Црна Гора је већ изабрала!

Crna Gora je već izabrala!

15 oktobra 2016

djoko-kesic-press_0

Piše: Đoko Kesić

Pa, zbogom Gospodaru!

Milo „Britva“ ima urođeni instikt za opstanak. Zbog toga, verujem da je već spakovao stvari, uzeo plastične bankovne kartice, pasoš – spreman da pod hitno napusti mesto zločina. On nema izbora, ako ostane u Podgorici sleduje mu optuženička klupa, odgovaraće za organizovani kriminal, korupciju, a moguće i za navodne političke i lične likvidacije. Mnogo je jednostavnije da potraži rezervnu domovinu.

Gde će završiti, veliko je pitanje. U Beogradu, malo je verovatno. Ako ga vlast u Srbiji uslovno simpatiše, takav blam joj nije potreban. U Rusiju ili na Istok nije dobro došao. Na Zapadu, London i Vašington su digli ruke od njega. Ovim prestonicama tiranin tipa Đukanović nije poželjan gost, zapravo je blamaža.

Moguće je da će Đukanović završiti u Južnoj Americi, nekakvoj Boliviji, Argentini, Nikaragvi… Mnogi slični njemu u bližoj i daljoj istoriji nalazili su tamo spokoj isključivo zbog visokih bankovnih računa.

Dakle, suvišno je pitanje ko će pobediti na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori u nedelju 16. Oktobra. Milo Đukanović apsolutni gospodar Crne Gore sa sve svojom 27-godišnjom tiranijom sigurno neće. Čak i da svojim poznatim mahinacijama nominalno namakne najveći procenat glasova – On je izgubio! Toj priči je kraj.

Treba se plašiti jedino da će svoj presto braniti zametanjem bune, spas tražiti u građanskim sukobima posle izbora. Očajniku njegovog tipa svaka nada za opstanak na vlasti nema cenu.

Njegova četvrtvekovna vlast, od događanja naroda na Žutoj gredi do danas, počivala je i hranila se na dva izvora: srbomržnji i korupciji. Usavršio je taj moderni metod tiranije, novcem je kupovao medije i opoziciju. Ta matrica je potrošena, politička Crna Gora, ona u opoziciji, a i mnogi u vlasti prepoznali su vreme koje kaže – Dosta je bilo, Gospodaru. Vratio mu se onaj usud koji počiva na mudrosti „ko sabljom seče, od nje i gine“, izbacilo ga na površinu mutno vreme događanja naroda, vratilo mu se kad su mu se dogodili Brđani i brojni poniženi u Crnoj Gori pre godinu i nešto onim kampom ispred Vlade kojoj je on i danas premijer.

Da je protegnutom gospodaru Crne Gore istekao rok upotrebe shvatili su njegovi podanici krajem prošle i početkom ove godine, kad su zemljoposednici i kućevlasnici – domaći i inozemni – počeli masovno da prodaju imovinu. Crna Gora nije više mesto koje greje nada.

Čak i sporomisleći žitelji Crne Gore konačno su prepoznali pravo lice Milove strahovlade kad je arestirani, njegov prvi partijski saborac, Svetozar Marović pred sudom priznao krađu koja se meri stotinama miliona evra. Pitaju se danas javno, koliko je to njihv gospodar svrnuo na svoje račune i račune svoje porodice koja je već decenijama istinski posednik Crne Gore. Đukanović je odavno već bogat čovek. Javno priznaje da je „zaradio više od dvadeset miliona evra“. Nezvanično, njegova imovina je višestruko veća.

Sve je sročeno u predizbornom sloganu Demokratskog fronta: „Mi li On“.

Sve pomenute signale prepoznala je Crna Gora izuzev njega samog.

Šta su rezultati Milove dvadeset sedmogodišnje vladavine:

– On je nesumnjivo darovit političar, ubedio je građane Crne Gore da je prirodno da su samo on i njegova porodica bogati i moćni, a ostatak neka se čeliči u oskudici.

– Da bi ostvario te ciljeve ukinuo je demokratiju, sve je kupovao novcem: moć, opoziciju glasače, medije, pavaljke, ljubavnice, kriminalne grupacije…

– Koliko pamti pisana i ona usmena istorija, Milovom zaslugom Srbiju i Crnu Goru nikad nisu delili dako duboki kanali. Čak ni Sekula Drljević nije imao toliko sulude ideje.

– Poveo je sopstveni krstaški rat protiv Srba i svega što je mirisalo na Svetosavlje.

– Zabranio je praktično Srpsku pravoslavnu crkvu, osmislio nekakvu crnogorsku crkvu i za njenog „patrijarha“ lično postavio raspopa iz Smedereva, izvesnog Miraša Dedejića.

– Rimokatolička crkva u Crnoj Gori ima veće prava nego SPC.

– Ukinuo je ćirilicu, srpski jezik, izbacio ga iz udžbenika i škola, naredio da se osmisli crnogorski jezik sa jezički davno izumrlim sinonimima.

– Nabedio je Njegoša i prestonu porodicu Petrović da nisu Srbi i da se nikad nisu tako izjašnjavali. Gorski vijenac jedva je izmakao njegovoj redakturi.

– Da bi pokazao svoju dobrovoljnost da se uvuče Briselu i Vašintonu, priznao je nakaznu državu Kosovo, uveo sankcije Rusiji i aplicirao za NATO savez.

– Ima toga još, pa to je izazvalo građenje kod mnogih Srba u Srbiji, Republici Srpskoj i diljem zemljinog šara, da opišu svoj odnos reečnicom „Ne vidim razliku između Crne Gore i EkvatoralneGvineje“.

– Izdao je prijatelje, kumove, izdao je crnogorsku čestitost i dostojanstvo, učinio je sve da se mlađi u Crnog Gori i ne sećaju šta to beše.

Milo ovih dana brani svoju minornu poziciju leksikom kako ga ruše Moskva i Beograd, koji su ustali zbog navodne želje Cne Gore da pristupi NATO alijansi!? Kakva bedastoća. Zaboravlja da svaka tiranija ima svoju spiralu uspona i pada, sve završe slično. U kaljuzi, bekstvom i formiranjem vlade u egzilu.

Pa Gospodaru, da se ne pozdravljamo. Plati račune i odlazi.

(Pravda)

 

KOMENTARI



3 komentara

  1. Lune says:

    Hm,hmm..Djoko, to nesto ide mnogo sporo, Petar Mrkonjic, capio "nacionanu penziju" i nista neradi..?

  2. ‚1‚čuj says:

    ŠTA ĆETE VI SRBI , JADNICI, SA SVOJIM MILOM? CRNOGORCI ĆE SE REŠITI ZLA, KRENUĆE PRVIM PUTEM , VI JADO JADNA SRPSKA, KLIĆETE I DALJE VAŠEM SRPSKOM MILU: BEDO OD NARODA , DA BEDNIJA NE MOŽE BITI.

  3. Tomo K. says:

    Siptari u Pristini treba da izgrade Milu veliki spomenik pored Klintonovig kako bi upotpunili arhitekturu ovog grada na veliko zadovoljstvo milogoraca!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *