Црногорска бакља ранила Србе

Crnogorska baklja ranila Srbe

30 marta 2015

Nenad-Popovic_620x0   323879Kada je selektor crnogorske fudbalske reprezentacije Branko Brnović, odmah posle skandala na utakmici u Podgorici, duboko pogođen mučnim događajima na terenu i tribinama rekao – „Neka ide sve dođavola“ – verujem da nije mislio samo na fudbal.

Brnović dobro zna da obraz svakog časnog Crnogorca danas bridi od srama posle nezapamćenih incidenata u Podgorici. Otuda je selektor i poručio da do nečastivog skoknu svi, a ne isključivo huligani koji su prekinuli fudbalsku utakmicu između Crne Gore i Rusije. Baklja koja je pogodila ruskog golmana Igora Akinfejeva u glavu nije ranila samo tog mladića koji je imao nesreću da stoji između stativa u Podgorici. Ne brinem toliko zbog Rusa. Oni su prvim avionom odleteli kući. Mnogo više brinem za sve nas koji ostajemo ovde: Sami sa sobom i sa svojim zabludama.

Naime, ta baklja je mnogo više ranila sve Srbe u Crnoj Gori, pa i one koji se danas deklarišu kao Crnogorci, a bogami, njeno zapaljivo dejstvo proširilo se i mnogo dalje, pa se, duboko verujem, sada svi mi zajedno držimo za obraze, iako smo prošli bez opekotina.

Ali, fenomen te bačene baklje nije to što će se zbog nje stideti onaj koji ju je bacio i oni koji su ga na to navodili daljinskim upravljačem, sedeći mnogo dalje od stadiona u svojim udobnim kabinetima. Paradoks je u tome da zbog te bačene baklje opekotine osećamo svi mi ostali koji verujemo u iskreno prijateljstvo Rusije i Crne Gore. Do juče se gotovo nije ni postavljalo pitanje istorijskog bratstva Crne Gore i Rusije i Cetinja i Moskve. Ali, samo do juče“

Da podsetim da je Sveti Petar Cetinjski rekao na samrti svom sinovcu i nasledniku Njegošu:

– Moli se Bogu i drži se Rusije!

I Njegoš se molio Bogu i držao Rusije, postavši najveći pesnik i filozof, mudrac i državnik, pominjući često u svojim delima i besedama neraskidivu bratsku i duhovnu povezanost srpskog i ruskog naroda.

Ali, od kada su trećerazredni činovnici iz Vašingtona i Brisela poručili današnjem vladaru Crne Gore da se mane i Boga i Rusije, a drži se NATO, moramo da se zapitamo: Mogu li se časni Crnogorci pogledati u ogledalo duže od nekoliko sekundi, a da posle toga ne spuste pogled?

Zato mislim da je ta baklja buknula kao požar, osvetljavajući mnoga skrivena lica, pa i ona u Beogradu, otkrivajući kako NATO kolonijalizam, zemlje sa časnom i ponositom prošlošću, pretvara u nestabilna, čak groteksna mesta huliganizma, kriminala i korupcije. Od kada je Milo Đukanović uveo sankcije Crne Gore prema Rusiji, pomislivši valjda kako će time destabilizovati Putina i njegovu ekonomiju, a zapravo je, eventualno, poremetio snabdevanje u nekom moskovskom dućanu, zapitajmo se – žive li naši prijatelji, građani Crne Gore, makar malo bolje? Hoće li im prihodi od turizma biti veći ovoga leta? Ko će zameniti desetine hiljada ruskih gostiju? Možda će se na plažama Montenegra sunčati mornari i kuvari Šeste flote? Ne verujem u te bajke.

Samo nekoliko dana pre nego što se dogodila podgorička baklja, Srbiji se ipak dogodio IPAP! Tako je u tišini i mraku – baklje, naime, nisu gorele – Srbija potpisala dokument koji našu zemlju približava na korak od NATO. To je taj IPAP, sporazum na osnovu kojeg će vojnici NATO ubuduće imati slobodan tranzit kroz Srbiju. To je taj IPAP na osnovu kojeg će vojnici NATO moći da koriste našu vojnu infrastrukturu. Već pretpostavljam šta se može dogoditi, ako ćutimo. Naseliće se prvo u nekoj kasarni, potom će zauzeti neki grad. I, dok se mi probudimo u ovoj pomračini, zauzeće i čitavu Srbiju!

Vlasti nas uveravaju da to nije tačno. Ali mi se već nalazimo u predvorju vojne alijanse koja je pre 16 godina ubila malu Milicu Rakić na noši i pobila još mnogo nevinih civila, zasuvši čitavu Srbiju osiromašenim uranijumom.

Mi ne mrzimo, mi samo pamtimo! I zbog tih uspomena i naše časti, nečasno je pristupiti NATO savezu. Ne zbog toga što mrzimo, već zbog toga što ne zaboravljamo.

I kako bismo mogli da sebe pogledamo u ogledalo, svako od nas, kada bi pristao da postane deo tog saveza koji bi na našoj teritoriji postavio rakete i okrenuo ih ka Rusiji? Zar postoji iko, ko drži do dostojanstva i ljudskosti, ko može da pomisli da rakete koje su ubile malu Milicu, sada nišane u našu braću i prijatelje Ruse? Zar da NATO koji nas je ubijao, treba da postane naš saveznik i ubedi nas da je Rusija naš neprijatelj?! Zato je tako lako reći – NE u NATO!

(Dr Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije, Večernje novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. milan says:

    Pravo zboriš Popovicu. Od kojeg plemena je Djukanovic, samo se pitam? Izgleda mi kakvo pleme tako se i vodi Crna Gora.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *