Црногорски пасош за Ротшилда и Шинаватру

Crnogorski pasoš za Rotšilda i Šinavatru

27 marta 2015

Natanijel-Dzejms-Rotsild-23sep-620x330Ko poželi da bude državljanin Crne Gore moći će to pravo da stekne ako odreši kesu i plati veliki iznos, a cenu će uskoro obelodaniti vlada, koja je u poslednjih pet godina po posebnim uslovima dodelila 161 državljanstvo. U Crnoj Gori ponovo se razgovara o uvođenju programa „ekonomskog državljanstva”, za koje, prema nekim podacima, vlada veliko interesovanje pojedinih moćnih ljudi iz inostranstva.

Pre dve godine crnogorska vlada najavila je uvođenje institucije „ekonomskog državljanstva” uz obrazloženje da je to još jedna velika mogućnost da se u državnoj kasi uknjiži nemali broj miliona evra. Takvu mogućnost „na nož” su dočekale pojedine opozicione partije, ali i nevladine organizacije. Opoziciji i NVO sektoru stigla je i podrška nekih zapadnih zemalja, pa je premijer Milo Đukanović za neko vreme zamrzao takav kurs.

Đukanović je na to bio prisiljen jer su, pored oštrih kritika, pojedine zemlje Balkana i Evrope zatražile od izvršne vlasti da se ne „igraju sa prodajom i kupovinom državljanstva”. Zapretile su da ako od toga ne odustanu zatražiće da se ponovo uvedu vize građanima te države za ulazak u zemlje Šengenskog sporazuma.

Vlada za sada ćuti o pripremi uvođenja „ekonomskog državljanstva”, ali naš izvor iz Đukanovićevog kabineta kaže da je u toku „pažljivo pripremanje terena za prodaju pasoša za investicije”.

Ceo posao oko uvođenja novog načina sticanja crnogorskog državljanstva ponovo je pripremio i ponudio švajcarski advokat Kristijan Kalin. Reč je o advokatu advokatske kancelarije iz Ciriha koja je 2010. godine bila zainteresovana za saradnju sa vladom premijera Mila Đukanovića, posebno na projektu državljanstva, o čemu su naše novine tada pisale.

Te 2010. godine Kalin je na svom portalu objavio detalje posebnog programa kojim je precizirano kako će biti prodavan crnogorski pasoš, gde bi od minimalne investicije od 500.000 evra crnogorska država uzimala 200.000 evra.

On je tada saopštio da su za program prodaje državljanstva zainteresovane Crna Gora, Slovenija, Hrvatska i Albanija. Prema njegovim rečima, kupci ogromnih dobara u pojedinim zemljama samo prošle godine potrošili su dve milijarde dolara na legalnu kupovinu pasoša i ta cifra će se, kako navodi, „u budućnosti samo povećavati”.

Dok se ne uvede „ekonomsko državljanstvo” predsednik države Filip Vujanović, premijer Milo Đukanović i predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić sve više koriste „diskreciono pravo” i dele crnogorske pasoše.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), među dobitnicima državljanstva pod posebnim uslovima jeste i naslednik poznate bankarske dinastije i jedan od finansijera projekta „Porto Montenegro” u Tivtu Natanijel Džejms Rotšild, koji je pre dve godine dobio crnogorsko državljanstvo koje mu je odobrio tadašnji predsednik Vlade Crne Gore Igor Lukšić. Prema podacima MUP-a, premijeri Đukanović i Lukšić podneli su 16 zahteva za prijem osoba u crnogorsko državljanstvo.

Đukanović je za vreme svog premijerskog mandata 2010. godine državljanstvo dao glavnom rivalu palestinskog lidera Mahmuda Abasa Muhamedu Dahlanu, koji je dobio i državljanstvo Srbije.

Odluka MUP-a, koji je tada vodio Jusuf Kalamperović, da crnogorsko državljanstvo da bivšem premijeru Tajlanda Taksinu Šinavatri, koji je u svojoj državi tada bio optužen za korupciju, skoro da je izazvala politički skandal, čak diplomatski. Kalamperović je bio i predlagač odluke da nekadašnjem ambasadoru Srbije u Vatikanu Dojčilu Maslovariću pod posebnim uslovima da crnogorsko državljanstvo, ali i sadašnjem predsedniku Crnogorske partije u Srbiji Nenadu Stevoviću.

Na predlog Ministarstva kulture, sporta i medija, na čijem je čelu bio Branislav Mićunović, iste godine u listu crnogorskih državljana upisao se i čuveni jugoslovenski fudbaler Dragan Džajić, zatim književnik koji je Njegoša javno nazvao „genocidnim pesnikom” Andrej Nikolaidis, inače savetnik šefa parlamenta Ranka Krivokapića za kulturu od 2009. godine, kao i glumački par Milena Dravić i Dragan Nikolić. Od 2009. godine crnogorski državljanin je i umetnica Marina Abramović.

Godinu kasnije, na predlog MUP-a, državljanstvo je dobila pevačica Merima Njegomir, a potom su crnogorsko državljanstvo pod povlašćenim uslovima dobili muzičari Vladimir Maraš i Žana Marinković.

Crnogorskog državljanstva domogli su se i košarkaš Omar Kuk i fudbaler Fatos Bećiraj. Pojma „ekonomsko državljanstvo”, prema kojem će poslovni ljudi moći da dobiju crnogorsko državljanstvo, nema u postojećem Zakonu o crnogorskom državljanstvu. I pravnici su oko toga bili u nedoumici, jer „ekonomsko državljanstvo” kao pojam uopšte ne postoji.

(Novica Đurić / Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *