Цветко са лица читао судбине

Цветко са лица читао судбине

28 јуна 2017

КО год би ушао у нашу кућу, Цветко би га портретисао. Портрете у оловци никоме није наплатио, а како није био материјалиста, није марио ни колико ће добити за оне које је радио у уљу. Био је срећан да неком учини задовољство и поклони му портрет. Имао је огромно срце и био велики каваљер.

Ово, за “Новости”, прича Љиљана Лаиновић, удовица великог сликара, који је поред огромног сликарског опуса (са најпрепознатљивијим, чувеним “белим сликама”) и десетак књига есеја и максима, иза себе оставио и један рекорд, вредан Гинисове књиге. Наиме, рачуна се да је Цветко Лаиновић (1931-2006) за живота урадио више од 10.000 портрета, њему знаних, али и незнаних људи.

– Портрете је почео да ради са 10 година, као дечко, и то се прочуло по Црној Гори, па су Милуновић и Лубарда тражили да пред њима слика. Били су одушевљени – објашњава Љиљана Лаиновић, његова трећа и последња животна сапутница. – Један аутопортрет је урадио са 13, други са 17, било је то 1947, када је настао и портрет његове баке. Занимљиво је да је на њему, уз унука, потписана и бака Марија Лаиновић. Портретисао је свог брата Риста, који је касније докторирао француску књижевност, затим школске другове, фамилију…

Када би радио портрете, присећа се саговорница, Цветко би све време причао са својим моделом:

– Сматрао је да портрет мора да буде аутентичан. Улазио би у душу човека, читао мисли, карактер… Могао је да вам на лицу види будућност, судбину. Књижевни критичар Чедомир Мирковић је тврдио да му је Цветко у очима “ухватио” чак две мисли.

На упорни наговор своје супруге и преводиоца Зорице Терзић, у време када је имао велику изложбу у нашем културном центру у Паризу, у једном ресторану у Латинском кварту, портретисао је власника, маркантног Корзиканца:

– Имао је брчиће, плаве очи. Учинило ми се да има занимљиво лице. Цветко се упустио у разговор са њим, па га замолио да се пет минута смири, како би га “урадио”. Направио је облик главе, чело и дошао до очију. Одједанпут је стао и дуго га је гледао у очи. Опет је покушао и опет стао. А онда му је рекао: “Ви сте рођени убица”. Нас две смо се укочиле. Међутим, Корзиканац је неколико тренутака гледао Цветка у очи и одговорио: “Господине, ви сте у праву, ја сам био у легији странаца 15 година, све те смрти су у мојим очима”. После овог случаја у Паризу, Цветко ми је казао: “Ја ћу постати као Ванга. Више ником ништа нећу да кажем, ово је постало страшно”.

Портретисао је и многе угледне и славне личности, где год да се нашао. Када је излагао у Вашинтону, Чикагу и Њујорку, Лаиновић је урадио портерт Ненси Реган, супруге тадашњег америчког председника, а захвалницу Беле куће Љиљана још чува у њиховом дому на Сењаку. Два пута је радио и портрет принца Томислава Карађорђевића, од тога једном на колонији у Опленцу:

– На тој колонији је за један дан урадио 17 портрета, а професор Бошко Карановић му је штоповао време. Радио их је у два-три минута и сви су били одлични. Имао је Божји дар. А на саветовању о кичу и уметности у Сокобањи, на коме се окупило доста умних људи, професора универзитета, уметника, толико је било интерсовање за Цветкове портрете да су га организатори замолили да мало “измести” атеље, јер су сви заборавили шта је тема скупа.

Својеврсан лични рекорд оборио је када је током изложбе у Културном центру у Бару, крајем деведесетих, у време избора у Црној Гори, да би избегао разговоре о политици – урадио чак 120 портрета.

На Цветков рођендан, минулог 6. априла, у Кућу Ђуре Јакшића Љиљана је позвала све за које зна да имају Цветкове портрете и за двадесетак минута настала је изложба. Каже нам да размишља о већој поставци у некој скоријој будућности, како би подсетила и на овај сегмент богате сликареве заоставштине.

– Када је Цветко сликао, то је била права магија. Крстио се, призивао Бога да му рука буде сигурна, да би урадио оно што види. Имао је вулканску енергију, страст и љубав према уметности – закључује Љиљана Лаиновић.

ЉИЉАНИН ЛИК ИЗМЕЂУ НОЋИ И ЗОРЕ

ЈЕДНОГ лета портретисао је и све учеснике позоришног фестивала у Котору, а телевизија Црне Горе о томе је снимила документарну емисију:

– Последње вечери, после славља, у три сата ујутру, предложила сам му да портретише и мене како бих му наплатила што су нам кроз собу стално пролазили његови модели – прича Љиљана, чијих је портрета у оловци Цветко направио између 40 и 50. – Бранио се да не зна где се налази, да нема добро осветљење… а ја сам се каприцирала. Између зоре и ноћи, успео је да уради цртеж као да је сликан у уљу, на коме се види и граораста боја мојих очију.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u