Цртежи су преживели и логоре

Цртежи су преживели и логоре

15 јануара 2015

Kultura Bajic crtezi logori 134Поводом 100 година од рођења Милоша Бајића (1915 – 1995) у Галерији РТС-а у четвртак се отвара изложба аутора Љубице Миљковић која носи назив „Пиктурална поезија“. Он је у својој генерацији први српски апстрактни сликар. А бити први често је исто што и бити вредност, како је говорио Миодраг Б. Протић. Тачније, Бајић после боравка у Котору 1954. прави своју прву апстрактну слику „Котор 1“. Ова слика спада у једну од првих у којима је видљиво да Бајић мења однос према природи, тражећи податке на граници реалног.

Рођен је у Ресановцима код Грахова у Босни и Херцеговини. Од 1922. живео је у Београду где је завршио гимназију и Учитељску школу. Као ђак објављивао је ликовне прилоге и карикатуре у листовима „Скамија“, „Штипавац“, „Ошишани јеж“, „Политика“, „Јутарњи лист“. Сликарство учи код Петра Добровића, а 1937. завршава прву годину Уметничке школе, у класи Бете Вукановић. Почетком септембра 1941. ступио је у Ваљевски партизански одред, годину дана касније ухапшен је и интерниран у логор Бањица, одакле је транспортован у Маутхаузен. Током заробљеништва бележио је сцене из живота.

„У концентрационом логору цртежом сам изазивао судбину. Цртао сам оловчицом величине малог прста и на папиру каквог се докопам. То сам радио тајно, ризикујући живот. Цртеже сам потом закопавао у земљу…“ сећао се Бајић тешких логорских дана.

По ослобођењу наставља студије на Академији за ликовне уметности у Београду, у класама Мила Милуновића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића. Дипломирао је 1949. а после специјализације код Марка Челебоновића постаје један од првих асистената на АЛУ где као професор сликарства ради до пензионисања. У класи професора Бајића студирали су многи данас познати и афирмисани сликари у нашој земљи и свету.

Бајић није постао само апстрактни сликар као што није остајао фигуративац када је излазио из апстракције. Волео је да буде на сталној граници фигуративног и апстрактног, да се игра са прелазима из једне у другу сферу, да пркоси постављеним и задатим постулатима.

ФИГУРА – ФЛЕКА

У Бајићевом стваралаштву постоји неколико преломних тренутака. Велики утисак на њега је оставио боравак у Паризу 1951. јер по повратку отвара прву самосталну изложбу у УЛУС-овој галерији. Нејединствена по својој изражајности ова дела, плод разбарушене даровитости, вукла су ка експресивној фигурацији коју Бајић никада неће напустити. Експериментатор и истраживач, Бајић се, како истиче Ивана Симеоновић Ћелић, није задовољавао лаганим и спорим узлазним путем: његова линија је и обла и оштра, описна и арабескна, лирско-лепршава и изломљена, његова фигура је реалистична и деформисана, препознатљива и скоро претворена у флеку. Таква ће она, смењујући се у сликама и цртежима, бити карактеристика целокупног Бајићевог стваралаштва.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u