Црногорска Помпеја као туристички бисер

Црногорска Помпеја као туристички бисер

18 септембра 2015

rumijaОпасано бедемима, на четири километра од обале Јадрана, урбано језгро са аквадуктом чувар је бурне и дуге историје. Град у подножју Румије још је неистражен и тек сада почињу да се користе његови туристички потенцијали.

У лучком граду сунца и зеленила, изнад пространих булевара и уређених плажа, у подножју планине Румије, налази се оно најлепше, а још неистражено, од Бара. Опасано бедемима, на четири километра од обале Јадрана, једно урбано језгро са аквадуктом од 17 лукова, рушено и дизано из пепела, одолева вековима. А опет, тек сада почиње да се препознаје као туристички бисер и тек сада се доживљава као баштина од значаја, па многи још не знају за „црногорску Помпеју“. Будућност Старог Бара, тог древног града са бурном и дугом историјом, чини се, тек долази. И док стручњаци, свако из свог угла, не открију све тајне и не истакну све вредности овог сликовитог места, посетиоци већ сада могу да у свим тим рушевинама сакупе комадиће старобарске лепоте и направе од ње мозаик личног ужитка.

Пут до Старог града води кроз маслињаке старе вишу од хиљаду, од којих је једно стабло одавно „навршило“ две хиљаде година. То, најстарије маслиново дрво у Европи, заштићено је оградом и једно је од симбола Бара, иначе препознатљивог по овој биљци и квалитетном маслиновом уљу. Стари Барани кажу да су код ове маслине болесни долазили да се излече, несрећни да би постали срећни, а заљубљени да им љубав дуго траје. Многи парови се ту и данас венчавају.

Слику Старог града чине непроходне литице са три стране, између којих се сместило насеље изграђено ради одбране од непријатеља и приступа свежој пијаћој води, која је пристизала преко аквадукта. Недавно су овде пронађени остаци грчке културе из четвртог века пре нове ере, мада се та прошлост још истражује. Верује се да су га основали Анти, а онда освојила илирска племена, иако се први пут спомиње у документима у 8. веку. У писаним изворима из 9. и 10. века Стари град се води као Антибареос, потом као Антибарис, а у 11. веку као Антибари. Познато је да је тврђава Цитадела бранила Византинце, који су кључеве града у 11. веку предали владарима Дукље, а касније Немањићима, када се интензивно развијао као град са аутономијом, статутом, грбом и сопственим новцем.

Одувек су се ломила копља око њега, па су га поседовали Млечани, Мађари, Турци и тако све до 1878. године, када су га Црногорци ослободили. Све се то види на грађевинама које су преживеле, мада већина има силуету рушевина. Унутар зидина се налазе цркве Свете Катарине и Свете Венеранде из 14. и 15. века, док се у западном делу налазе остаци цркве Светог Николе, заштитника помораца, коју је у 13. веку подигла Јелена Анжујска.

Док се пењете калдрмисаном улицом, у којој су као на Башчаршији смештене кафеџинице, радњице и сувенирнице, прича о старим занатима по којима је овај крај био познат добија и слику. Некада је овде постојала правилно разграната мрежа улица, која се полако губила честим проширивањем и дограђивањем. На уласку у град види се рељеф млетачког лава, Омербашића џамија из 17. века и гроб дервиша Хасана, док се са зидина Цитаделе пружа поглед на аквадукт. Све је овде као у неком лавиринту, што шетњу и чини особеном, поготово када стигнете до главног трга и остатака катедрале Светог Ђорђа, заштитника Бара, тамо где је некада био форум. У овој цркви је 1077. крунисан кнез Михаило Војисављевић, а потом је то постао званични храм кринисања и сахрањивања династије Војисављевића, када је Стари Бар био центар Дукље.

Ако и не препознате сами, водичи ће вам показати остатке турског купатила из 18. века, Сахат кулу, Кнежеву палату, као и барутану. Неки извори кажу да је на овом простору било и до 600 објеката, грађених у стилу романике, готике, ренесансе и у орјенталном духу, а најбоље је сачувана црква Светог Јована Владимира из 13. века, обновљена 1927. године.

Неке грађевине су обновљене после земљотреса из 1979, у којем је страдао и аквадукт, па је прекинуто снабдевање водом. Неке се дижу из пепела, а неке тек откривају као споменици културе. Музеј на отвореном полако добија обрисе града.

Средњовековни Хај Нехај

На десет километара северозападно од Бара, на брду изнад мора, налазе се остаци града Хај Нехаја из 15. века. Изградили су га Млечани, али су га доградили Турци у 16. веку. Овде се налази црква Светог Димитрија из 8. века, са два олтара, окружена чврстим зидинама, са пушкарницама и одбрамбеним кулама.

Излет до Скадарског језера

Да бисте посету барској општини, уз Стари град, још више „засладили“, препорука туристичке организације је пловидба Скадарским језером. Излет бродићем кроз раскошну вегетацију, са погледом на острва са средњовековним манастирима и највећим резерватом птица у Црној Гори, рибарска села са аутентичном архитектуром, мелем је за очи и уши.

(Новости.рс)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u