnoj plenarnoj sednici sudija.

Od 18 sudija Haškog suda koji su glasali, 12 je podržalo Merona, a šest njegovog protivkandidata, južnokorejskog sudiju O-Gon Kvona. Meron, kome novi mandat počinje 17. novembra, nominovao je potom za potpredsednika Tribunala malteškog sudiju Karmela Ađiusa, koji je i protekle dve godine bio na toj funkciji, i njegovo imenovanje je usvojeno konsenzusom.

Meron (83) najstariji je sudija Tribunala, a za taj „sud“ radi od 2000. godine. Za predsednika Tribunala prvi put je izabran na dvogodišnji mandat 2003, a potom i 2011. godine.

Predsedavao je Žalbenim većem koje je, tesnom većinom glasova, donelo oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, a potom i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. Gotovina je, u prvostepenom postupku, bio osuđen na 24, Markač na 18 godina, a Perišić, koji je bio optužen i za pomaganje počiniocima genocida u Srebrenici, čak na 27 godina zatvora.

Zbog takvih odluka Žalbenog veća, sva udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine, kao i nevladine organizacije iz Srbije i Hrvatske, tražili su od UN smenu sadašnjeg predsednika Tribunala, ali nikad nisu dobili odgovor na taj zahtev.

I danski sudija Frederik Harhof je, zbog izricanja niza oslobađajućih presuda, izrazio rezerve prema nezavisnosti i nepristranosti Tribunala, a vodeći svetski mediji su preneli da su trojici ljudi u žalbenom postupku, kao čarobnim štapićem koji je držao Meron, izbrisane te decenijske kazne i oni su sada na slobodi.

Meron je prethodno vodio Žalbeno veće u postupku protiv generala Vojske RS Radislava Krstića, koji je osuđen na 35 godina, a tim suđenjem postavljani su i parametri „genocida“ u slučaju Srebrenica.

Tom presudom prvi put je reč genocid ušla u jednu pravosnažnu presudu. Meron je vodio i žalbeno veće u slučaju Veselina Šljivančanina, kada je zabeležen i prvi slučaj u istoriji Haškog suda da je prihvaćen zahtev za preispitivanje presude kao poslednjeg pravnog leka.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *