CRNO NAM SE PIŠE: 2100. godine širiće se epidemije, neće biti vode i hrane

CRNO NAM SE PIŠE: 2100. godine širiće se epidemije, neće biti vode i hrane

4 januara 2014

Biafra, Nov. 1969 Medical clinic in Mabaitoti - Owerri.Rast stanovnika predstavlja jedan od ključnih faktora za razmere epidemija, kao i globalno otopljavanje i sve ograničeniji resursi vode za piće, obradivog zemljišta, nezagađene atmosfere i hrane…

Do kraja 2100. godine na zemlji će, prema procenama Francuskog instituta za demografske studije Ineda biti između 10 do 11 milijardi stanovnika, što će za posledice imati širenje epidemija, nedostatak pijaće vode i hrane, kao i klimatske promene. Na svetu je danas 7,2 milijarde ljudi, a do 2025. ta brojka će se popeti na 8,1 milijardu, do 2050. na 9,6 milijardi, a oko 2100. dosegnuće brojku od 10,9 milijardi ocenio je UN u izveštaju objavljenom u junu prošle godine.

Rast svetske populacije predstavlja opasnost u pogledu sve rasprostranjenih epidemija. Povećana mobilnost ljudi podstiče širenje epidemija koje postaju sve opasnije zbog brzine prenošenja i razmera broja zaraženih, preneo je list Atlantika. Na afričkom kontinetu, gde je najteže kontrolisiti širenje virusa, broj stanovnika se najbrže povećava. Posebna opasnost leži u činjenici da se iz Afrike u ostali deo sveta sve brže prenosi jedan broj nepoznatih virusa, kao što je bio slučaj sa HIV-om ili groznicom zapadnog Nila.

Rast stanovnika predstavlja jedan od ključnih faktora za razmere epidemija, ali ne treba zaboraviti ni ostale faktore, kao što su globalno otopljavanje, koje takođe ima negativan uticaj na širenje prenosivih bolesti. Uticaj na širenje epidemija imaće i sve ograničeniji resursi vode za piće, obradivog zemljišta, nezagađene atmosfere i hrane, što će sve više uzimati maha.

Rast broja stanovnika dovodi do smanjenja pošumljenih površina koje se pretvaraju u urbana naselja ili obradive površine, ali posledice, još uvek nedovoljno ispitane, mogu biti patogene po ljudsku vrstu. Još jedan značajan faktor na širenje epidemija je i olakšana trgovinska razmena, posebno životinja, iz jednog kraja sveta u drugi. Danas se zna da je to u 60 odsto slučajeva razlog nastanka epidemija u zemljama u razvoju.

Društveno-ekonomske krize, kao što su sukobi i ratovi, takođe utiču na širenje epidemija koje je u vanrednim okolnostima teško kontrolisati. I pored tehnološkog razvoja i preventivnih mera koje se preduzimaju u savremenom svetu, epidemije predstavljaju sve veći rizik za čoveka, a posebno zbog klimatskih promena koje prouzrokuju elementarne nepogode koje pogoduju širenju raznih zaraznih bolesti.

Svedoci smo velikih poplava kao što je bio slučaj tokom ciklona Sendi 2012. kada je poplavljen deo Njujorka, ili razorni cunami koji je 2011. pogodio Japan.

Savremeni svet moraće da uloži sve više sredstava u pronalaženje novih vakcina protiv virusa i nove vrste antibiotika protiv bakterija koje postaju rezistente na današnje medikamente. Ne treba zaboraviti da je u svetu sve veći broj ljudi koji pate od hroničnih bolesti koje uzimaju razmere epidemija kao što su dijabetes, rak, ali i mentalne bolesti koje su uglavnom prouzrokovane nezdravom hranom i savremenim načinom života, navodi se u studiji Ineda-a.

(Info-ks)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *