Ћутање и страх

Ćutanje i strah

18 oktobra 2016

aleksandar-apostolovski 789346

Piše: Aleksandar Apostolovski

Od bizarne modne dekoracije na majicama Partizanovih igrača, koji su poslednjih dana nosili majice sa likom brutalno likvidiranog vođe sa tribina Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, uprava kluba ogradila se ćutanjem, a javnost zgražavanjem, pomešanim sa strahom. Nije Stanković stradao na tribinama, već je, kao osoba kontroverzne prošlosti, izrešetan u sačekuši, karakterističnoj za mafijaške obračune.

Ritualni opraštaj od stadionskog komandanta u čiju se čast u košarkaškoj hali organizuje minut ćutanja, dok svi iz uprave kluba, od ekonoma do igrača i takozvanih sportskih radnika, imaju rajsferšlus na ustima, svedoči da u moralnom rasulu običnom čoveku nije lako da razotkrije svu travestiju srpske drame. Stanković je nesumnjiva žrtva zločina. Ali je to momak koji je pravosnažno osuđen zbog trgovine drogom. I kaznu nikada nije odležao, što samo pojačava sumnju o sprezi klubova, kriminala, političara i tajnih službi.

Tišina o tome, samo pojačava sumnje u sive zone moći koje su isprepletane sa najvažnijom sporednom stvari na svetu.

Nije, dakle, Stanković bio dobroćudni navijač koji gricka semenke, već je pripadao misterioznoj i nedodirljivoj kasti huliganskih šefova, koji upravljaju kako klubovima, tako i sudbinama, daleko van stadiona. Njihova moć se prostire do noćnih klubova i narko-tržišta. Oni Srbiju vole, oni se Bogu mole. I popale sve na šta naiđu, kao paravojska iznajmljena na lizing.

Bez obzira na boje klupskih dresova i zastava, matrica je ista. I fudbaleri Zvezde su na majicama nosili natpis „Pravda za Uroša”, dajući podršku Urošu Mišiću koji je policajca u civilu na severu napao bakljom i naneo mu teške povrede. Igrači su majice nosili preko crveno-belih dresova. Kada je utakmica počela, majice su skinute. Ali, ostao je gorak ukus da je utakmica već izgubljena. O redovnoj pojavi da, kad Zvezda izgubi, fudbaleri odlaze na javno saslušanje pred huliganskim istražiteljima, suvišno je govoriti.

Ako premijer Aleksandar Vučić izjavi da ga ne zanima ko nosi majicu, a ko ne, već ko kalašnjikovima deli pravdu po Beogradu, da li to znači da je i on uplašen javnom demonstracijom iskazivanja počasti osobi sa krivičnim dosijeom? Da li on zna nešto što mi ne znamo?

I zašto je, pre nekoliko godina, tada već u poziciji najmoćnijeg političara u zemlji, razgovarao sa grupom „grobara”, kao da su delegacija iz Brisela? Zašto je na slavlju socijalista posle izbora, veoma blizu Ivice Dačića, skakutao jedan istaknuti huligan koji je nekada upravljao masama sa severne šipke, pa se onda preselio na grobarski jug, baš kao ubijeni Stanković. To se zove prekomanda, ako razumete šta hoću da kažem.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *