Crnogorski jezik je srpski jezik sa brkovima?

Crnogorski jezik je srpski jezik sa brkovima?

14 септембра 2014

crnogosrki jezik343466Jednom prilikom je Rambo Amadeus (crnogorski muzičar čije je pravo ime Antonije Pušić) rekao: „mislio sam da su Crnogorci zapravo Srbi sa brkovima“. Naravno, ovo je bila šala „svetskog kilocara“ iz Herceg Novog. No, nije tajna da otprilike sličan odnos prema crnogorskom jeziku imaju neki građani kojima je srpski maternji.

Za njih je ovaj jezik deo „milogorske“ koncepcije savremene Crne Gore. Ovo bi se slikovito dalo opisati jednom šalom srpkog humorističkog programa „Noćna smena“, gde Crnogorac govori Srbinu: „A šta je smešno što bi dokument trebalo prevesti na crnogorski? Ako bi trebalo ići u Nemačku, dokumente prevode na nemački, u Tunguziju, onda na tunguski, u Togo, … na njihov jezik“.

Sa druge strane, jedan od najuticajnijih mladih političara na crnogorskoj sceni- Igor Lukšić, koji je od 2011.godine na mestu premijera, izjavio je da u Crnoj Gori svi narodi imaju pravo da govore na onom jeziku, na kojem žele. On je tada rekao: „Jezik je potvrda nacionalnog identiteta i bez obzira što to nekom smeta, ja sam govorio i govoriću crnogorskim jezikom koji sada i u formalnom smislu postoji, a praktično je postojao oduvijek“.

Trebalo bi dodati da su ove godine pozicije montenegristike ojačale. Prve studente je dobio Fakultet za crnogorski jezik i književnost na Cetinju.

O socijalno-političkim i istorijsko-kulturnim aspektima crnogorskog jezika, u okviru tradicionalnog „Okruglog stola“, danas govorimo sa dekanom Fakulteta za crnogorski jezik Adnanom Čirgićem i docentom Pravoslavnog Sveto-tihonovskog humanitarnog univerziteta u Moskvi, slavistom Fjodorom Albrehtom.

Čime se crnogorski jezik razlikuje od srpskog, imajući u vidu da je još prema Ustavu iz 1992.godine, zvanični jezik u tadašnjoj jugoslovenskoj republici Crnoj Gori bio „srpski jezik ijekavskog izgovora“?

Adnan Čirgić: Ako govorimo o razlikama: crnogorski jezik ne postoji prema srpskom, hrvatskom ili bosanskom, zbog razlika ili sličnosti koje u odnosu na njih ima. Iz socio-lingvističkih razloga može se govoriti o 4 zasebna štokavska standardna jezika. Svi oni naravno pripadaju istom štokavskom sistemu i svi su standardizovani prema organskim govorima država kojim pripadaju. Crnogorski jezik, to je poznato nauci odavno, imao je nekoliko desetina poznatih istrživača. Oni su pružili građu koja je poslužila autorima crnogorskog pravopisa da iz nje izvedu ono što je živo u govoru crnogorskih građana.

Crnogorski jezik je službeni u Crnoj Gori, na isti način na koji su ostala tri štokavska jezika službeni u svojim državama. Crnogorskim jezikom govore crnogorski štokavci, na tom jeziku je nastajala naša književna baština i to je činjenica koja je lako proverljiva. A ako je reč o razlikama, onda treba reći da se on u odnosu na srpski jezik razlikuje time što je ijekavski, a u odnosu na sva tri ostala štokvska jezika, razlikuje se po tome što su se u crnogorskom realizovala i dva uslovno rečeno dodatna fonema ś i ź , po dosledno izvršenom ijekvskom jotovanju.

Fjodor Albreht: Sa stanovišta lingvistike, granice između jezika i dijalekata nisu uvek potpuno precizne. Nema lingvističih kriterijuma za određivanje granica. Ako uzmemo za primer Balkan, kajkavski dijalekt se mnogo više razlikuje od književnog hrvatskog, nego crnogorski jezik od srpskog. Redovno se susrećemo sa situacijama, gde se oni koji govore na dva različita maternja jezika odlično među sobom razumeju, a sa druge strane oni koji govore različitim dijalektima jednog istog jezika, imaju prilične probleme u komunikaciji. Tako da je pitanje o jeziku i dijalektima najpre socijalno-političke i istorijsko-kulturne prirode. Isto tako, mogu da zamislim situaciju: na primer Rjazanjska oblast u Ruskoj Federaciji, gde stanovništvo govori dijalektom koji ima svoje brojne osobenosti, najpre fonetske, počinje da stvara nova slova i ako hoćete, eto novog jezika. Ako bi za to postojala politička volja.

Većina izdanja se danas u Crnoj Gori štampa na latinici. kako možete okarakterisati odnos ćirilice i crnogorskog jezika u poslednje vreme?

Adnan Čirgić: Ćirilica i latinica dva su ravnopravna crnogorska pisma. Taj njihov status je i ustavno i pravopisno zagarantovan. Čini mi se da današnji Crnogorci više koriste ćirilicu nego latinicu. To je posledica uticaja interneta i modernih tehnologija, ali nema ni govora o odricanju ćirilice, jer bi to značilo odricanje od sopstvene kulturne baštine.

Fjodor Albreht: Da, latinica je više nekako povezana sa internetom. Sa druge strane, obilje latinice može biti pokušaj približavanja Evropi, pa čak i u ovom jezičkom smislu. Možete se pozivati na jednakost ili ravnopravnost , ali u svim društvima ipak važi pravilo : svi su jednaki , ali neki su „ jednakiji“ od drugih.

Pre nekoliko godina je tokom popisa stanovništva, većina stanovnika Crne Gore izjavila da govori srpskim jezikom. Onda ispada da zvanični jezik , nije jezik većine građana ove države . Međutim , s druge strane , broj onih koji tvrde da govore na crnogorskom, u međuvremenu je ozbiljno porastao , u poređenju sa situacijom od pre 15-tak godina.

Adnan Čirgić: Jedna je stvar možda kod nas neobična. Priličan broj crnogorskih građana izjasnio se da govori srpskim jezikom. Međutim svi oni, ako je reč o autohtonim crnogorskim štokavcima, već na osnovu prve izgovorene rečenice, ma gde bili, biće lako prepoznati kao Crnogorci. Dakle, biće prepoznati isključivo po jeziku, ne po nošnji ili nečem drugom.

150-godišnja srpskohrvatska jezička norma i politika, isto toliko dugo krojenje te politike iz drugih centara koji nisu crnogorski, dovelo je do toga da crnogorski građani i dalje, ne svi naravno, već jedan deo, smatra da govori srpskim jezikom. Ako se neko tokom kompletnog školovanja obučavao da je njegov maternji jezik srpski ili srpskohrvatski, a da su nacionalne jezičke osobine dijalekt tog nekog drugog jezika, onda nije čudo što današnji građani Crne Gore imaju posledice u izjašnjavanju kojim jezikom govre. Vi možete reći da govorite kineskim, ali to ne znači da je jezik kojim vi govorite zaista kineski.

Fjodor Albreht: Pre svega, to je stvar navike. Jer , na ovaj ili onaj način, većina onih koji su učestvovali u popisu, zapravo i jesu učili da govore srpski. Tendencija koja se odnosi na crnogorski jezik u Crnoj Gori je relativno nova , pitanje nije kako se zove jezik , već šta je njegova suština . Srbi i Crnogorci se savršeno dobro međusobno razumeju i mogu da komuniciraju . Ime jezika nije toliko bitno za lingviste , koliko za političare . Ali, s obzirom na kurs koji je zauzela Crna Gora , može se pretpostaviti da će procenat onih koji govore crnogorski samo rasti , uporedo sa mladim generacijama.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u