ЧУДО СА ИСТОКА! У Србију стижу кинески технолошки „ЈЕДНОРОЗИ“!

ČUDO SA ISTOKA! U Srbiju stižu kineski tehnološki „JEDNOROZI“!

16 jula 2018

Nema sumnje da će naučno-industrijski park u Borči koji će Kina i Srbija početi da grade ove godine, u kome će raditi najbolji IT stručnjaci, matematičari, inženjeri računarstva, elektrotehnike, mašinstva, fizičari, hemičari, biti zasnovan na kineskom iskustvu.

Naučno-tehnološki park Beograd je u protekla četiri dana bio domaćin prvog letnjeg studentskog startap kampa, sa idejom da za 50 njegovih polaznika bude inspiracija i motivacija za započinjanje sopstvenog startapa. Kroz seriju radionica imali su priliku da razvijaju preduzetničke i veštine javnog nastupa i prezentovanja, ali i da nauče kako da formiraju tim.



Možda neće tako skoro biti da nam naučno-tehnološke parkove pune „jednorozi koje hrane anđeli“, ali podaci pokazuju da Srbija ima predispozicije da zahvaljujući kvalitetnom IT kadru primeni kineski model takozvanog — jednoroga.

U 2017. godini ukupan suficit Srbije u razmeni usluga sa inostranstvom bio je oko 950 miliona evra, od čega su 473 miliona ili oko 50 odsto činile telekomunikacione, kompjuterske i informacione usluge, kaže za Sputnjik direktor sektora za analitiku i usluge Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

On ističe da je očigledna konkurentnost domaćih kadrova za informacione tehnologije, ali i dodaje da je ideja da se ovde privuku kompanije iz IT oblasti koje su jakog ekonomskog potencijala, da one formiraju svoja čvorišta, takozvane habove, kako bi taj suficit narednih godina bio veći.

Nema sumnje da će naučno-industrijski park u Borči, koji će Kina i Srbija početi da grade ove godine, u kome će raditi najbolji IT stručnjaci, matematičari, inženjeri računarstva, elektrotehnike, mašinstva, fizičari, hemičari, biti zasnovan na kineskom iskustvu.

Taj kineski model ne samo da je zadržao stručnjake u Kini, nego i omogućio povratak vrhunskih kadrova iz sveta. Funkcioniše tako što u tim naučno-tehnološkim parkovima postoji ogroman broj startap preduzeća koje nazivaju jednorozima, koje država podstiče na više načina, a najmanje direktnim finansijskim sredstvima.

Jedan od načina je da se finansira izgradnja parkova i svih objekata u njima, od infrastrukture čak do vrhunske opreme za razne delatnosti. Drugi način je osnivanje inkubatora za mala i srednja preduzeća koje finansira država, koja daje posebne povlastice i olakšice privatnim investitorima koji su spremni da se upuste u riskantno finansiranje startapova.

Takozvani investitori anđeli se tu uključuju u priču, tako što tek osnovanoj maloj firmi sa dobrom idejom daju kredit sa minimalnom kamatom.

Stanić kaže da se mogu povući paralele između Srbije i Kine, ali i napominje da treba imati u vidu naše kapacitete i veličinu domaćeg tržišta u odnosu na zemlju koja je pokretač globalne ekonomije.

Jer „jednorog“ u kineskoj poslovnoj terminologiji predstavlja startap, odnosno novoosnovano preduzeće koje nije starije od pet godina, a na tržištu vredi više od 100 miliona juana, odnosno 15 miliona dolara. A samo u jednom, doduše najvećem, naučno-tehnološkom parku u blizini Pekinga osnovano je 30.000 preduzeća!

Prema podacima kineskog Ministarstva za nauku i tehnologiju, u prošloj godini 164 njihova „jednoroga“ su vredela čak 628,4 milijarde dolara.

Sagovornik Sputnjika napominje da u Srbiji postoje inkubatori, ali da nisu razvijeni, zato što ne postoji finansijska potpora. Zato je, kaže, privlačenje investitora u tu oblast od ključnog značaja. Pritom, on ukazuje da se zbog našeg malog tržišta dosta radi na predstavljanju regiona Zapadnog Balkana kao jedinstvenog tržišta, jer veće tržište može da privuče i veće interesovanje jačih investitora.

Pored postojećeg Naučno-tehnološkog parka u Beogradu na Zvezdari koji ima dobar kapacitet, još dva su su završnoj fazi, u Nišu i u Novom Sadu, koji bi trebalo da počnu da funkcionišu do kraja ove godine.

Ulaganja u ovu oblast ne samo da bi usporila odliv kadrova, nego ako se pojavi mogućnost da struku primene u zemlji neki koji su otišli, mogli bi da odluče da se vrate i da u Srbiji nastave svoje poslovanje, kaže Stanić.

– Bitna stvar je u kapacitetu, u broju kvalitetnih firmi u okviru jednog inkubatora, odnosno jednog tehnološkog parka. A da bi oni bili kvalitetniji i nosili veći ekonomski potencijal, to podrazumeva i dobru infrastrukturu, kako fizičku tako i finansijsku, koja bi podržala njihov razvoj i provukla nove ljude sa idejama, pojedince koji bi osnivali svoja preduzeća u okviru takvih struktura – zaključuje sagovornik Sputnjika.

Da se ipak kreće, potvrda je i nedavni članak u nemačkom listu „Frankfurter algemajne cajtung“ koji u Beogradu vidi „budući evropski startap centar“.

Ta tvrdnja potkrepljena je već uspešnim srpskim IT kompanijama, stranim kompanijama koje ovde imaju svoje razvojne centre, ali i već ostvarenim uspehom srpske startap zajednice. Srbija više nije samo destinacija u kojoj se mogu naći iskusni programeri i inženjeri, već i čitava poslovna odeljenja okrenuta globalnom tržištu, navodi nemački list. Kao jasan pokazatelj da to polako postaje i strateški pravac za celu zemlju, autor članka vidi i u tome što đaci u Srbiji programiranje počinju da uče od petog razreda osnovne škole.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. goran says:

    Moze li neko ovaj tekst da prevede na srpski jezik?

    • Velika Metla says:

      Goran,eve da ja pokušam s prevodom! Plate će biti 200 evrova.............,celih! Svaka dva meseca!

      • ZJB says:

        Mislim da je u pitanju masovna proizvodnja "Eliptona" za Africko trziste...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *