Crna Gora sve zaduženija

Crna Gora sve zaduženija

9 juna 2013

Lovćen CrnaGoraCrna Gora je u teškoj ekonomskoj situaciji o čemu svedoče podaci koje je pred skupštinskim Odborom za ekonomiju poslanicima saopštio guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG) Milojica Dakić.

„Državni dug Crne Gore u 2012. godini dostigao je 1,699 milijardi evra i u odnosu na 2011. godinu uvećan je za oko 14 odsto, odnosno sada iznosi oko 51 odsto bruto društvenog proizvoda“, rekao je guverner Dakić.

Kako je navedeno u izveštaju CBCG, inflacija u prošloj godini bila je 4,1 odsto (1,9 odsto više od evropskog proseka), dok je za ovu godinu, prema rečima Dakića, inflacija predviđena od 1,3 do 3,5 odsto, dok je projektovani rast BDP za ovu godinu predviđen do 0,5 odsto.

Prema izveštaju CBCG, svaki drugi evro uložen u nekretnine u Crnoj Gori došao je iz Rusije. Strane investicije su povećane za 16 odsto u odnosu na 2011. godinu. Samo investicije u nekretnine iznose 226 miliona, od čega su 132 miliona uložili ruski građani.
Poslanik Socijalističke narodne partije Aleksandar Damjanović veruje da brojke u izveštaju CBCG ne oslikavaju pravo stanje finansijske zaduženosti Crne Gore.

„Državni dug mnogo je veći kada se u obzir uzmu državne garancije, koje su aktivirane, ili prete da to budu. Ako uzmemo državne garancije u visokom iznosu, a imamo rokove za aktiviranje ostalih, ako tome dodamo negativan rezultat privrede i činjenicu da bankarski sistem ima gubitak oko 50 miliona, onda je državni dug veći od 51 odsto BDP, čak ide i do 61 odsto“, kaže Damjanović.

Svaki četvrti evro u Crnoj Gori, po rečima Damjanovića, opterećen je kreditom, što znači da građani i dalje traže pozajmice, ali po visokim kamatnim stopama. Kada su u pitanju kamate, još gora je situacija sa mikrofinansijskim institucijama, koje građanima odobravaju kredite do 10.000 evra. Kamate za ove kredite iznose i do neverovatnih 28 odsto, što je najveća stopa u regionu.

„Da bi se stanje u bankarskom sektoru korenito menjalo, prema oceni Dakića, moralo bi se što pre pristupiti izmeni zakona u ovom sektoru, jer Centralna banka“, dodaje Dakić, „nema nadležnosti i instrumente da ograničava kamate bankama osim na kratko vreme“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *