Цртежи су преживели и логоре

Crteži su preživeli i logore

15 januara 2015

Kultura Bajic crtezi logori 134Povodom 100 godina od rođenja Miloša Bajića (1915 – 1995) u Galeriji RTS-a u četvrtak se otvara izložba autora Ljubice Miljković koja nosi naziv „Pikturalna poezija“. On je u svojoj generaciji prvi srpski apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost, kako je govorio Miodrag B. Protić. Tačnije, Bajić posle boravka u Kotoru 1954. pravi svoju prvu apstraktnu sliku „Kotor 1“. Ova slika spada u jednu od prvih u kojima je vidljivo da Bajić menja odnos prema prirodi, tražeći podatke na granici realnog.

Rođen je u Resanovcima kod Grahova u Bosni i Hercegovini. Od 1922. živeo je u Beogradu gde je završio gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima „Skamija“, „Štipavac“, „Ošišani jež“, „Politika“, „Jutarnji list“. Slikarstvo uči kod Petra Dobrovića, a 1937. završava prvu godinu Umetničke škole, u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred, godinu dana kasnije uhapšen je i interniran u logor Banjica, odakle je transportovan u Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života.

„U koncentracionom logoru crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju…“ sećao se Bajić teških logorskih dana.

Po oslobođenju nastavlja studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalizacije kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu.

Bajić nije postao samo apstraktni slikar kao što nije ostajao figurativac kada je izlazio iz apstrakcije. Voleo je da bude na stalnoj granici figurativnog i apstraktnog, da se igra sa prelazima iz jedne u drugu sferu, da prkosi postavljenim i zadatim postulatima.

FIGURA – FLEKA

U Bajićevom stvaralaštvu postoji nekoliko prelomnih trenutaka. Veliki utisak na njega je ostavio boravak u Parizu 1951. jer po povratku otvara prvu samostalnu izložbu u ULUS-ovoj galeriji. Nejedinstvena po svojoj izražajnosti ova dela, plod razbarušene darovitosti, vukla su ka ekspresivnoj figuraciji koju Bajić nikada neće napustiti. Eksperimentator i istraživač, Bajić se, kako ističe Ivana Simeonović Ćelić, nije zadovoljavao laganim i sporim uzlaznim putem: njegova linija je i obla i oštra, opisna i arabeskna, lirsko-lepršava i izlomljena, njegova figura je realistična i deformisana, prepoznatljiva i skoro pretvorena u fleku. Takva će ona, smenjujući se u slikama i crtežima, biti karakteristika celokupnog Bajićevog stvaralaštva.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *