ЦРНЕ ВЕСТИ ЗА АНГЕЛУ МЕРКЕЛ: Управо су објављене анализе!

CRNE VESTI ZA ANGELU MERKEL: Upravo su objavljene analize!

16 februara 2020

Ako se usporavanje rasta već dugo najavljuje, vest da se nemačka ekonomija našla na rubu recesije uznemirila je investitore i analitičare. “Recesija je izbegnuta ‘za dlaku’, samo zahvaljujući otpornim nemačkim potrošačima”, navode ekonomisti Alianza Ludovik Subran i Katarina Utermol.

Međutim, to teško može da bude razlog slavlju, smatraju oni, jer se ništa bolje ne očekuje ni u 2020. godini. U poslednjem tromesečju prošle godine, prema podacima Eurostata, nemački BDP je stagnirao u odnosu na prethodna tri meseca, dok je na godišnjem nivou porastao 0,5 posto.U celoj prošloj godini najveća evropska ekonomija i njen motor rasta zabeležila je rast BDP-a od 0,6 posto, najsporije od vremena dužničke krize i upola niže od eurozone.



Oporavak

– Gledajući unapred, pokazatelji za decembar ne izgledaju dobro, a uticaj korona virusa verovatno će odložiti oporavak proizvodnje jer barem privremeno narušava lance distribucije, kazao je ekonomista Karsten Brzeski iz nizozemske fonacijske grupacije ING. On vidi i razloge za ublažavanje pesimizma. Nešto slabiji pokazatelji su u građevinarstvu u poslednjem kvartalu pripisuje božićnim praznicima, a blaga zima mogla bi da donese bolje rezultate u prvom kvartalu, a u prilog bi moglo da bude i stanje zaliha. Smatraju da su nade u jači oporavak isčezle.

Ni ekonomisti Alianza ne isključuju mogućnost da širenje korona virusa odvuče nemačku ekonomiju privremeno u tehničku recesiju. Procenjuju da će ekonomija ove godine rasti po stopi od 0,5 posto, ali ostaje rizik da bi “zlatno doba” uzastopnog rasta, najduže od ujedinjenja zemlje, ove godine moglo završiti. Razlozi tome su višestruki, a kao poseban problem se izdvaja činjenica da se Nemačka ne menja dovoljno brzo da bi iskoristila prednosti svoje industrije, naročito automobilske.

Legure

Premda je nemačka ekonomija i dalje inovativna, ima sve više teškoća u korištenju potencijala, s obzirom na to da joj nedostaje čak i osnovna digitalna infrastruktura, povećava se nedostatak digitalnih veština i nedostaje joj primereno finansiranje start-upovi. U analizi Alianza stoji kako nemačka zaostaje u području veštačke inteligencije: 80 posto globalne veštačke inteligencije dolazi iz dve zemlje, SAD-a i Kine, dok se Evropa ne takmiči niti za ‘brončanu medalju’. Takođe, poslednje istraživanje pokazuje da u sektoru malih i srednjih poduzeća koja čine 70 do 80 posto nemačke ekonomije, tek svako peta kompanija ima strategiju digitalizacije. Na posletku, godišnje se otvara tek 250.000 start-up kompanija, s čime nemačka čini tek 1,5 posto novih globalnih biznisa. Ekonomista Alianza smatraju da je Nemačkoj potreban dugoročni investicijski plan fokusiran na unapređenje infrastrukture, poboljšanje obrazovnog sastava, kao i kapaciteta za istraživanje i razvoj, te stvaranje venture fonda iz kojeg će se finansirati obećavajući start-upovi.

Dužnici

Najsporiji rast od 2013. godine zabeležen je i u eurozoni, kao i u EU. U poslednjem kvartalu prošle godine, BDP eurozone povećan je na godišnjoj razini za 0,9 posto, a u EU27 1,1 posto.

Baret Kupelian, viši ekonomista u konzultantskoj kući PVC, smatra da su za slabiji rast u eurozoni najzaslužnije Nemačka i Italija koja je na kvartalnoj razlici imala pada BDP- od 0,3 posto, a na godišnjoj je stagnirala. Koliko su vodeća i treća po veličina ekonomija eurozone važne za rast BDP-a najbolje govore brojke: jedan postotni bod rasta u Nemačkoj i Italiji znači povećanja rasta u eurozoni za 0,5 postotnih poena.

Međutim, za razliku od vremena dužničke krize, kada su u problemima bile zemlje s periferije eurozone, one sada unose malo optimizma u generalno tmurnom ambijentu.

“Svetla strana eurozone sada leži u perifernim ekonomijama. Uz izuzetak Grčke, sve zemlje koje su prošle proces sanacije premašile su pretkriznu razinu BDP-a i nastavljaju rasti po ubrzanoj stopi, navodi Kupelian. Španija je u poslednjem kvartalu na godišnjoj razini rasla 1,8 posto, Portugal 2,2 posto, a Kipar 3,2 posto. U srednjoj i istočnoj Evropi, pak, stope rasta i dalje su solidne, delom zbog toga jer se mahom oslanjaju na domaću potražnju. Najveće povećanje BDP-a imala je Mađarska, 4,6 posto, sledi Rumunija s rastom od 4,2 posto, a oko 3,5 posto porasle su ekonomije Poljske i Bugarske.

Rast je i dalje pod dominantnim uticajem domaće potražnje

Premda je tromesečni rast BDP-a u europodručju od 0,1 posto vrlo nizak, glavni analitičar Hrvatske narodne banke Vedran Šošić smatra da zapravo predstavlja dobru vest.

Negativan kontekst koji danas prevladava u tumačenju podataka o BDP-u zadali su vrlo slabi pokazatelji industrijske proizvodnje za decembar objavljeni pre nekoliko dana. Većina analitičara, dodaje, i dalje očekuje postupni oporavak u europodručju tokom ove godine, kako prognoziraju različite ankete poslovnog i potrošačkog optimizma. Ipak, nakon poslednjih podataka o industrijskoj proizvodnji i aktualnih poremećaja u proizvodnim lancima zbog epidemije koronavirusa jača rizik da bi oporavak mogao biti nešto sporiji od aktuelnih očekivanja. Kada je reč o Hrvatskoj, Šošić ističe da je rast BDP-a nešto usporio jraj prošle godine, najviše pod uticajem nepovoljnih zbivanja u industriji.

– Rast je i dalje pod dominantnim uticajem domaće potražnje koja ne pokazuje znake posustajanja, pouzdanje potrošača na početku godine beleži visoke razlike, građevina je u snažnom zamahu, a može se očekivati i snažnije povlačenje sredstava iz evropskih fondova, što će povoljno delovati na investicijsku aktivnost države – kaže Šošić.

(jutarnji.hr)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Svetozar says:

    Angela, Angela...stiže polako sve na naplatu

  2. Rade says:

    Zdravstveno stanje Angele Merkel ne zabrinjava Nemce, oni čekaju njenu ostavku, pa da neki desničar uzme vlast u svoje ruke i očisti Nemačku od migranata i svi ostalih koje je Angela doselila.

  3. Jerotije says:

    Ne shvata se prosta stvar,zemlja sa preko milijardu ljudi,procentualno ima više genijalaca nego evropa i amerika zajedno.Sve će više dominirati Kina u izradi i primeni softvera jer ima nemerljiv intelektualni potencijal na raspolaganju,a ovde je zapad u dubokoj dekadencijiććć

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *